Пређи на садржај

Лаћарак

Координате: 44° 59′ 44″ С; 19° 34′ 03″ И / 44.99562° С; 19.56748° И / 44.99562; 19.56748
С Википедије, слободне енциклопедије
Лаћарак
Православна црква светог арханђела Гаврила
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ГрадСремска Митровица
Становништво
 — 2022.Пад 9.278
 — густина165,9/km2
Географске карактеристике
Координате44° 59′ 44″ С; 19° 34′ 03″ И / 44.99562° С; 19.56748° И / 44.99562; 19.56748
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина55,9 km2
Лаћарак на карти Србије
Лаћарак
Лаћарак
Лаћарак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22221
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Лаћарак је насељено место у граду Сремској Митровици, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 9.278 становника. Данас је Лаћарак једно од највећих села у Војводини и Србији.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Постоји податак да је Лаћарак у турским списима забележен као Лак-Јарак. Лак је реч мађарског порекла и у преводу значи „кућа“, а „јарак“ – Грчка и значи „поклопац“ или заједно – „кућни поклопац". Име Лаћарак настало је од старо Словенске речи Лођ или лодка или на Српском Лађа што значи чамац. Име је настало у шестом или седмом веку, када су Словени насељавали ове крајеве. У то време, на Сави су постојали чамци, лађе за превоз преко ње. Један од тих чамаца звао се Рак. То су били велики чамци за превоз путника. У околини тог Савског пристаништа временом је настала насеобина, која је управо названа по тој Лађи Рак или данашње Лаћарак.[тражи се извор]

О пореклу назива села постоје и две легенде. Прва каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио. Друга легенда каже да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.

Географија

[уреди | уреди извор]

Лаћарак се налази непосредно до града Сремске Митровице, на важним саобраћајницама – ауто-путу и железничкој прузи Београд - Шид, а на левој обали реке Саве.

Село се налази на 82 метра надморске висине, а површина сеоског атара износи око 5452 хектара. Од тога је 364 хектара изграђено. Укупни земљишни поседи износе око 5564 хектара, од чега је највећи део под њивама – 4544 хектара. Већина спада је у приватном власништву, док је у државном 1038 хектара. 717 хектара је неплодно. Шуме заузимају око 41 хектар, 7 хектара је у приватном поседу, пашњаци 85 хектара, а ливаде око 5 хектара.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село је настало још у средњем веку. Постоје докази да су на простору данашњег Лаћарка живели људи из доба неолита, према археолошким ископавањима обављеним 1965. године.[1]

Први сигурни подаци о Лаћарку потичу из времена када се Срем налазио под влашћу Османског царства. Село је вероватно остало пусто у време освајања Срема, те Османлије по успостављању своје власти насељавају у Лаћарак становништво из Смедеревског санџака, које је са собом донело филурџијски статус. Тако се јављају и први кнезови у другој половини 16. века, Павел Лукач и Илија Павел, највероватније отац и син.

Српски омладински календар бележи 1871. године да су се, незадовољни одлуком Марије Терезије којом је укинута Војна крајина 1745. у Срему и Бачкој, неки Сомборци преселили у Лаћарак.[2]

Л. Клајн,[3] описујући усташки терор у Срему током Другог светског рата, наводи да су усташе, пре напуштања Лаћарка 1945, ишле од куће до куће и убиле сваког ког су затекле живог у овом селу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Насеље Лаћарак као најближе село граду Сремске Митровице имало је буран демографски развој протеклих деценија. Пре педесетак година број становника је био испод 5000.

У насељу Лаћарак живи 8495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 3526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.356
1953. 4.455
1961. 5.902
1971. 8.121
1981. 9.718
1991. 10.235 9.915
2002. 10.893 11.201
2011. 10.638
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
9.858 90,49%
Хрвати
  
181 1,66%
Мађари
  
148 1,35%
Украјинци
  
132 1,21%
Роми
  
109 1,00%
Југословени
  
68 0,62%
Русини
  
27 0,24%
Словаци
  
21 0,19%
Црногорци
  
8 0,07%
Немци
  
8 0,07%
Македонци
  
7 0,06%
Словенци
  
5 0,04%
Муслимани
  
4 0,03%
Чеси
  
3 0,02%
Руси
  
3 0,02%
Бугари
  
2 0,01%
Бошњаци
  
2 0,01%
Буњевци
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
223 2,04%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Православна црква у селу

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dragoslav Srejović: Neolithic of Serbia: archaeological research : 1948-1988, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaelogical Research, 1988. p. 61
  2. ^ Srpski omladinski kalendar, Platonova štamparija, 1871.
  3. ^ Lajčo Klajn: The Past in Present Times: The Yugoslav Saga, University Press of America, 2007, str. 103
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Miroslava Vuletić: Laćarak, Matica srpska, Odeljenje za društvene nauke, 2002

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]