Пређи на садржај

Малопродаја

С Википедије, слободне енциклопедије

Малопродаја (трговина на мало) је продаја робе/услуга потрошачима ради задовољавања личних потреба или потреба домаћинства.[1] Малопродаја је продаја добара или услуга, појединаца или предузећа крајњем кориснику. Малопродаје су део интегрисаног система који се зове ланац снабдевања. Оне купују производе у великим количинама од произвођача или од велепродаја, а затим их продају у мањим количинама крајњем кориснику. Трговина се може вршити било на фиксним локацијама (локалима, тезгама...) или онлајн.

Основе

[уреди | уреди извор]
Пијаца

Пијаца је место где се размењују роба и услуге, при чему се врши продаја крајњим корисницима.[2] Традиционално пијаца (итал. piazza – трг) је градски трг где су трговци постављали штандове и купци могли да разгледају и купују робу. Ова врста трговине је веома стара, али безброј таквих места је и даље у употреби широм света. У неким деловима света, у малопродајним пословима и даље доминирају мале породичне продавнице, али ово тржиште све више преузимају велики трговински ланци. Малопродаје се обично класификују према врсти производа као што следи:

  • Прехрамбени производи
  • Роба са дужим веком трајања – бела техника, електроника, намештај, спортска опрема, итд. Роба која се не истроши брзо и може се користити дужи временски период.
  • Роба са краћим веком трајања или потрошни материјал - одећа, обућа, итд. Роба која се конзумира само једном или има ограничен период (обично до три године) у којем можете да је користите.
Тржни центар

Врсте малопродајних објеката

[уреди | уреди извор]
  • Робне куће - веома велике продавнице које нуде велики асортиман робе. Често су специјализоване за одређен тип робе (намештај, алати...).
  • Аутлет продавнице - често нуде широк спектар производа и услуга, али су углавном фокусиране на цену. Нуде широк асортиман робе по приступачним ценама.
  • Специјализоване продавнице - обраћају пажњу на одређену категорију робе или услуга и пружају висок ниво услуга клијентима, у тој области. Pet-shop продавница која је специјализована за продају хране за псе би се могла сматрати као специјализована продавница.
  • Опште продавнице - продавнице које снабдевају главне потребе за локалну заједницу. У суштини се налазе у стамбеним областима. Оне пружају ограничену количину робе са већим ценама од просечних. Ове продавнице су идеалне за хитне и непосредне куповине.
  • Хипермаркети - пружају разноврсне и велике количине робе по ниским ценама.
  • Супермаркети - продавнице самопослуживања које се углавном састоје од прехрамбених производа и ограничених количина непрехрамбених артикала.
  • Тржни центри - имају низ малопродајних објеката на једном месту. И у њима се нуде производи, храна и забава под истим кровом.
  • Електронска трговина (е-трговина) - купац може да тргује преко интернета или путем телефона и да му се роба испоручи на кућну адресу. Овакав вид куповине се још зове куповина из фотеље.
  • Аутомати (за кафу, сокове, цигарете...) - ово су аутоматски електронски уређаји где корисници могу да убаце новац у машину и добију производ.

Одређивање малопродајних цена

[уреди | уреди извор]

Најчешће коришћена техника одређивања малопродајне цене је додавањем марже на набавну цену. Маржа може бити одређени износ или у већини случајева одређени проценат. Друга техника одређивања малопродајне цене је препоручена малопродајна цена. То заправо значи да се производ продаје по цени коју је препоручио произвођач, а произвођач продавцу даје одређени рабат на цену (попуст) који представља зараду. У већини таквих случајева цена производа је одштампана на самом производу.

Начини продаје робе

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико начина на које потрошачи могу добити робу од продавца:

Апотека
  • Шалтерска продаја - где је роба ван домашаја купца и мора се добити од продавца. Овај тип малопродаје је уобичајен за мале скупе артикле (нпр. накит) или контролисане артикле попут лекова.
  • Испорука - где се роба директно испоручује потрошачима на кућне адресе или радна места. Наручивање телефоном је сада уобичајено, било из каталога, новина, телевизијских реклама или локалних ресторана (посебно за испоруке пице). Директни маркетинг, укључујући телемаркетинг и телевизијске канале за куповину, се такође користе за наручивање робе преко телефонске линије.
  • Продаја врата до врата - где продавац путује са робом за продају.
  • Самопослуживање - где се роба може погледати и испитати пре куповине.

Историја

[уреди | уреди извор]
Пијаца на Трајановом форуму, најранији познати пример сталних малопродајних излога
Велики базар, Истанбул (унутрашњост). Основан 1455. године, сматра се да је то најстарија покривена пијаца која непрекидно ради

Малопродајне пијаце постоје од давнина. Археолошки докази о трговини, вероватно укључујући системе размене, датирају више од 10.000 година уназад. Како су цивилизације расле, трампа је замењена малопродајом која је укључивала ковање новца. Сматра се да су се продаја и куповина појавили у Малој Азији (модерна Турска) око 7. миленијума пре нове ере.[3] У старој Грчкој, пијаце су функционисале унутар агоре, отвореног простора на коме је, током пијачних дана, роба била изложена на простиркама или привременим тезгама.[4] У старом Риму трговина се одвијала у форуму.[5] Римски форум је вероватно био најранији пример сталног малопродајног излога.[6] Недавна истраживања сугеришу да је Кина имала богату историју раних малопродајних система.[7] Још од 200. п. н. е., кинеска амбалажа и брендирање су коришћени да сигнализирају породицу, називе места и квалитет производа, а употреба брендирања производа наметнутом од стране владе коришћена је између 600. и 900. године.[8] Екарт и Бенгтсон су тврдили да је током династије Сонг (960–1127), кинеско друштво развило потрошачку културу, где је висок ниво потрошње био достижан за широк спектар обичних потрошача, а не само за елиту.[9]

У средњовековној Енглеској и Европи било је релативно мало сталних радњи; уместо тога, купци су улазили у занатску радионице где су директно са трговцима разговарали о могућностима куповине.[10] У насељенијим градовима, мали број продавница је почео да се појављује до 13. века.[11] Изван великих градова, већина потрошачке куповине је вршена преко пијаца или сајмова.[12] Сматра се да су се пијаце појавиле независно изван Европе. Велики базар у Истанбулу се често наводи као најстарија светска пијаца која непрекидно ради; његова изградња почела је 1455. Шпански конквистадори су одушевљено писали о тржиштима у Америци. У 15. веку, мексичко (азтечко) тржиште Тлателолко било је највеће у целој Америци.[13]

До 17. века, сталне продавнице са редовнијим радним временом почеле су да замењују пијаце и сајмове као главне малопродајне објекте. Покрајински трговци су били активни у скоро сваком енглеском трговишту.[14] Како је број радњи растао, оне су доживеле трансформацију. Елементи модерне радње, који су били потпуно одсутни у радњи из шеснаестог и раног седамнаестог века, постепено су уступили место ентеријерима продавница и излозима који су познатији савременим купцима. Пре осамнаестог века, типична малопродајна радња није имала пулт, витрине, столице, огледала, свлачионице, итд. Међутим, могућност да купац прегледа робу, додирне и осети производе почела је да буде доступна, са малопродајним иновацијама од краја 17. и почетком 18. века.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Прописи и закон о трговини”. Приступљено 5. 4. 2019. 
  2. ^ The Free Dictionary
  3. ^ Jones, Brian D.G.; Shaw, Eric H. (2006). "A History of Marketing Thought", Handbook of Marketing. стр. 41,. ISBN 1-4129-2120-1. . Weitz, Barton A.; Wensley, Robin (eds), Sage. .
  4. ^ Thompson, D.B., An Ancient Shopping Center: The Athenian Agora, ASCSA, 1993 pp. 19–21
  5. ^ McGeough, K.M., The Romans: New Perspectives, ABC-CLIO, 2004, pp. 105–06
  6. ^ Coleman, P., Shopping Environments, Elsevier, Oxford, 2006, p. 28
  7. ^ Moore, Karl; Reid, Susan (2008). „The birth of brand: 4000 years of branding”. Business History. 50 (4): 419—32. S2CID 130123204. doi:10.1080/00076790802106299. 
  8. ^ Eckhardt, G.M. and BengtssonA (2010). „A Brief History of Branding in China”. Journal of Macromarketing. 30 (3): 210—21. 
  9. ^ Eckhardt, G.M. and BengtssonA (2010). „A Brief History of Branding in China”. Journal of Macromarketing. 30 (3): 212. ,
  10. ^ Thrupp, S.L., The Merchant Class of Medieval London, 1300–1500, pp. 7–8
  11. ^ Pevsner, N. and Hubbard, E., The Buildings of England: Cheshire Penguin, 1978, p. 170
  12. ^ Gazetteer of Markets and Fairs in England and Wales to 1516, The List and Index Society, no. 32, 2003
  13. ^ Rebecca M. Seaman, ур. (2013). Conflict in the Early Americas: An Encyclopedia of the Spanish Empire's ... Abc-Clio. стр. 375. ISBN 978-1-59884-777-2. 
  14. ^ Cox, N.C. and Dannehl, K., Perceptions of Retailing in Early Modern England, Aldershot, Hampshire, Ashgate, 2007, p,. 129
  15. ^ Cox, N.C. and Dannehl, K., Perceptions of Retailing in Early Modern England, Aldershot, Hampshire, Ashgate, 2007, pp. 153–54

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Adburgham, A.,. Shopping in Style: London from the Restoration to Edwardian Elegance. London. . Thames and Hudson, 1979
  • Alexander, A., "The Study of British Retail History: Progress and Agenda", in The Routledge Companion to Marketing History, D.G. Brian Jones and Mark Tadajewski (eds.), Oxon, Routledge, 2016, pp. 155–72
  • Feinberg, R.A. and Meoli, J., [Online: http://acrwebsite.org/volumes/7196/volumes/v18/NA-18%7C"A Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2019) Brief History of the Mall"], in Advances in Consumer Research, Volume 18, Rebecca H. Holman and Michael R. Solomon (eds.), Provo, UT: Association for Consumer Research, 1991, pp. 426–27
  • Hollander, S.C., "Who and What are Important in Retailing and Marketing History: A Basis for Discussion", in S.C. Hollander and R. Savitt (eds.) First North American Workshop on Historical Research in Marketing, Lansing, MI: Michigan State University, 1983, pp. 35–40.
  • Jones, F., "Retail Stores in the United States, 1800–1860", Journal of Marketing, October 1936, pp. 135–40
  • Krafft, Manfred; Mantrala, Murali K., ур. (2006). Retailing in the 21st Century: Current and Future Trends. New York: Springer Verlag. ISBN 978-3-540-28399-7. 
  • Kowinski, W.S.,. The Malling of America: An Inside Look at the Great Consumer Paradise. New York. . William Morrow, 1985
  • Furnee, J.H., and Lesger, C. (eds), The Landscape of Consumption: Shopping Streets and Cultures in Western Europe, 1600–1900, Springer, 2014
  • MacKeith, M., (1986). The History and Conservation of Shopping Arcades. Mansell Publishing. 
  • Nystrom, P.H., "Retailing in Retrospect and Prospect", in H.G. Wales (ed.) Changing Perspectives in Marketing, Urbana: University of Illinois Press, 19951, pp. 117–38.
  • Stobard, J., (2016). Sugar and Spice: Grocers and Groceries in Provincial England, 1650–1830. Oxford University Press. 
  • Underhill, Paco, (2004). Call of the Mall: The Author of Why We Buy on the Geography of Shopping,. Simon & Schuster. 
  • Shaw, Eric H. (2016). „2: Ancient and medieval marketing”. Ур.: Jones, D.G. Brian; Tadajewski, Mark. The Routledge Companion to Marketing History. Routledge Companions. London: Routledge. стр. 24. ISBN 978-1-134-68868-5. Приступљено 2017-01-03. „Perhaps the only substantiated type of retail marketing practice that evolved from Neolithic times to the present was the itinerant tradesman (also known as peddler, packman or chapman). These forerunners of traveling salesmen roamed from village to village bartering stone axes in exchange for salt or other goods (Dixon, 1975).” 
  • Rebecca M. Seaman, ур. (2013). Conflict in the Early Americas: An Encyclopedia of the Spanish Empire's ... Abc-Clio. стр. 375. ISBN 978-1-59884-777-2. 
  • Hevrdejs, Judy (18. 12. 2007). „Montgomery Ward's First Catalog”. Chicago Tribune. 
  • Johanson, Simon (2. 6. 2015). „Bunnings Shifts Focus as it Upsizes Store Network”. The Age. 
  • Wahba, Phil (15. 6. 2017). „The Death of Retail is Greatly Exaggerated”. Fortune (Print magazine). стр. 34. 
  • Michael Allison and Jude Kaye (2005). Strategic Planning for Nonprofit Organizations (2nd изд.). John Wiley and Sons. .
  • John Argenti (1968). Corporate Planning – A Practical Guide. Allen & Unwin. .
  • John Argenti (1974). Systematic Corporate Planning. Wiley. .
  • Bradford and Duncan (2000). Simplified Strategic Planning. Chandler House. .
  • Patrick J. Burkhart and Suzanne Reuss (1993). Successful Strategic Planning: A Guide for Nonprofit Agencies and Organizations. Newbury Park: Sage Publications. .
  • L. Fahey and V. K. Narayman (1986). Macroenvironmental Analysis for Strategic Management. . West Publishing.
  • Stephen G. Haines (2004). ABCs of strategic management: an executive briefing and plan-to-plan day on strategic management in the 21st century. .
  • T. Kono (1994) "Changing a Company's Strategy and Culture", Long Range Planning, 27, 5 (October 1994), pp. 85–97
  • Philip Kotler (1986), "Megamarketing" In: Harvard Business Review. (March–April 1986)
  • Theodore Levitt (1960) "Marketing myopia", In: Harvard Business Review, (July–August 1960)
  • M. Lorenzen (2006). "Strategic Planning for Academic Library Instructional Programming." In: Illinois Libraries 86, no. 2 (Summer 2006): 22–29.
  • R. F. Lusch and V. N. Lusch (1987). Principles of Marketing. . Kent Publishing,
  • Max Mckeown (2012), The Strategy Book, FT Prentice Hall.
  • John Naisbitt (1982). Megatrends: Ten New Directions Transforming our Lives. Macdonald. .
  • Erica Olsen (2012). Strategic Planning Kit for Dummies, 2nd Edition. John Wiley & Sons. . Inc.
  • Brian Tracy (2000). The 100 Absolutely Unbreakable Laws of Business Success. Berrett. . Koehler Publishers.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Малопродаја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малопродаја&oldid=28880891”