Болгар

Болгар рус. Болгар
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Република	Татарстан
Статус града	1781
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	8.650
— густина	74,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	54° 58′ 00″ С; 49° 02′ 00″ И
Временска зона	UTC+4
Апс. висина	80 m
Површина	116 km2
Болгар Болгар на карти Русије
Остали подаци
Позивни број	(+7) 84347
ОКАТО код	92232501

Болгар (Булгар; рус. Болгар, Булгар) је град у Русији, административно средиште Спаског региона у Републици Татарстану, која се налази на левој обали реке Волга је, 140 км од главног града Казања. Има око 8.000 становника.

Саверемени град је основан 1781. од села Спаск. У периоду 1926—1935. се зове Спаск Тататарски, 1935 је преименован у Кујбишев у част руског револуционара Валеријана Кујбишева.

Године 1991. град је узео име Болгар (Булгар) у помен древне престонице Болгара Великог, државе волшко-камских Бугара, која се простирала око доњег тока реке Кама и средњег тока реке Волге, чије се рушевине налазе недалеко од града. У 10. веку град доживљава велики процват, Био је највеће тржиште на Волги и трговао је и са Истоком и Западом. Од друге поливине 13. века један је од важних градова Златне хорде. Из тог времена сачувани су остаци архитектонских споменика: џамија, маузолеји, водовод, мостови и др.

Од 2010. године, на иницијативу и под покровитељством првог председника Републике Татарстан, Минтимера Шајмиева, у Болгару је започета реализација великоразмерних пројеката националне фондације за очување и развој Болгара и Свијажска „Оживљавање”, која обухвата реконструкцију историјских локација и изградњу нових културних и инфраструктурних објеката. Изграђена је нова зграда саборне „Беле џамије” (која је по стилу слична џамији Кул Шариф у Казању, али је мањих димензија), комплекс речне луке, хотели и експозиционо-информативни центар музеј-парка, Музеј хлеба са млином и пекаром, музеј занатства са ковачницом и други објекти.

Географија

Град се налази на левој обали Волге, 83 км јужно од Казања (копненим путем — 175 км).

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника

1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.
6.200	7.023	7.231	8.383	8.397	8.655	8.650

Етнички састав: Руси — 83,4%, Татари — 12,9%, Чуваши — 2,1%.

Религија

Главне верске заједнице града су православно хришћанство (Чистопољска епархија Руске православне цркве) и ислам (сунизам).

Православни храмови:

• црква Светог Аврама Болгарског
• чудотворни извор Светог Аврама Болгарског и Владимирског чудотворца
• Тројицки молитвени дом
• Успењска црква на територији Болгарског музеј-парка

Џамије:

• Бела џамија

Дана 4. септембра 2017. у Болгару је званично отворена Болгарска исламска академија

Инфраструктура

У близини савременог града налази се Државни историјски и археолошки музеј-парк Болгар, коме се планира доделити федерални статус, а такође је укључен и у списак светских културних споменика УНЕСКО-а. Претпоставља се да ће древно насеље Болгар и град Болгар постати нови регионални туристички центар.

Саобраћај

Речна лука прима путничке бродове, који плове дуж руте Казањ—Болгар.

Привреда

У граду је развијена пекарска индустрија.

Знаменитости

• Болгарски музеј-парк који подразумева:

• Остаци земљаних утврђења и ровова (крај 14—15. века)
• Северни маузолеј
• Источни маузолеј
• Црна палата
• Бела палата
• Ханска гробница
• Саборна џамија
• Велики минарет (реконструкција)
• Мали минарет
• Успенска црква бившег Успенског манастира (из 1732. године), сада — привремено историјско-археолошки музеј
• Музеј болгарске цивилизације
• Музеј Курана
• Дом лекара
• Музеј дворјанства
• Музеј чаја
• Музеј Абдуле Алиша
• Музеј речног града
• Музеј хлеба

• 
  Велики минарет
• 
  Волга у Болгарском музеј-парку
• 
  Реплике древних болгарских натписа
• 
  Бела џамија
• 
  Црква Светог Аврама Болгарског

Види још

• Списак градова у Русији

Литература

• Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб (1997). стр. 593