Мача (Арад)
| Мача рум. Macea | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Мача Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 22′ 59″ N 21° 18′ 0″ E / 46.38306° С; 21.30000° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Мача |
| Надморска висина | 100 m (300 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 6.169 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 674244 |
Мача (рум. Macea) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Мача.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 100 m.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1846. Мача је село са 1874 становника. Ту је православна црква посвећена Рођењу Св. Јована (Ивандан) а при њој служе два пароха: поп Теодор Браца и поп Флоријан Петрила. Црквене матрикуле су заведене 1824. године. Учитељ Димитрије Георгијевић 1846/1847. године учи 32 ђака.[4]
Био је 1805-1809. године Високоблагородни Павел от Чарнојевић притјажатељ (власник) Маче, Славног Торонталског комитета Фо-солгабиров и присједарељ судске столице.[5] Био је 1809. године ожењен са Еленом Марковић. Он је 1824. године купио Вукову књигу српских народних песама, наводећи да је "господар од Маче, Шиманда и Киш Оросина".[6]
Спахије Лазар и Јован Чарнојевић носили су предикат "от Маче", као власници истог места.[7] Један од њих је (1839) претплатник Павловићевог "Српског народног листа".[8]
Јавља се 1837. године међу претплатницима једне књиге Георгије Секулић као арендатор из Маче.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 6169 становника.[1]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]Хронологија
[уреди | уреди извор]| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 5275 | 5139 | 5219 | 5258 | 5490 | 5743 | 5840 | 6013 | 6163 | 6284 | 6420 | 6562 | 6700 | 6749 | 6832 | 6916 | 6975 | 7014 | 7026 | 7052 | 7074 | 7119 | 7109 | 7132 | 7183 | 7210 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ "Логика употребитељнаја", Будим 1809.
- ^ Вук Ст.Караџић: "Народне српске пјесме", Лајпциг 1824.
- ^ "Србски летопис", Будим 1863. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
