Дили
| Дили Dili
   .jpg) | |
|---|---|
 Дили | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Источни Тимор |
| Округ | Дили |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | ~150.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 8° 34′ 00″ Ј; 125° 34′ 00″ И / 8.566667° Ј; 125.566667° И |
| Апс. висина | 11 m |
| Површина | 48.268 km2 |
  Дили Дили на карти Источног Тимора | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Џејми Кореја (2012)[1] |
Дили (тетум и порт. Dili) је главни град државе Источни Тимор, и локалног дистрикта. По подацима из 2010. град без предграђа има 193.563 становника, а са предграђима укључујући и рурална подручја 234.331. То је најважнији привредни центар Источног Тимора. У граду се налази Национални универзитет (Universidade Nasionál Timór Lorosa'e) и седиште римокатоличког бискупа Дилија. Главни и службени језик народа је тетум, аустронежански језик који је претрпео јак утицај португалског језика. Португалски је такође званични језик. Енглески и индонежански језик имају статус пословних језика. Има укупно око 16 аутохтоних језика, од којих говори велики број људи Тетум, Галоле...
Географија
[уреди | уреди извор]Дили се налази на северу острва Тимор, које припада групи Малих Сундских острва у Малајском архипелагу.[2] Град лежи у теснацу Омбаи. Заузима површину од 48.268 km². То је седиште управе општине Дили, која је административни ентитет ове области и обухвата острво Атауро и неке градове у близини града Дили. Општина има изабраног градоначелника и веће.
Клима
[уреди | уреди извор]
Дили има тропску влажну и суву климу под Кепеновом класификацијом климата. Зими је пуно мање падавина него лети. Просечна годишња температура у Дилију је 27,5° C. Падавине су овде у просеку 847 mm. Најсушнији месец је август, са 11 mm кише. Већина падавина пада у јануару, са просеком од 136 mm. Новембар је најтоплији месец у години. Температура у новембру износи 28,6° C. У августу је просечна температура 26,2° C. То је најнижа просечна температура целе године. Постоји разлика од 125 mm падавина између најсушнијих и најхладнијих месеци. Просечне температуре варирају током године за 2.4° C.[3]
| Клима Дилија (1914-1963) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,0 (96,8) |
35,5 (95,9) |
36,6 (97,9) |
36,0 (96,8) |
35,7 (96,3) |
36,5 (97,7) |
34,1 (93,4) |
35,0 (95) |
34,0 (93,2) |
34,5 (94,1) |
36,0 (96,8) |
35,5 (95,9) |
36,6 (97,9) |
| Максимум, °C (°F) | 31,3 (88,3) |
31,1 (88) |
31,2 (88,2) |
31,5 (88,7) |
31,3 (88,3) |
30,7 (87,3) |
30,2 (86,4) |
30,1 (86,2) |
30,3 (86,5) |
30,5 (86,9) |
31,4 (88,5) |
31,1 (88) |
30,9 (87,6) |
| Просек, °C (°F) | 27,7 (81,9) |
27,6 (81,7) |
27,4 (81,3) |
27,4 (81,3) |
27,0 (80,6) |
26,8 (80,2) |
25,5 (77,9) |
25,1 (77,2) |
25,4 (77,7) |
26,0 (78,8) |
27,2 (81) |
27,4 (81,3) |
26,6 (79,9) |
| Минимум, °C (°F) | 24,1 (75,4) |
24,1 (75,4) |
23,5 (74,3) |
23,5 (74,3) |
22,8 (73) |
21,9 (71,4) |
20,8 (69,4) |
20,1 (68,2) |
20,5 (68,9) |
21,5 (70,7) |
23,0 (73,4) |
23,6 (74,5) |
22,4 (72,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 19,0 (66,2) |
16,2 (61,2) |
16,5 (61,7) |
18,2 (64,8) |
13,2 (55,8) |
14,5 (58,1) |
12,4 (54,3) |
11,8 (53,2) |
13,4 (56,1) |
16,1 (61) |
18,0 (64,4) |
16,7 (62,1) |
11,8 (53,2) |
| Количина кише, mm (in) | 139,5 (5,492) |
138,7 (5,461) |
132,7 (5,224) |
104,3 (4,106) |
74,9 (2,949) |
58,4 (2,299) |
20,1 (0,791) |
12,1 (0,476) |
9,0 (0,354) |
12,8 (0,504) |
61,4 (2,417) |
144,9 (5,705) |
908,8 (35,778) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 13 | 13 | 11 | 9 | 6 | 4 | 3 | 1 | 1 | 2 | 6 | 11 | 80 |
| Релативна влажност, % | 80 | 82 | 80 | 77 | 75 | 72 | 71 | 70 | 71 | 72 | 73 | 77 | 75 |
| Сунчани сати — месечни просек | 189,1 | 161,0 | 235,6 | 234,0 | 266,6 | 246,0 | 272,8 | 291,4 | 288,0 | 297,6 | 270,0 | 220,1 | 2.972,2 |
| Сунчани сати — дневни просек | 6,1 | 5,7 | 7,6 | 7,8 | 8,6 | 8,2 | 8,8 | 9,4 | 9,6 | 9,6 | 9,0 | 7,1 | 8,1 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst[4] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Дили је назван по тропском воћу. Ову реч су Португалци чули од локалних становника када су у 16. веку први пут стигли до залива Дили[5]. Португалци су ово место 1769. прогласили главним градом својих поседа на острву Тимор. Исте године, гувернер Антонио Жозе Телес де Менезес је почео изградњу насеља. Дили је добио статус града 1864. Током Другог светског рата Португал и њене колоније су остале неутралне, али су савезници видели Источни Тимор као потенцијални циљ за јапанску инвазију, а аустралијске и холандске снаге на кратко окупирале острво 1941. године. У ноћи 19. фебруара 1942. Јапанци су напали с силом од око 20.000 људи и окупирали су Дили пре него што се проширио преко остатка колоније. Дана 26. септембра 1945. године, Јапан је званично вратио контролу острва.
Португалска колонијална владавина је окончана 1975, од када је власт преузела Индонезија. Град је 1999. страдао у нередима и намерно изазваним пожарима после референдума о независности на Источном Тимору. Због тога су интервенисале аустралијске и међународне мировне трупе. 1999. године, Источни Тимор је стављен под надзор УН-а. Дана 20. маја 2002. Дили је постао главни град независног Источног Тимора.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година |
|---|
| Становништво |
Број становника је у сталном порасту. Између 2001. и 2004. године становништво округа Дили порасло је за 12,58%, са само 54% становника округа рођених у граду. Становништво се састоји од неколико различитих етничких група, од којих већина има мешовито малајско-полинезијски порекло и меланезијско-папуанско.[6] Највећа малезијско-полинезијска група су Тетум (100.000), који живе око Дилија.
Религија
[уреди | уреди извор]Римокатолици 90%, муслимани 4%, протестанти 3%, хиндуисти 0,5%.
Здравство
[уреди | уреди извор]Покривеност имунизације Источног Тимора је међу најсиромашнијима у Азији. Анкета о демографским и здравственим прегледима за 2009/2010. утврдила је да је покривеност вакцинацијом у урбаним подручјима, 47,7%, нижа него у руралним подручјима, на 54,1%. Град Дили, главни град Источног Тимора, имао је чак нижи ниво покривености (43,4%) од националног урбаног просека упркос високим стопама писмености и релативно добром приступу службама за имунизацију и комуникацијским медијима. Главни разлози за ниске стопе вакцинације у урбаним деловима Дилија укључују знање, ставове и перцепције неговатеља. Други важни фактори били су приступ услугама и информацијама, нарочито на периферији града, ставовима и пракси здравствених радника, страховима од нежељених ефеката, конфликтним приоритетима, великој величини породица, недостатку подршке мужева и сезонској миграцији.[7]
Привреда
[уреди | уреди извор]Источни Тимор има економију у којој преовладавају нижи-средњи приходи. Држава наставља да трпи последице деценијама дуге борбе за независност од Индонезије. Последице те борбе су уништена инфраструктура и хиљаде расељених цивила. По HDI класификацији, ова држава заузима 162. место, друго најниже у Азији.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Дили је главна лука и центар трговине Источног Тимора, град има и међународни аеродром Presidente Nicolau Lobato са везама према Аустралији, Индонезији и Сингапуру.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]| Град | Земља | Година |
|---|---|---|
| Лисабон | Португалија | 2001[8] |
| Праја | Зеленортска Острва | 2001[8] |
| Коимбра | Португалија | 2002[9] |
| Маргао | Индија | 2001[8] |
| Дарвин | Аустралија | Септембар 2003[10] |
| Амбон | Индонезија | Септембар 2003 |
| Макао | Кина | Јун 2002 |
| Окинава | Јапан | Новембар 2005[11] |
| Барцелона | Шпанија | Јун 2008[11] |
| Сиднеј | Аустралија | Септембар 2010[11] |
| Манила | Филипини | Новембар 2011[12] |
| Камбера | Аустралија | Јун 2004[11][13] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „MoJ publishes the land maps for the Nain Feto and Vera Cruz sub-districts, Dili district « Government of Timor-Leste”. Timor-leste.gov.tl. Приступљено 12. 3. 2015.
- ^ Мала енциклопедија Просвета, Београд 1986.
- ^ Climate Dili
- ^ „Klimatafel von Díli, Insel Timor / Ost-Timor” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 29. 1. 2016.
- ^ „Phillip Adams, Late Night Live in Timor.Leste”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2007.
- ^ East Timor Demographics
- ^ Factors limiting immunization coverage in urban Dili, Timor-Leste
- ^ а б в „Díli | UCCLA”.
- ^ „Geminações de Cidades e Vilas: Coimbra” (на језику: португалски). Associação Nacional de Municípios Portugueses. Архивирано из оригинала 29. 01. 2016. г. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ „Darwin's Sister Cities”. City of Darwin. Архивирано из оригинала 18. 2. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ а б в г „Ministry of Foreign Affairs and Cooperation, Timor-Leste: Index Page(English)”. 15. 5. 2013. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2015.
- ^ „Manila, Bacoor forge sisterhood pact”. Philippine News Agency.
- ^ „Dili, Timor-Leste - Chief Minister, Treasury and Economic Development Directorate”. Cmd.act.gov.au. Приступљено 12. 3. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- 2004 census results: „Priority Tables for Dili District” (PDF). National Statistics Directorate. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2022. г. Приступљено 30. 6. 2021.
- Município Dili: Esboços Mapa Suco no Aldeia Timor-Leste (PDF) (на језику: тетум). Dili: Ministério das Finanças / Direcção Geral de Estatística / Direcção Nacional Cartografia Estatísticas. 2019. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 11. 2020. г.
- Abraham, Joseph; Hamaguchi, Takako (2015). Timor-Leste: The History and Development of Asia's Newest Nation. Lanham, MD: Lexington Books. ISBN 9780739195277.
- Cristalis, Irena (2009). East Timor: A Nation's Bitter Dawn (2nd изд.). London; New York: Zed Books. ISBN 9781848130135.
- Durand, Frédéric B (2017). History of Timor-Leste. Chiang Mai: Silkworm Books. ISBN 9786162151248.
- Fernandes, Clinton (2011). The Independence of East Timor: Multi-Dimensional Perspectives - Occupation, Resistance, and International Political Activism. Sussex Library of Asian Studies. Portland, OR: Sussex Academic Press. ISBN 9781845194284.
- Шаблон:HD of East Timor
- Gunn, Geoffrey C. (1999). Timor Loro Sae: 500 years. ISBN 972-9418-69-1. Macau: Livros do Oriente. [1]
- Gunn, Geoffrey C. and Reyko Huang : 2006), New Nation: United Nations Peacebuilding in East Timor. 2004. ISBN 99937-706-1-2. (Faculty of Economics, Nagasaki University, Southeast Asia Monograph Series No.36/ reprint, author, Tipografia Macau Hung Heng Ltd., Macau
- Hägerdal, Hans (2012). Lords of the Land, Lords of the Sea: Conflict and Adaptation in Early Colonial Timor, 1600–1800. KITLV Press. ISBN 978-90-6718-378-9. doi:10.1163/9789004253506
. - Kammen, Douglas Anton (2015). Three Centuries of Conflict in East Timor. New Brunswick, NJ; London: Rutgers University Press. ISBN 9780813574103.
- Kingsbury, Damien (2009). East Timor: The Price of Liberty. Houndmills, Basingstoke, Hants; New York: Palgrave Macmillan. ISBN 9780230606418.
- Leach, Michael (2016). Nation-Building and National Identity in Timor-Leste. Routledge Contemporary Southeast Asia Series. London: Routledge. ISBN 9780415582131.
- Pemper, Tammy (2019). Scorched Earth: Peacekeeping in Timor during a campaign of death and destruction. Australia: Big Sky Publishing. ISBN 978-1-922265-43-2.
- Simmons, Graham (10. 9. 2003). „The Day The Music Died: East Timor Re-Visited”. ThingsAsian. Приступљено 17. 2. 2022.
- Tanter, Richard; Selden, Professor Mark; Shalom, Stephen R, ур. (2001). Bitter Flowers, Sweet Flowers: East Timor, Indonesia, and the World Community. Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 0742509672.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Dili travel
- East Timor Demographics
- Timor-Leste Population 2017 (Demographics, Maps, Graphs) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2019)
- Timor-Leste Demographics Profile 2017 - IndexMundi
- Factors limiting immunization coverage in urban Dili, Timor-Leste. - NCBI
- Climate Dili: Temperature, Climograph, Climate table for Dili - Climate ...
- Туризам у Дилију[мртва веза] (ен.)
- Бискипија у Дилију
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
