IC₅₀

Половина максималне инхибиторне концентрације (ИЦ₅₀) је мера ефективности супстанце у инхибирању специфичне биолошке или биохемијске функције.

Ова квантитативна мера је индикатор мере у којој је дати лек или друга супстанца (инхибитор) неопходна да се инхибира дати биолошки процесс (или компоненту процеса, и.е. ензим, ћелију, ћелијски рецептор или микроорганизам) за половину. Ове вредности се типично изражавају као моларна концентрација.

Он се обично користи као мера потентности антагониста лека у фармаколошким истраживањима. Према ФДА, ИЦ₅₀ представља концентрацију лека која је неопходна за 50% инхибиције ин витро.^[1] Он је упоредив са ЕЦ₅₀ вредношћу за агонист лека. ЕЦ₅₀ исто тако представља концентрацију у плазми која је неопходна за остваривање 50% максималног ефекта ин виво.^[1]

Види још

Терапеутски индекс
ЕЦ₅₀ (половина максималне ефективне концентрације)
ЛД₅₀ (медијан леталне дозе)
К_и (константа равнотеже)

Референце

^ ^а ^б ИЦ50 версус ЕЦ50

Спољшње везе

[fda-1] а ^б ИЦ50 версус ЕЦ50

[1]