Болгар
Болгар рус. Болгар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Република | Татарстан |
Статус града | 1781 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 8.650 |
— густина | 74,57 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 54° 58′ 00″ С; 49° 02′ 00″ И / 54.966667° С; 49.033333° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 80 m |
Површина | 116 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | (+7) 84347 |
ОКАТО код | 92232501 |
Болгар (Булгар; рус. Болгар, Булгар) је град у Русији, административно средиште Спаског региона у Републици Татарстану, која се налази на левој обали реке Волга је, 140 км од главног града Казања. Има око 8.000 становника.
Саверемени град је основан 1781. од села Спаск. У периоду 1926—1935. се зове Спаск Тататарски, 1935 је преименован у Кујбишев у част руског револуционара Валеријана Кујбишева.
Године 1991. град је узео име Болгар (Булгар) у помен древне престонице Болгара Великог, државе волшко-камских Бугара, која се простирала око доњег тока реке Кама и средњег тока реке Волге, чије се рушевине налазе недалеко од града. У 10. веку град доживљава велики процват, Био је највеће тржиште на Волги и трговао је и са Истоком и Западом. Од друге поливине 13. века један је од важних градова Златне хорде. Из тог времена сачувани су остаци архитектонских споменика: џамија, маузолеји, водовод, мостови и др.
Од 2010. године, на иницијативу и под покровитељством првог председника Републике Татарстан, Минтимера Шајмиева, у Болгару је започета реализација великоразмерних пројеката националне фондације за очување и развој Болгара и Свијажска „Оживљавање”, која обухвата реконструкцију историјских локација и изградњу нових културних и инфраструктурних објеката. Изграђена је нова зграда саборне „Беле џамије” (која је по стилу слична џамији Кул Шариф у Казању, али је мањих димензија), комплекс речне луке, хотели и експозиционо-информативни центар музеј-парка, Музеј хлеба са млином и пекаром, музеј занатства са ковачницом и други објекти.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази на левој обали Волге, 83 км јужно од Казања (копненим путем — 175 км).
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
6.200 | 7.023 | 7.231 | 8.383 | 8.397 | 8.655[1] | 8.650 |
Етнички састав: Руси — 83,4%, Татари — 12,9%, Чуваши — 2,1%.
Религија
[уреди | уреди извор]Главне верске заједнице града су православно хришћанство (Чистопољска епархија Руске православне цркве) и ислам (сунизам).
Православни храмови:
- црква Светог Аврама Болгарског
- чудотворни извор Светог Аврама Болгарског и Владимирског чудотворца
- Тројицки молитвени дом
- Успењска црква на територији Болгарског музеј-парка
Џамије:
- Бела џамија
Дана 4. септембра 2017. у Болгару је званично отворена Болгарска исламска академија
Инфраструктура
[уреди | уреди извор]У близини савременог града налази се Државни историјски и археолошки музеј-парк Болгар, коме се планира доделити федерални статус, а такође је укључен и у списак светских културних споменика УНЕСКО-а. Претпоставља се да ће древно насеље Болгар и град Болгар постати нови регионални туристички центар.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Речна лука прима путничке бродове, који плове дуж руте Казањ—Болгар.
Привреда
[уреди | уреди извор]У граду је развијена пекарска индустрија.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Болгарски музеј-парк који подразумева:
- Остаци земљаних утврђења и ровова (крај 14—15. века)
- Северни маузолеј
- Источни маузолеј
- Црна палата
- Бела палата
- Ханска гробница
- Саборна џамија
- Велики минарет (реконструкција)
- Мали минарет
- Успенска црква бившег Успенског манастира (из 1732. године), сада — привремено историјско-археолошки музеј
- Музеј болгарске цивилизације
- Музеј Курана
- Дом лекара
- Музеј дворјанства
- Музеј чаја
- Музеј Абдуле Алиша
- Музеј речног града
- Музеј хлеба
-
Велики минарет
-
Волга у Болгарском музеј-парку
-
Реплике древних болгарских натписа
-
Бела џамија
-
Црква Светог Аврама Болгарског
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб (1997). стр. 593