Доганица
Доганица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Општина | Босилеград |
Становништво | |
— 2022. | 14 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 23′ 00″ С; 22° 20′ 00″ И / 42.3833° С; 22.3333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1603 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Доганица је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 14 становника.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доганица живи 44 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,0 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 23 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,17.
Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 1 | 0 | ||
75—79 | 1 | 4 | ||
70—74 | 2 | 3 | ||
65—69 | 1 | 6 | ||
60—64 | 2 | 1 | ||
55—59 | 1 | 1 | ||
50—54 | 1 | 1 | ||
45—49 | 2 | 1 | ||
40—44 | 2 | 2 | ||
35—39 | 1 | 0 | ||
30—34 | 1 | 2 | ||
25—29 | 5 | 0 | ||
20—24 | 0 | 2 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 1 | 0 | ||
5—9 | 1 | 1 | ||
0—4 | 1 | 2 | ||
Просек : | 44,0 | 52,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 21 | 6 | 12 | 3 | 0 | 0 |
Женски | 23 | 0 | 12 | 10 | 1 | 0 |
УКУПНО | 44 | 6 | 24 | 13 | 1 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 12 | 10 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 7 | 6 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 19 | 16 | 0 | 0 | 1 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка
[уреди | уреди извор]Изградња цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка у селу Доганица, започета је 1934. године, благословом блаженопочившег Митрополита скопског Јосифа, а под руководством мајстора Тончета Качарова из села Дукат. Иницијатива за изградњу цркве у овом најудаљенијем селу на крајњем југоистоку Србије покренута је одмах након 1932. године када је срез Босилеградски, са још неколико срезова на југоистоку Србије, био издвојен из Епархије нишке и припојен скопској Митрополији Српске православне цркве.
Након што су завршени грађевински радови 1936. године, почело се са опремањем цркве и припремом за њено освећење, међутим ратна дешавања која су убрзо захватила цео свет па и ове просторе, Други светски рат, зауставили су њено освећење до данас. После 1945. године због сплета неповољних околности у којима је живео наш народ, иако се покушавало да се настави са опремањем и освећењем цркве, није се успело, а зуб времена и неодржавање објекта узимали су свој данак, тако да је сам објекат и у грађевинско-употребном смислу пропадао.
У последњих 18 година Епархија врањска чини велике напоре на обнављању цркава и манастира на целој територији, тако и црква Св. апостола и јеванђелисте Марка у селу Доганица почиње полако да се обнавља, а интензивнији радови отпочињу крајем 2008. године.
Уз помоћ више донатора, а понајвише верујућег народа села Доганице, црква је крајем 2010. године доведена у функционалну намену на радост мештана, не само села Доганице, већ читаве општине Босилеград. Почетком 2011. године отпочело се са опремањем и отклањањем ситних недостатака, како би црква могла да буде освећена. На дан Светог апостола и јеванђелисту Марка - Марковдан и недељу посвећену женама Мироносицама, 8. маја 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, извршио је освећење цркве.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.