Бехистунски натписи

Бехистунски натписи
سنگ‌نبشته بیستون
Бехистунски натписи; سنگ‌نبشته بیستون
Светска баштина Унеска
Званично име	Бехистунски натписи
Место	, , Bisotun, Иран
Координате	34° 23′ 25″ С; 47° 26′ 09″ И / 34.39036° С; 47.43589° И
Укључује	Q120402651 ;
Критеријум	културна: ii,iii
Референца	1222
Упис	2006. (30. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/1222

Бехистунски натписи (такође познати и као Биситун или Бисутун, фарси بیستون, староперсијски Багастана: „Божје место или земља“^[1]) су антички вишејезични натписи који се налазе на планини Бехистун у провинцији Керманшах у близини града Керманшах у западном Ирану^[2]. Датирају из 6. века п. н. е., односно из доба владавине Дарија Великог, владара Персијског царства.

Натписи обухватају текстове писане клинастим писмом на три језика: персијском, еламитском и вавилонском^[3]. Британски официр Хенри Раулинсон (Hanry Rawlinson)^[4] је копирао натписе у два дела, 1835. и 1843. године. Раулинсон је успео да преведе натписе клинастим писмом на персијском језику 1838. године, док су еламске и вавилноске текстове 1843. превели Раулинсон и његови сарадници. Вавилонски натписи су каснији облик акадског језика, док оба спадају у семитске језике. У доба открића, Бехистунски натписи су за клинасто писмо имали једнак значај као и Камен из Розете за египатске хијероглифе; радило се о документу помоћу ког је било могуће дешифровати древно и заборављено писмо.

Бехистунски натписи су отприлике 15 м висине и 25 м ширине, а уклесани су у кречњачку литицу која се налазила уз антички пут који је спајао главне градове Вавилона и Медије. Ради се о јако неприступачном месту пошто су древни градитељи изравнали литицу након завршетка клесања натписа. Персијски текст састоји се од 414 редова сложених у пет стубаца; еламитски од 593 редова у осам стубаца, док се вавилонски састоји од 112 редова.

Урезивање ових натписа наложио је персијски владар Дарије I^[5], чија је фигура такође уклесана изнад натписа. Рељеф га приказује наоружаног луком, те са левом ногом над грудима особе која лежи, за коју се претпоставља да је реч о узурпатору Гаумати кога је Дарије I свргнуо са персијског трона. Дарије је на рељефу приказан како пристиже са леве стране у пратњи два дворанина, док десет фигура (висине 1 м) пристижу са десне стране и сваки држи руку на рамену оног ко је испред њега, што симболизује јединство покорених народа. Зороастријски симбол фаравахар лебди изнад људских фигура, а симболизује благослов божанства Ахура Мазде. Претпоставља се да је једна људска фигура додана на рељеф након завршетка клесања, а налази се на одвојеном каменом блоку причвршћеном на постојећу структуру помоћу гвоздених клинова и олова.

Види још

Референце

^ „Behistunski natpisi (Livius.org)”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2007. г. Приступљено 22. 08. 2009.
^ Enciklopedija Britannica: Bisitun
^ „Behistun (Archaeology.about.com)”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 22. 08. 2009.
^ Enciklopedija Britannica: Персијски натписи клинастим писмом
^ „Behistunski natpisi (enciklopedija Iranica)”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2009. г. Приступљено 22. 08. 2009.

Спољашње везе

[1] „Behistunski natpisi (Livius.org)”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2007. г. Приступљено 22. 08. 2009.

[2] Enciklopedija Britannica: Bisitun

[3] „Behistun (Archaeology.about.com)”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 22. 08. 2009.

[4] Enciklopedija Britannica: Персијски натписи клинастим писмом

[5] „Behistunski natpisi (enciklopedija Iranica)”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2009. г. Приступљено 22. 08. 2009.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]