Јакутија
Република Саха (Јакутија) Республика Саха (Якутия) Саха Өрөспүүбүлүкэтэ | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Далекоисточни |
Главни град | Јакутск |
Површина | 3.078.100 km2 |
Становништво | 2018. |
— број ст. | 964.330 |
— густина ст. | 0,31 ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Јакутија (рус. Якутия) или Саха (рус. Саха, јак. Саха), званично Република Саха (Јакутија) (рус. Республика Саха (Якутия), јак. Саха Өрөспүүбүлүкэтэ — „Саха Република”), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом републике. То је највећа руска аутономна република која заузима простор целог источног Сибира. Улази у састав Далекоисточног федералног округа.
Главни град републике је град Јакутск.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Република је добила име по титуларном народу Јакутима који су најбројнији народ у овој републици (са око 50%). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха.
Географија
[уреди | уреди извор]Јакутија се налази у североисточном делу азијске Русије. Представља највећи недржавни ентитет на свету, са површином од 3.103.200 km², па самим тим је и највећи федерални субјект Руске Федерације. На истоку се граничи са Чукотским аутономним округом, и Магаданском области, на југоистоку са Хабаровском Покрајином, на југу са Амурском области и Забајкалском Покрајином, на југозападу са Иркутском области и на западу са Краснојарском Покрајином. На северу њену природну линију формирају Лаптевско и Источносибирско море. Укупна дужина морске обале је виша од 4,5 хиљада км.
Више од 40% територије Јакутије се налази северно од линије Арктичког круга.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Јакутија је због физичке и географске локације њене територије, карактеристична многобројним природним условима и ресурсима. Већи део њене територије обухваћен је планинама и висоравнима, што чини више од ⅔ њене површине, а само ⅓ њене територије се налази у низији. Јакутији, такође припадају и Черски, Верхојански и Становојски венац планина. А највиши врх на планини Победа износи 3.147 m.
Западни део Јакутије је једна од највећих висоравни, то је Средњосибирска висораван. Највеће низије су: Средњеколимска, Колимска и источни део Северносибирске низије.
Хидрографија
[уреди | уреди извор]Јакутија има велики хидрографски потенцијал (700 хиљада река и потока и преко 800 хиљада језера). Највеће пловне реке су: Лена (дужина - 4400 км), Виљуј (2650 км), Олењок (2292 км), Алдан (2273 км), Колима (2129 км), Индигирка (1726 км), Ољокма (1436 км), Анабар (939 км) и Јана (872 км).
Становништво
[уреди | уреди извор]1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|
1,081,408 | 949,280 | 958,528 |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Република Саха обухвата 36 подсубјеката и то 34 рејона и два градска округа.
- Абијски рејон
- Алдански рејон
- Аллаиховски рејон
- Амгински рејон
- Анабарски Долгано-Евенкијски национални рејон
- Булунски рејон
- Верхњевиљујски рејон
- Верхњеколимски рејон
- Верхојански рејон
- Виљујски рејон
- Горњи рејон
- Жигански - Евенкијски национални рејон
- Кобјајски рејон
- Ленски рејон
- Мегино-Кангаласки рејон
- Мирнински рејон
- Момски рејон
- Намски рејон
- Нерјунгрински рејон
- Нижњеколимски рејон
- Њурбински рејон
- Ојмјаконски рејон
- Олењочки - Евеникијски национални рејон
- Ољокмински рејон
- Средњеколимски рејон
- Сунтарски рејон
- Татински рејон
- Томпонски рејон
- Уст-Алдански рејон
- Уст-Мајски рејон
- Уст-Јански рејон
- Хангаласки рејон
- Чурапчински рејон
- Евено-Битантајски национални рејон
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Јакутски плесачи
-
Јакутска национална пећ - камелек
-
Медицинска установа у Јакутији
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: руски) Официальный сервер органов государственной власти Республики Саха (Якутия) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2011)