Алибунар
Алибунар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Алибунар |
Становништво | |
— 2022. | 2.694 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 04′ 50″ С; 20° 57′ 56″ И / 45.080422° С; 20.965533° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 67 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 26310 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | PA |
Алибунар је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 2.694 становника.
Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница Београд–Панчево–Алибунар–Вршац–Темишвар, као и пруга која такође спаја Београд и Темишвар.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Алибунар се у Крушевском споменику помиње као „Алијина вода“. Та вода је изгледа одувек имала благотворно лековито својство. Алибунар потиче још из турског периода, а како се ту налази Али-пашин бунар, по њему је и добио име.
После повлачења Турака, Алибунар било је српско насеље са 32 куће (1717). Године 1773. године улази у састав немачког граничарског пука. Аустријски царски ревизор Ерлер 1774. године констатује да место има милитарски статус а припада Вршачком округу и дистрикту. Ту се налази поштанска камбијатура, а становништво је измешано, српско и влашко.[1]
Године 1857. помиње се бања у Алибунару, за лечење костобоље и реуме. То је нова бања, за коју се знало само у околини. Бању су чинили купатило са бунарима са лековитом водом, која има црвенкасту боју и личи на цеђ. Од те воде је одвајана пена за добијање шалитре.[2]
Савремено доба
[уреди | уреди извор]Становништво се бави пољопривредом, а делом је запослено у више компанија. Овде се налази ФК Будућност Алибунар.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Алибунар живи 2709 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 6 | 9 | ||
80+ | 22 | 56 | ||
75—79 | 47 | 73 | ||
70—74 | 62 | 102 | ||
65—69 | 87 | 92 | ||
60—64 | 80 | 103 | ||
55—59 | 103 | 101 | ||
50—54 | 135 | 149 | ||
45—49 | 154 | 144 | ||
40—44 | 119 | 111 | ||
35—39 | 111 | 109 | ||
30—34 | 110 | 128 | ||
25—29 | 98 | 111 | ||
20—24 | 98 | 89 | ||
15—19 | 115 | 122 | ||
10—14 | 112 | 107 | ||
5—9 | 112 | 114 | ||
0—4 | 72 | 68 | ||
Просек : | 38,7 | 41,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.347 | 400 | 811 | 78 | 49 | 9 |
Женски | 1.499 | 315 | 819 | 281 | 78 | 6 |
УКУПНО | 2.846 | 715 | 1.630 | 359 | 127 | 15 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 711 | 226 | 1 | 7 | 125 |
Женски | 495 | 50 | 0 | 0 | 144 |
УКУПНО | 1.206 | 276 | 1 | 7 | 269 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 17 | 34 | 60 | 10 | 50 |
Женски | 6 | 6 | 58 | 7 | 8 |
УКУПНО | 23 | 40 | 118 | 17 | 58 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 11 | 7 | 81 | 29 | 22 |
Женски | 19 | 5 | 63 | 55 | 50 |
УКУПНО | 30 | 12 | 144 | 84 | 72 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 10 | 0 | 0 | 21 | |
Женски | 11 | 2 | 0 | 11 | |
УКУПНО | 21 | 2 | 0 | 32 |
Фотогалерија
[уреди | уреди извор]-
Православна црква
-
Румунска православна црква
-
Пешачка зона зими
-
Алибунар на разгледници
-
Алибунар
-
Алибунар
-
Алибунар
-
Алибунар
-
Алибунар
-
Парк у Алибунару
-
Парк у Алибунару
Види још
[уреди | уреди извор]- Црква Светих Благовести у Алибунару
- Ветропарк Алибунар
- Ветропарк Малибунар
- Градска насеља у Србији
- Насељена места у Србији
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.