Пређи на садржај

Ел Баладури

С Википедије, слободне енциклопедије
Ел Баладури
Лични подаци
Пуно имеАхмед ибн Јахја ел Баладури
Датум рођења806.
Место рођењаИрак,,
Датум смрти892.[1][2]
Филозофски рад
ЕпохаЗлатни век ислама

Ахмед ибн Јахја ел Баладури (арапски: أحمد بن يحيى بن جابر البلاذري‎) је био исламски историчар из 9. века. Био је један од еминентних историчара Блиског истока свога доба, провео је већи део живота у Багдаду и уживао велики утицај на двору халифа ел Мутавакила. Путовао је по Сирији и Ираку, прикупљајући информације за своја велика дела.

Његово пуно име било је Ахмад Бин Јахја Бин Џабир Ел Баладхури (арапски: احمد بن يحيى بن جابر البلاذري), Балазри Ахмад Бин Јахја Бин Џабир Абул Хасан[3] или Аби ел Хасан Баладури.[4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ел Баладуријева националност описана је као арапска[5][6]и персијска,[7][5] иако се чини да су његове симпатије биле снажне према Арапима, јер се Масуди односи на једно од његових дела у којем одбацује Баладуријеву осуду неарапског национализма Шубија.[2]

Живео је на двору халифа ел Мутавакила и Ел Мустаина и био је учитељ сину Ел Мутаза. Умро је 892. од последица лека званог баладур (отуда и његово име).[2] (Баладур је Semecarpus anacardium, познат као "матица за означавање"; средњовековни арапски и јеврејски писци га описују као средство за побољшање памћења).[8]

Његово главно постојеће дело, кондензација дуже историје, Китаб Футух ел Булдана (فتوح البلدان), "Књига о освајању земљишта", превео Филип Хити (1916) и Френцис Кларк Мурготен (1924) у "The Origins of the Islamic State" говори о ратовима и освајањима Арапа из 7. века и о условима израженим са становницима освојених територија. Обухвата освајања земаља од Арабије западно до Египта, Северне Африке и Шпаније и истока до Ирака, Ирана и Синда.

Његову историју су, пак, много користили каснији писци. Ансаб ел Ашраф (انساب الاشراف, „Линија племића“), такође постојеће, биографско дело је у генеалошком редоследу посвећено арапској аристократији, од Мухамеда и његових савременика до калифа Омејада и Абасида. Садржи историје владавине многих владара.[9]

Његове расправе о успону и паду моћних династија објашњавају тдашњи политички морал. Његови коментари на методологију су ретки, осим тврдњи о тачности.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Translation of Futuh al-Buldan by Hitti
  2. ^ а б в  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Balādhurī”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 233. 
  3. ^ Salaam Knowledge
  4. ^ Answering-Ansar.org :: Fadak; The property of Fatima al-Zahra [as] Archived 2007-01-25 at the Wayback Machine
  5. ^ а б Gholamali Haddad Adel; Mohammad Jafar Elmi; Hassan Taromi-Rad (31 January 2013). Historians of the Islamic World: Selected Entries from Encyclopaedia of the World of Islam. EWI Press. ISBN 978-1-908433-12-1. стр. 2–.
  6. ^ Bosworth, C. E. "BALĀḎORĪ". ENCYCLOPÆDIA IRANICA. Retrieved 22 November 2016.
  7. ^ Saunders, J.J. (2006). A history of Medieval Islam (Reprint. ed.). London [u.a.]: Routledge. ISBN 978-0-415-05914-5. стр. 58. "Baladhuri was probably of Persian origin: he lived and wrote in Baghdad, and died in 892."
  8. ^ Bos, Gerrit: " 'Baladhur' (Marking-Nut): A Popular Medieval Drug for Strengthening Memory", Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, Vol. 59, No. 2 (1996), pp. 229-236 (full-text via JSTOR; article's first page available for all)
  9. ^ "Balādhurī, al-." Encyclopædia Britannica 2006.
  10. ^ „Baladhuri, Ahmad ibn Yahya al- - Oxford Islamic Studies Online”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2019. 

Шаблон:Historians of Islam