Лаћарак

Лаћарак
Лаћарак;
	Православна црква светог арханђела Гаврила
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Град	Сремска Митровица
Становништво
— 2022.	9.278
— густина	165,9/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 59′ 44″ С; 19° 34′ 03″ И / 44.99562° С; 19.56748° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 m
Површина	55,9 km2
	Лаћарак Лаћарак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22221
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Лаћарак је насељено место у граду Сремској Митровици, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 9.278 становника. Данас је Лаћарак једно од највећих села у Војводини и Србији.

Порекло назива

Постоји податак да је Лаћарак у турским списима забележен као Лак-Јарак. Лак је реч мађарског порекла и у преводу значи „кућа“, а „јарак“ – Грчка и значи „поклопац“ или заједно – „кућни поклопац". Име Лаћарак настало је од старо Словенске речи Лођ или лодка или на Српском Лађа што значи чамац. Име је настало у шестом или седмом веку, када су Словени насељавали ове крајеве. У то време, на Сави су постојали чамци, лађе за превоз преко ње. Један од тих чамаца звао се Рак. То су били велики чамци за превоз путника. У околини тог Савског пристаништа временом је настала насеобина, која је управо названа по тој Лађи Рак или данашње Лаћарак.^{[тражи се извор]}

О пореклу назива села постоје и две легенде. Прва каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио. Друга легенда каже да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.

Географија

Лаћарак се налази непосредно до града Сремске Митровице, на важним саобраћајницама – ауто-путу и железничкој прузи Београд - Шид, а на левој обали реке Саве.

Село се налази на 82 метра надморске висине, а површина сеоског атара износи око 5452 хектара. Од тога је 364 хектара изграђено. Укупни земљишни поседи износе око 5564 хектара, од чега је највећи део под њивама – 4544 хектара. Већина спада је у приватном власништву, док је у државном 1038 хектара. 717 хектара је неплодно. Шуме заузимају око 41 хектар, 7 хектара је у приватном поседу, пашњаци 85 хектара, а ливаде око 5 хектара.

Историја

Село је настало још у средњем веку. Постоје докази да су на простору данашњег Лаћарка живели људи из доба неолита, према археолошким ископавањима обављеним 1965. године.^[1]

Први сигурни подаци о Лаћарку потичу из времена када се Срем налазио под влашћу Османског царства. Село је вероватно остало пусто у време освајања Срема, те Османлије по успостављању своје власти насељавају у Лаћарак становништво из Смедеревског санџака, које је са собом донело филурџијски статус. Тако се јављају и први кнезови у другој половини 16. века, Павел Лукач и Илија Павел, највероватније отац и син.

Српски омладински календар бележи 1871. године да су се, незадовољни одлуком Марије Терезије којом је укинута Војна крајина 1745. у Срему и Бачкој, неки Сомборци преселили у Лаћарак.^[2]

Л. Клајн,^[3] описујући усташки терор у Срему током Другог светског рата, наводи да су усташе, пре напуштања Лаћарка 1945, ишле од куће до куће и убиле сваког ког су затекле живог у овом селу.

Демографија

Насеље Лаћарак као најближе село граду Сремске Митровице имало је буран демографски развој протеклих деценија. Пре педесетак година број становника је био испод 5000.

У насељу Лаћарак живи 8495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 3526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	4.356
1953.	4.455
1961.	5.902
1971.	8.121
1981.	9.718
1991.	10.235	9.915
2002.	10.893	11.201
2011.	10.638

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	9.858	90,49%
Хрвати	181	1,66%
Мађари	148	1,35%
Украјинци	132	1,21%
Роми	109	1,00%
Југословени	68	0,62%
Русини	27	0,24%
Словаци	21	0,19%
Црногорци	8	0,07%
Немци	8	0,07%
Македонци	7	0,06%
Словенци	5	0,04%
Муслимани	4	0,03%
Чеси	3	0,02%
Руси	3	0,02%
Бугари	2	0,01%
Бошњаци	2	0,01%
Буњевци	1	0,00%
Албанци	1	0,00%
непознато	223	2,04%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	38	33
80+	44	103
75—79	84	163
70—74	186	286
65—69	295	322
60—64	299	329
55—59	270	262
50—54	366	351
45—49	465	412
40—44	439	448
35—39	412	396
30—34	372	361
25—29	367	378
20—24	388	329
15—19	375	386
10—14	381	328
5—9	326	309
0—4	318	272
Просек :	36,9	39,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.063	1.184	1.656	2.248	2.883	3.048	3.526

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	531	852	737	882	323	145	36	11	4	5	3,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.400	1.224	2.857	187	111	21
Женски	4.559	806	2.877	713	149	14
УКУПНО	8.959	2.030	5.734	900	260	35

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.215	366	0	0	864
Женски	1.287	191	0	0	416
УКУПНО	3.502	557	0	0	1.280
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	42	122	185	28	154
Женски	12	14	177	25	35
УКУПНО	54	136	362	53	189
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	11	13	130	30	26
Женски	17	20	58	84	140
УКУПНО	28	33	188	114	166
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	33	0	0	211
Женски	28	0	0	70
УКУПНО	61	0	0	281

Знаменитости

Православна Црква светог Арханђела Гаврила у Лаћарку, велики значај;
Стари амбар („чардак“), велики значај.
Римокатоличка црква у Лаћарку
Спомен обележје Крило у Лаћарку

Спорт

ФК ЛСК Лаћарак, фудбалски клуб основан 1928. године.

Референце

^ Dragoslav Srejović: Neolithic of Serbia: archaeological research : 1948-1988, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaelogical Research, 1988. p. 61
^ Srpski omladinski kalendar, Platonova štamparija, 1871.
^ Lajčo Klajn: The Past in Present Times: The Yugoslav Saga, University Press of America, 2007, str. 103
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Miroslava Vuletić: Laćarak, Matica srpska, Odeljenje za društvene nauke, 2002

Спољашње везе

[1] Dragoslav Srejović: Neolithic of Serbia: archaeological research : 1948-1988, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaelogical Research, 1988. p. 61

[2] Srpski omladinski kalendar, Platonova štamparija, 1871.

[3] Lajčo Klajn: The Past in Present Times: The Yugoslav Saga, University Press of America, 2007, str. 103

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]