Мариапоч
Мариапоч мађ. Máriapócs | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике северне равнице |
Жупанија | Саболч-Сатмар-Берег |
Срез | Њирбатор |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 2,153[1] |
— густина | 97 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 32′ С; 22° 01′ И / 47.53° С; 22.02° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 22,09 km2 |
Поштански број | 4326 |
Позивни број | (+36) 42 |
Веб-сајт | |
http://www.mariapocs.hu/ |
Мариапоч (мађ. Máriapócs) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.
Географија
[уреди | уреди извор]Покрива површину од 2.209 km2 (853 sq mi) и има популацију од 2.153 становника (2015).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Поч је мађарска изведеница имена Паулус (Пал). Према закључку лингвиста, Поч је вероватно припадао првој насеобинској групи округа. Префикс Марија је додат имену у 18. веку, као референца на Маријино светилиште у селу.
Име Поча се у документима помиње први пут 1280. године, његови власници су у то време можда били чланови породице Хонтпазмањи, који су се борили за власништво над насељем. Почетком 1300-их година помиње се као власништво породице Гуткелед. Око 1354. био је међу поседима замка Ечед, а 1600-их година је наведен као власништво чланова породице Батори.
До 1758. године гроф Карољи је део свог имања пренео на хришћански ред базилита. Од 1816. до 1872. године место је било трговиште са правом одржавања вашара. Од 18. августа 1991. ово место је посетио и папа Јован Павле II, који је понтификовао мису источног обреда на мађарском у олтару на отвореном постављеном поред цркве у присуству 150.000 верника.[2]
Насеље је повратило статус града 1993. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Године 2001. 96% градског становништва се изјаснило као Мађари, 4% Роми.[3] Тада је број становника био 2.277, од којих је 1.240 било локално запослено.
Током пописа 2011. године, 89,6% становника се изјаснило као Мађари, 9% као Роми, 0,2% као Немци, 0,3% као Румуни и 2% као Русини (10,4% се није изјаснило. Због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 25,2%, реформатори 4,7%, гркокатолици 53,1%, неденоминациони 4,3% (12,4% није одговорило).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ „Szent II. János Pál pápa 25 éve látogatott Máriapócsra” (на језику: мађарски).
- ^ Податци о националности пописа из 2001. године
- ^ Мариапоч Именик места