Даглас Макартур
Даглас Макартур | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. јануар 1880. |
Место рођења | Литл Рок, САД |
Датум смрти | 5. април 1964.84 год.) ( |
Место смрти | Вашингтон, САД |
Образовање | United States Army Command and General Staff College, Војна академија Сједињених Америчких Држава у Вест Поинту |
Војна каријера | |
Војска | Армија САД |
Чин | генерал армије (САД) фелдмаршал (Филипини) |
Учешће у ратовима | Први светски рат Други светски рат Корејски рат |
Даглас Макартур (енгл. Douglas MacArthur; Литл Рок, 26. јануар 1880 — Вашингтон, 5. април 1964) био је амерички генерал из Првог светског, Другог светског и Корејског рата. Једна је од кључних фигура савезничке победе у Другом светском рату. Даглас Макартур је најодликованији официр у историји Оружаних снага САД.
Даглас Макартур је био егоцентричан генерал. Без резерве је истицао себе и властите заслуге, док је своје подређене држао у анонимности. У историју улази и као појава: истицао се својом генералском капом, која је била комбинација капе филипинског маршала и америчког генерала, као и Реј Бан наочарима.
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Као син генерала Артура Макартура, активног у Америчком грађанском рату, детињство је провео у гарнизонима. Године 1903. завршио је војну академију Вест Поинт као први у класи. Само два питомца у историји Академије имају боље резултате и оцене од њега.
Каријера пре Другог светског рата
[уреди | уреди извор]Учествује у Првом светском рату у Француској где постаје командант бригаде. У међуратном периоду начелник је војне академије Вест Поинт, где модернизује програм, а између 1922. и 1930. на служби је на Филипинима где је командант америчке војске од 1926. до 1930. Године 1925. постаје генерал-мајор, најмлађи са таквим чином. Године 1928. води амерички олимпијски одбор на играма у Амстердаму.
Године 1930. постаје начелник генералштаба копнене војске, такође најмлађи на тој функцији, па му је привремено додељена четврта генералска звездица. Спровео је знатне реорганизације у војсци.
Године 1932. године организовао је контроверзну акцију избацивања ратних ветерана Првог светског рата из касарни у Вашингтону где су протестовали против савезне владе која им наводно није исплатила сва дуговања. У акцији у којој је употребљен и сузавац, погинуло је двоје људи а стотине су биле повређене. Године 1935. године Филипинима је додељена ограничена независност па је први председник те земље, Мануел Квезон, затражио од Макартура да организује филипинску војску. Служба у америчкој војсци престаје му 1937, а 1941. постаје филипински фелдмаршал. Председник САД Френклин Делано Рузвелт га реактивира и поставља за команданта америчких снага на Далеком истоку стационираних у Манили.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]По избијању Другог светског рата постаје савезнички командант на Филипинима. Пред надолазећим јапанским снагама концентрисао је своје снаге на утврђеном острву Корегидор. Макартурове трупе нису имале никаквих изгледа пред бројчано надмоћнијим Јапанцима, па председник Рузвелт наређује Макартуру да напусти своје јединице и да се повуче у Аустралију. Макартур прво одбија али је присиљен да испоштује наређење. Своје чувено обећање "Вратићу се", које је америчка пропаганда користила у промотивне сврхе, понављао је у свим својим јавним говорима, па је постало једна од најславнијих изјава у Другом светском рату. У Аустралији, прво у Мелбурну а потом у Бризбејну, у координацији са морнаричким штабом на Хавајима, командује савезничким снагама на пацифичком ратишту. Постаје врховни командант савезничких снага у јужнопацифичкој зони.
Године 1944, након савезничке победе у бици за Филипине, враћа се у Манилу где поставља свој штаб одакле командује завршним акцијама против Јапана. Исте године Сенат му додељује пету генералску звездицу. Био је противник употребе атомске бомбе против Јапана (види Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија).
Године 1945. на бојном броду УСС Мисури, усидреном у токијском заливу прима предају јапанских власти. Од 1945. до 1950. био је окупациони гувернер Јапана, један од креатора поратног јапанског устава. Својом аутократском владавином поставио је темеље за каснији спектакуларни развој те земље. Лично се заложио да се у Јапану сачува монархија и функција цара као симбола нацоналног јединства.
У раним 1950-им, хтео је на корејску границу да баци десетине "кобалт бомби" са појачаном радијацијом да би створио отровну препреку за кинеске трупе.
Суђења за ратне злочине
[уреди | уреди извор]Макартур је био одговоран за потврђивање и извршавање казни за ратне злочине које је утврдио Међународни војни трибунал за Далеки исток.[1] Крајем 1945. савезничке војне комисије у бројним источњачким градовима су судили 5.700 Јапанаца, Тајванаца и Корејаца за ратне злочине. Око 4.300 је било осуђено, од тога скоро 1.000 је осуђено на смрт, а стотине су осуђене на доживотне затворе. Оптужнице су засниване на догађајима као што су Силовање Нанкинга, Батански марш смрти и масакр у Манили.[2] Суђење у Манили генералу Томојукију Јамашити, јапанском команданту Филипина од 1944. је било критиковано јер је Јамашита обешен због Ивабучијевог масакра у Манили, који он није наредио и за који вероватно није био ни обавештен.[3] Ивабучи се убио при крају битке за Манилу.[4]
Макартур је дао имунитет Широу Ишију и другим члановима јединица за бактериолошка истраживања у замену за податке о биолошком ратовању заснованим током експериментима над људима.[5] Такође је изузео јапанског цара и све чланове царске породице од умешаности у ратне злочине, међу којима су принчеви Чичибу, Асака, Такеда, Хигашикуни и Хиројасу, од кривичног гоњења. Макартур је потврдио да царева абдикација неће бити неопходна. Тиме је игнорисао савете многих чланова царске породице и јапанских интелектуалаца који су јавно тражили цареву абдикацију и увођење регенства.[6]
Корејски рат и повлачење
[уреди | уреди извор]По избијању Корејског рата 1950. године Уједињене нације га постављају за команданта УН снага у Кореји. Спектакуларним маневром код Инчона натерао је севернокорејске снаге у повлачење до саме кинеске границе. Понесен успехом обећао је америчкој јавности „победу до Божића“, но након севернокорејске контраофанзиве улази у жестоки сукоб са тадашњим америчким председником Харијем Труманом, у вези с а политиком око Кине, тј. око наставка рата у Кореји, након чега га Труман смењује са свих функција 1951. године. Наиме Труман је хтео да употреби атомску бомбу, када је видео да губи рат.
После 11 година враћа се у САД где му је приређен тријумфални дочек, парада на Петој авенији у Њујорку и одржава говор у Сенату. Америка га слави као једног од највећих хероја, но кандидатура на председничким изборима 1952. године пропада након што се у јавности сазнало да је хтео да употреби атомску бомбу против Кине у Корејском рату. Сенатор Џозеф Мартин предлаже да му се додели шеста генералска звездица, чин генерала свих армија, али по неким наводима до овога није дошло услед противљења председника Ајзенхауера који га је сматрао грандиозним егоистом. Повлачи се из јавности и остатак живота проводи мирно у Њујорку. Године 1961. саветује председнику Кенедију да се повуче из Вијетнама. Написао је аутобиографију „Сећања“.
Додељен му је Краљевски орден Белог орла и око 100 других одликовања.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ MacArthur 1964, стр. 318–319.
- ^ Drea et al. 2006, стр. 7.
- ^ Connaughton, Pimlott & Anderson 1995, стр. 72–73.
- ^ Manchester 1978, стр. 487.
- ^ Gold 1996, стр. 109.
- ^ Dower 1999, стр. 321–322.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 368.
Литература
[уреди | уреди извор]- Anders, Roger M. (јануар 1988). „The Atomic Bomb and the Korean War: Gordon Dean and the Issue of Civilian Control”. Military Affairs. 52 (1): 1—6. JSTOR 1988372. doi:10.2307/1988372.
- Bix, Herbert (2000). Hirohito and the Making of Modern Japan. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-093130-8.
- Casey, Hugh J., ур. (1959). Volume IV: Amphibian Engineer Operations. Engineers of the Southwest Pacific 1941–1945. Washington, D.C.: Government Printing Office. OCLC 220327009.
- Casey, Steven (2008). Selling the Korean War: Propaganda, Politics and Public Opinion. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971917-4. OCLC 227005561.
- Connaughton, Richard; Pimlott, David; Anderson, Duncan (1995). The Battle for Manila. London: Bloomsbury. ISBN 978-0-7475-3709-0. OCLC 260177075.
- Costello, John (1981). The Pacific War. New York: Rawson, Wade. ISBN 978-0-89256-206-0. OCLC 7554100.
- Craven, Wesley Frank; Cate, James Lea, ур. (1948). Vol. I, Plans and Early Operations. The Army Air Forces in World War II. Chicago: University of Chicago Press. OCLC 9828710. Приступљено 30. 3. 2006.
- Danner, Stephen A. (1993). The Truman-MacArthur Tug of War – A Lingering Aftermath. Maxwell Air Force Base, Alabama: Air War College. OCLC 50988290. Архивирано из оригинала 27. 3. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2011.
- Dexter, David (1961). The New Guinea Offensives. Australia in the War of 1939–1945. Series 1 – Army. Volume 6. Canberra: Australian War Memorial. OCLC 2028994.
- Dingman, Roger (1989). „Atomic Diplomacy during the Korean War”. International Security. 13 (3): 50—91. JSTOR 2538736. doi:10.2307/2538736.
- Dower, John (1999). Embracing Defeat: Japan in the Wake of World War II. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-32027-5. OCLC 39143090.
- Drea, Edward J (1992). MacArthur's ULTRA: Codebreaking and the War Against Japan, 1942–1945. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0504-0. OCLC 23651196.
- Drea, Edward; Bradsher, Greg; Hanyok, Robert; Lide, James; Petersen, Michael; Yang, Daqing (2006). Researching Japanese War Crimes Records. Washington, D.C.: National Archives and Records Administration. ISBN 978-1-880875-28-5. OCLC 71126844.
- Farwell, Byron (1999). Over There: The United States in the Great War, 1917–1918. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04698-4. OCLC 39478133.
- Ferrell, Robert H. (2008). The Question of MacArthur's Reputation: Côte-de-Châttillon October 14–16, 1918. Columbia, Missouri: University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1830-8. OCLC 227919803.
- Foster, Frank C. (2011). United States Army Medals, Badges and Insignia. Fountain Inn, South Carolina: Medals of America Press. ISBN 978-1-884452-67-3. OCLC 747618459.
- Frank, Richard B. (2007). MacArthur. Great Generals Series. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-7658-1. OCLC 126872347.
- Gailey, Harry A. (2004). MacArthur's Victory: The War in New Guinea, 1943–1944. New York: Presidio Press. ISBN 978-0-345-46386-9. OCLC 54966430.
- Gold, Hal (1996). Unit 731 Testimony. Boston: Tuttle. ISBN 978-0-8048-3565-7. OCLC 57440210.
- Goulden, Joseph C. (1982). Korea, The Untold Story of the War. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-023580-9. OCLC 7998103.
- Halberstam, David (2007). The Coldest Winter: America and the Korean War. New York: Hyperion. ISBN 978-1-4013-0052-4. OCLC 137324872.
- Hayes, Grace P. (1982). The History of the Joint Chiefs of Staff in World War II: The War Against Japan. Annapolis: United States Naval Institute. ISBN 978-0-87021-269-7. OCLC 7795125.
- Hetherington, John (1973). Blamey, Controversial Soldier: a Biography of Field Marshal Sir Thomas Blamey. Canberra: Australian War Memorial. ISBN 978-0-9592043-0-8. OCLC 2025093.
- Imparato, E. T. (2000). General MacArthur: Speeches and Reports 1908–1964. Paducah, Kentucky: Turner Pub. ISBN 978-1-56311-589-9. OCLC 45603650.
- James, D. Clayton (1970). Volume 1, 1880–1941. The Years of MacArthur. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-10948-9. OCLC 60070186.
- —— (1975). Volume 2, 1941–1945. The Years of MacArthur. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-20446-7. OCLC 12591897.
- —— (1985). Volume 3, Triumph and Disaster 1945–1964. The Years of MacArthur. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-36004-0. OCLC 36211311.
- Kenney, George C. (1949). General Kenney Reports: A Personal History of the Pacific War. New York: Duell, Sloan and Pearce. ISBN 978-0-912799-44-5. OCLC 16466573. Приступљено 20. 2. 2009.
- Leary, William M., ур. (2001). MacArthur and the American Century: A Reader. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-2930-3. OCLC 44420468.
- Long, Gavin Merrick (1969). MacArthur as Military Commander. London: Batsford. ISBN 978-0-938289-14-2. OCLC 464094918.
- Lowe, Peter (јул 1990). „An Ally and a Recalcitrant General: Great Britain, Douglas MacArthur and the Korean War, 1950–1”. The English Historical Review. 105 (416): 624—653. JSTOR 570755. doi:10.1093/ehr/cv.ccccxvi.624.
- Lucas, John A. (1994). „USOC President Douglas MacArthur and His Olympic Moment, 1927–1928” (PDF). Olympika: The International Journal of Olympic Studies. III: 111—115. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 08. 2010. г. Приступљено 12. 05. 2020.
- Luvaas, Jay (1972). Dear Miss Em: General Eichelberger's war in the Pacific, 1942–1945. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-8371-6278-2. OCLC 415330.
- MacArthur, Douglas (1964). Reminiscences of General of the Army Douglas MacArthur. Annapolis: Bluejacket Books. ISBN 978-1-55750-483-8. OCLC 220661276.
- Manchester, William (1978). American Caesar: Douglas MacArthur 1880–1964. Boston: Little, Brown. ISBN 978-0-440-30424-1. OCLC 3844481.
- McCarthy, Dudley (1959). South-West Pacific Area – First Year. Australia in the War of 1939–1945. Series 1 – Army. Volume 5. Canberra: Australian War Memorial. OCLC 3134247.
- Mears, Dwight (2018). The Medal of Honor: The Evolution of America's Highest Military Decoration. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-2665-6. OCLC 1032014828.
- Meilinger, Phillip S. (1989). Hoyt S. Vandenberg, the Life of a General. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-32862-5. OCLC 18164655.
- Milner, Samuel (1957). Victory in Papua. United States Army in World War II. Washington, D.C.: United States Department of the Army. ISBN 978-1-4102-0386-1. OCLC 1260772. Приступљено 13. 3. 2010.
- Morison, Samuel Eliot (1950). Breaking the Bismarcks Barrier: 22 July 1942–1 May 1944. History of United States Naval Operations in World War II. Boston: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-7858-1307-1. OCLC 10310299.
- Morton, Louis (1953). The Fall of the Philippines (PDF). United States Army in World War II. Washington, D.C.: United States Department of the Army. ISBN 978-1-4102-1696-0. OCLC 29293689. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 04. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2011.
- Mossman, B.; Stark, M. W. (1991). The Last Salute: Civil and Military Funeral, 1921–1969. Washington, D.C.: United States Department of the Army. Архивирано из оригинала 12. 05. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2010.
- Murray, Williamson; Millet, Alan (2001). A War To Be Won: Fighting the Second World War. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674006805.
- Neary, Ian (2014). Leaders and Leadership in Japan. London; New York: Routledge. ISBN 978-1-134-24418-8. OCLC 879074494.
- Nitze, Paul H.; Smith, Ann M.; Rearden, Steven L. (1989). From Hiroshima to Glasnost – At the Center of Decision – A Memoir. New York: Grove Weidenfeld. ISBN 978-1-55584-110-2. OCLC 19629673.
- Pearlman, Michael D. (2008). Truman & MacArthur: Policy, Politics, and the Hunger for Honor and Renown. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35066-4. OCLC 159919446.
- Perret, Geoffrey (1996). Old Soldiers Never Die: The Life of Douglas MacArthur. New York: Random House. ISBN 978-0-679-42882-4. OCLC 32396366.
- Petillo, Carol M. (фебруар 1979). „Douglas MacArthur and Manuel Quezon: A Note on an Imperial Bond”. Pacific Historical Review. 48 (1): 107—117. JSTOR 3638940. doi:10.2307/3638940.
- —— (1981). MacArthur: The Philippine Years. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-11248-4. OCLC 7815453.
- Pettinger, Matthew R. (2003). Held to a Higher Standard: The Downfall of Admiral Kimmel. Fort Leavenworth, Kansas: US Army Command and General Staff College. OCLC 465214958. Приступљено 22. 5. 2011.
- Rhoades, Weldon E. (1987). Flying MacArthur to Victory. College Station, Texas: Texas A & M University Press. ISBN 978-0-585-17430-3. OCLC 44965807.
- Rogers, Paul P. (1990). The Good Years: MacArthur and Sutherland. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-92918-3. OCLC 20452987.
- —— (1991). The Bitter Years: MacArthur and Sutherland. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-92919-0. OCLC 21523648.
- Schaller, Michael (1985). The American Occupation of Japan: The Origins of the Cold War in Asia. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503626-8. OCLC 11971554.
- Schaller, Michael (1989). Douglas MacArthur The Far Eastern General. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503886-6. OCLC 11971554.
- Schnabel, James F (1972). Policy and Direction: the First Year. United States Army in the Korean War. Washington, D.C.: US Government Printing Office. OCLC 595249. Архивирано из оригинала 17. 05. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2011.
- Schonberger, Howard (пролеће 1974). „The General and the Presidency: Douglas MacArthur and the Election of 1948”. The Wisconsin Magazine of History. 57 (3): 201—219. JSTOR 4634887. doi:10.2307/1988372.
- Senate Committees on Armed Services and Foreign Relations, Hearings, 82d Congress, 1st session (1951). Military Situation in the Far East. Washington, D.C.: US Government Printing Office. OCLC 4956423. Приступљено 11. 9. 2011.
- Spanier, John W. (1959). The Truman-MacArthur Controversy and the Korean War. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0674366022. OCLC 412555.
- Stanton, Shelby L. (1989). America's Tenth Legion. Novato, California: Presidio. ISBN 978-0-89141-258-8. OCLC 19921899.
- Taaffe, Stephen (1998). MacArthur's Jungle War: The 1944 New Guinea Campaign. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0870-6. OCLC 37107216.
- Thompson, James (2006). Complete Guide to United States Marine Corps Medals, Badges and Insignia: World War II to Present. Fountain Inn, South Carolina: MOA Press. ISBN 978-1-884452-43-7. OCLC 131299310.
- Torricelli, Robert G.; Carroll, Andrew; Goodwin, Doris Kearns (2008). In Our Own Words: Extraordinary Speeches of the American Century. Washington Square Press. ISBN 978-0-7434-1052-6. OCLC 45144217.
- Valley, David J. (2000). Gaijin Shogun: General Douglas MacArthur, Stepfather of Postwar Japan. Sektor Company. ISBN 978-0-9678175-2-1. OCLC 45586737.
- Vierk, Valerie Lee (2005). Gold Stars and Purple Hearts: the War Dead of the Ravenna, Nebraska Area. Bloomington, Indiana: AuthorHouse. ISBN 978-1-4208-7607-9. OCLC 70700519.
- Weinberg, Gerhard L. (2004). A World at Arms: A Global History of World War II. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61826-7. OCLC 45586737.
- Willoughby, Charles A., ур. (1966). Japanese Operations in the Southwest Pacific Area Volume II – Part I. Reports of General MacArthur. Washington, D.C.: United States Government Printing Office. OCLC 482111659. CMH Pub 13-1. Архивирано из оригинала 25. 01. 2008. г. Приступљено 10. 2. 2009.
- Barbey, Daniel E. (1969). MacArthur's Amphibious Navy: Seventh Amphibious Force Operations, 1943–1945. Annapolis, Maryland: United States Naval Institute. OCLC 52066.
- Bartsch, William H. (2003). 8 December 1941: MacArthur's Pearl Harbor. College Station, Texas: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-246-1. OCLC 50920708.
- Bix, Herbert P. (2000). Hirohito and the Making of Modern Japan. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-019314-0. OCLC 43031388.
- Davis, Henry Blaine, Jr. (1998). Generals in Khaki. Raleigh, North Carolina: Pentland Press, Inc. ISBN 978-1-57197-088-6. OCLC 40298151.
- Duffy, Bernard K; Carpenter, Ronald H. (1997). Douglas MacArthur: Warrior as Wordsmith. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29148-7. OCLC 34117548.
- Leary, William M., ур. (1988). We Shall Return!: MacArthur's Commanders and the Defeat of Japan, 1942–1945. Lexington, Kentucky: University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-9105-8. OCLC 17483104.
- Lowitt, Richard (1967). The Truman-MacArthur Controversy. Chicago: Rand McNally. ISBN 978-0-528-66344-4. OCLC 712199.
- Lutz, David W. (јануар 2000). „The Exercise of Military Judgment: A Philosophical Investigation of The Virtues And Vices of General Douglas MacArthur”. Journal of Power and Ethics (1).
- Masuda, Hiroshi (2012). MacArthur in Asia: The General and His Staff in the Philippines, Japan, and Korea. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4939-0. OCLC 780415694.
- Rasor, Eugene L. (1994). General Douglas MacArthur, 1880–1964: Historiography and Annotated Bibliography. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-28873-9. OCLC 29428597.
- Schaller, Michael (1964). Douglas MacArthur: The Far Eastern General. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-7351-0354-2. OCLC 18325485.
- Schonberger, Howard B. (1989). Aftermath of War: Americans and the Remaking of Japan, 1945–1952. American Diplomatic History. Kent, Ohio: Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-382-0. OCLC 18557205.
- Sodei, Rinjirō (1964). Dear General MacArthur: Letters from the Japanese During the American Occupation. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-1115-6. OCLC 47177004.
- Wainstock, Dennis D. (1999). Truman, MacArthur, and the Korean War. Contributions in Military Studies. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30837-6. OCLC 261176470.
- Weintraub, Stanley (2000). MacArthur's War: Korea and the Undoing of an American Hero. New York: Free Press. ISBN 978-0-684-83419-1. OCLC 41548333.
- Wolfe, Robert (1984). Americans as Proconsuls: United States Military Government in Germany and Japan, 1944–1952. Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Press. ISBN 978-0-8093-1115-6. OCLC 9465314.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Амерички генерал који је хвалио српску војску (Политика, Бранко Богдановић, 30. септембар 2018.)
- Даглас Макартур на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- „The MacArthur Memorial”.
- „The MacArthur Museum of Arkansas Military History”. City of Little Rock.
- „Obituary: Commander of Armies That Turned Back Japan Led a Brigade in World War I”. New York Times. 6. 4. 1964.
- „MacArthur”. PBS. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г.
- „Douglas MacArthur”. History.
- The short film Big Picture: The Douglas MacArthur Story is available for free download at the Internet Archive
- Truman Fires MacArthur, Aftermath: Original Letters Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2014)
- Senate joint resolution to authorize the appointment of General of the Army Douglas MacArthur as General of the Armies of the United States
- Даглас Макартур на сајту IMDb (језик: енглески)
- FBI file on General Douglas MacArthur at vault.fbi.gov
- „MacArthur Museum Brisbane”. AMP Building, Cnr of Queen and Edward Sts, Brisbane, Queensland, Australia.
- Даглас Макартур на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Новински исечци на тему Даглас Макартур у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)