Креспи д'Ада
| Креспи д'Ада | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Место |  Италија |
| Координате | 45° 35′ 48″ С; 9° 32′ 10″ И / 45.596666666667° С; 9.5361111111111° И |
| Површина | 064 km2 (690.000.000 sq ft) |
| Критеријуми | Културно добро: iv, v |
| Референца | 730 |
| Упис | 1995 (-1976. седница) |
| Угроженост | не |
| Веб-сајт | crespidaddaunesco |
Креспи д'Ада (итал. Crespi d'Adda) историјско је насеље у граду Капријате Сан Ђервазио, Ломбардија, северна Италија. Представља изванредан пример ”фабричког насеља“ из 19. века које су индустријалци подизали у Европи и Северној Америци у жељи да изађу у сусрет радничким потребама. Због нетакнуте и изузетне архитектуре, која је делом још у употреби, локалитет је 1995. уврштен на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи.[1]
Историја и одлике
[уреди | уреди извор].jpg)
1869. године, произвођач текстила, Кристофоро Бениго Креспи је купио један километар долине између река Брембо и Ада, јужно од Капријате Сан Ђервазио, зелећи да оснује воденицу за предење памука на реци Ада.[2] Креспи је увео најмодернију технологију тог времена у пределу памука, а насеље које је подигао за раднике, имало је многе јавне зграде којима су побољшани услови живота радника, као што су: болница, школа, позориште, црква и гробље. Стамбене зграде су, по узору на оне у енглеским радничким насељима, поређане у паралелним низовима, источно од фабрике. Авенија с дрворедом дели индустријску зону од стамбене у облику шаховнице. Инжењер Анђело Кола је био задужен за урбанистички план насеља, а за архитектуру његових зграда архитекта Ернесто Пировано који је ту радио наредних 50 година.
1906. године је, само неколико километара северно од насеља, у Трецо сул'Ади, изграђена хидроелектрана која је имала прву јавну расвету у Италији.[3]
1889. године директор фабрике постао је Кристофоров син Силвио Креспи, који је једно време провео у Олдаму у Енглеској одакле је донео промену у организацији насеља. Напустио је дуге низове стамбених зграда и 1892. је започео изградњу мање зграде за једну породицу која је имала лични врт. На тај начин је породица Креспи успела да створи радничко окружење са око 3.200 радника у коме није, за целих 50 година рада, организован ниједан штрајк.
Након велике економске кризе 1929. године и фашистичке фискалне политике, породица Креспи је била приморана да прода насеље италијанском текстилном предузећу ”STI“ које га је препустили компанији ”Rossart e Varzi“ 1970. године, те компанији ”Legler“ која је продала већину кућа. На крају је индустријска група ”Polli“ обновила фабрику која данас запошљава 600 радника, углавном потомака изворних радника.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Панорама насеља -
Фабрика Креспи д'Ада -
Зграде и дворана из 1924. године -
Локална црква -
Радничка кућа са вртом -
Раднички дом
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Креспи д'Ада на званичној страници УНЕСКО-а
- ^ „Историја и вредност насеља Креспи д'Ада” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 05. 2008. г. Приступљено 14. 07. 2016.
- ^ „Crespi d'Adda”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г. Приступљено 14. 07. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gino Moliterno, ур. (2003). Encyclopedia of Contemporary Italian Culture. Routledge; Routledge World Reference. ISBN 0415285569.
- Catherine B. Avery, ур. (1972). The New Century Italian Renaissance Encyclopedia. Simon & Schuster. ISBN 0136120512.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за насеља у Италији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
