Лече
| Лече итал. Lecce | |
|---|---|
 Ваздушни приказ Лечеа 2005. | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија |  Апулија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 94.148 |
| — густина | 394,93 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 21′ 07″ С; 18° 10′ 09″ И / 40.352011° С; 18.169139° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 49 m |
| Површина | 238,39 km2 |
  Лече Лече на карти Италије | |
| Поштански број | 73100 |
| Позивни број | 0832 |
| Регистарска ознака | LE |
Лече (итал. Lecce; често и погрешно називан Леће) је главни град истоимене провинције који се налази у региону Апулија на југу Италије.
Лече се назива Фиренца југа, због значајних барокних споменика. Подручје у коме је Лече назива се Саленто. Други значајан оближњи град је Отранто. Главни извоз града је Лечеов камен, који је био позната алатка у кипарству.
Историја
[уреди | уреди извор]
Према легенди на томе месту постоа је града Сајбар у време Тројанског рата. Основало га је италијанско племе Месапи. Касније су га заузели Јаподи, а Римљани су га заузели у 3. веку п. н. е. Тада је град имао име Лупиае. За време цара Хадријана, град је помакнут 3 km североисточно и добио је име Литиум. Имао је театар, амфитеатар и био је повезан са Хадријановом луком (садашњи Сан Каталдо). После пада Западног римског царства, Лече је страдао у Готском рату. Остроготски краљ Тотила је опљачкао град. Византија је освојила град 549. и остао је у њеном саставу пет векова са повременим прекидима. Током тих пет векова град је понекад долазио у руке Сарацена, Ломбарда, Мађара и Словена. Након Норманских освајања у 11. веку Лече је задржало комерцијални значај. Наставило је да просперира и током Хоенштауфоваца и Анжујаца. Грофовија Лече је била део Сицилијанске краљевине од 1053. до 1463. Анектиран је 1463. директно круни. Од 15. века Лече постаје још значајније и постаје један од најзначајнијих градова јужне Италије, а од 1630. обогаћен је барокним споменицима. Главна опасност је претила од отоманске инвазије, па је за време краља Карла V изграђена нова линија зидова и замак. Куга је 1656. побила хиљаде становника града.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Лече је познат по барокним споменицима.
Цркве
[уреди | уреди извор]- најзначајнија је Базилика Светог Крста. Њена градња је започела 1353, па је прекинута до 1549. Завршена је 1695. Црква има богато декорисану фасаду.
- Црква светог Николе је пример итало-норманске архитектуре. Основао ју је краљ Танкред од Сицилије 1180. Фасада је обновљена 1716. са многобројним додацима. Фреске су из 15-17. века
- Дуомо (катедрала) је једна од најзначајнијих у Италији. Оригинално је изграђена 1144, па поново 1230. Потпуно је обновљена 1659—1670.
- Целестински конвент (1549—1695) са барокним декорацијама Ђузепеа Цимбала
Друге грађевине
[уреди | уреди извор]- Римски амфитеатар из 2. века. У своје време амфитеатар је могао примити 25.000 људи. Сада је напола укопан, јер су многе грађевине биле грађене преко њега
- Ступ са кипом свеца заштитника града светог Лоренца. Бриндизи га је поклонио Лечеу, јер их је свети Лоренцо излечио од куге. Ступ је значајан јер је пре означавао крај Апијанског друма, главног друма из Рима према јужној Италији.
- замак Карла V је грађен 1539—1549.
Географија
[уреди | уреди извор]| Клима (Лече) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 12,4 (54,3) |
13,0 (55,4) |
14,8 (58,6) |
18,1 (64,6) |
22,6 (72,7) |
27,0 (80,6) |
29,8 (85,6) |
30,0 (86) |
26,4 (79,5) |
21,7 (71,1) |
17,4 (63,3) |
14,1 (57,4) |
30 (86) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 5,6 (42,1) |
5,8 (42,4) |
7,3 (45,1) |
9,6 (49,3) |
13,3 (55,9) |
17,2 (63) |
19,8 (67,6) |
20,1 (68,2) |
17,4 (63,3) |
13,7 (56,7) |
10,1 (50,2) |
7,3 (45,1) |
5,6 (42,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 80 (31,5) |
60 (23,6) |
70 (27,6) |
40 (15,7) |
29 (11,4) |
21 (8,3) |
14 (5,5) |
21 (8,3) |
53 (20,9) |
96 (37,8) |
109 (42,9) |
83 (32,7) |
676 (266,2) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 95.610 становника.[1]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 44.368 | 49.261 | 63.831 | 75.297 | 83.050 | 91.289 | 100.884 | 83.303 | 95.610 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Катедрала -
-
Детаљи базилике Светог крста -
римски театар -
Трг у граду -
Градски трг
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
