Пређи на садржај

Глиоксизом

С Википедије, слободне енциклопедије

Глиоксизом је мала, једноструком мембраном окружена ћелијска органела у облику везикуле. Ова ћелијска органела нађена само у биљним ћелијама[1]. Глиоксизоми садрже у себи уратну оксидазу и ензиме који учествују у глиоксилатном циклусу. Обично се налазе у већем броју у семенима биљака, у којима се складиште резерве масти (липида)[1]. У многим семенима су масти складиштене у сферозомима (у облику масних капи). Доказано једа при клијању семена долази до мобилизације масних резерви, тако да број сферозома опада, а број глиоксизома расте[1]. Ензими који се налазе у глиоксизомима учествују у мобилизацији масти, које прелазе у масне киселине, а потом и у угљене хидрате.

Порекло ове органеле није познато. Претпоставља се да, као и пероксизом, настаје од мембране ендоплазматичног ретикулума, пошто се често налазе уз гранулирани ендоплазматични ретикулум[1]. Још увек није утврђено да ли су глиоксизоми и пероксизоми једна иста органела која се јавља у два облика, или су различите органеле[1].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Вујичић, Радмила (1985). Особености биљне ћелије. Београд. 



Литература

[уреди | уреди извор]
  • Вујичић, Радмила (1985). Особености биљне ћелије. Београд.