Лулах
Лулах | |
---|---|
Породица | |
Родитељи | Груах, супруга краља Магбета |
Династија | Мари |
Краљ Шкотске | |
Период | 1057. |
Претходник | Магбет |
Наследник | Малколм III |
Лулах (енгл. Lulach), посинак краља Магбета и краткотрајни краљ Шкотске.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Магбет, господар Мареја (једне од 7 провинција тадашње Шкотске) је дошао на престо Шкотске избором водећих великаша, након што је поразио и убио претходног краља Данкана I и протерао у Енглеску његове синове, Малколма Кинмора и Доналда Бејна. Магбетова супруга Груах била је краљевског порекла. Као и Магбет, који јој је био рођак, била је потомак првог шкотског краља Кенета Мекалпина.[2] Пре удаје за Магбета, Груах је у првом браку родила сина, Лулаха. Током Магбетове дуге владавине (1040-1057), Лулах је одрастао на двору као краљев усвојени син. Међутим, 1057. краљевић Малколм се вратио у Шкотску на челу велике војске Енглеза и поразио и убио Магбета у бици код Лампенена. Лулах је успео да нађе подршку међу људима свог поочима у Мареју и да буде изабран за краља. Неколико месеци касније, Малколм је поново упао у Шкотску и поразио Лулаха у бици код Стратбогија. Лулах је погубљен после битке, а Малколм Кинмор постао је краљ Малколм III.[1]
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Модерни историчари су ретроспективно сматрали Магбета и Лулаха последњим краљевима старе, келтске Шкотске, који су говорили гелским језиком, као и њихови поданици. Већ за владавине следећег краља, Малколма III (1057-1093), који је на власт дошао уз помоћ Енглеза, оженио енглеску принцезу и примио масу избеглица из Енглеске након норманског освајања (1066), енглески језик и обичаји усвојени су на шкотском двору, а енглески језик је у наредне две генерације постао службени језик шкотске државе, цркве и аристократије.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Самерсет Фрај 2024, стр. 58.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 57.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 59.
Литература
[уреди | уреди извор]- Самерсет Фрај, Питер; Самерсет Фрај, Фиона (2024). Историја Шкотске. Београд: Центар за изучавање традиције Укронија. ISBN 978-86-6002-116-0.