Пређи на садржај

Алибунар

Координате: 45° 04′ 50″ С; 20° 57′ 56″ И / 45.080422° С; 20.965533° И / 45.080422; 20.965533
С Википедије, слободне енциклопедије
Алибунар
Алибунар
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2022.2.694
Географске карактеристике
Координате45° 04′ 50″ С; 20° 57′ 56″ И / 45.080422° С; 20.965533° И / 45.080422; 20.965533
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Алибунар на карти Србије
Алибунар
Алибунар
Алибунар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26310
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Алибунар је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 2.694 становника.

Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница БеоградПанчево–Алибунар–ВршацТемишвар, као и пруга која такође спаја Београд и Темишвар.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Алибунар се у Крушевском споменику помиње као „Алијина вода“. Та вода је изгледа одувек имала благотворно лековито својство. Алибунар потиче још из турског периода, а како се ту налази Али-пашин бунар, по њему је и добио име.

После повлачења Турака, Алибунар било је српско насеље са 32 куће (1717). Године 1773. године улази у састав немачког граничарског пука. Аустријски царски ревизор Ерлер 1774. године констатује да место има милитарски статус а припада Вршачком округу и дистрикту. Ту се налази поштанска камбијатура, а становништво је измешано, српско и влашко.[1]

Године 1857. помиње се бања у Алибунару, за лечење костобоље и реуме. То је нова бања, за коју се знало само у околини. Бању су чинили купатило са бунарима са лековитом водом, која има црвенкасту боју и личи на цеђ. Од те воде је одвајана пена за добијање шалитре.[2]

Савремено доба

[уреди | уреди извор]

Становништво се бави пољопривредом, а делом је запослено у више компанија. Овде се налази ФК Будућност Алибунар.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Алибунар живи 2709 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.616
1953. 3.811
1961. 3.705
1971. 3.951
1981. 3.803
1991. 3.738 3.630
2002. 3.431 3.609
2011. 3.007
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
2.052 59,80%
Румуни
  
960 27,98%
Роми
  
87 2,53%
Мађари
  
61 1,77%
Словаци
  
46 1,34%
Македонци
  
43 1,25%
Југословени
  
42 1,22%
Црногорци
  
11 0,32%
Хрвати
  
11 0,32%
Муслимани
  
11 0,32%
Немци
  
7 0,20%
Албанци
  
3 0,08%
Словенци
  
2 0,05%
Бугари
  
2 0,05%
непознато
  
11 0,32%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Фотогалерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]