Пређи на садржај

Дерматовенерологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Дерматологија
Дерматологија
СистемКожа
Значајне болестиРак коже, кожне инфекције, екцеми, опекотине
Значајни тестовиБиопсија коже
СпецијалистаДерматолог

Дерматовенерологија или дерматологија је наука о кожи и полно преносивим болестима.[1] Она је јединствена специјалност која обухвата медицинске и хируршке аспекте.[2][3][4] Дерматолог се стара о болестима у најширем смислу речи, као и о неким козметичким проблемима коже, косе, и ноктију.[3] То је специјалност са медицинским и хируршким аспектима.[5][6][7]

Дерматологија

[уреди | уреди извор]

Дерматологија проучава:

  • Микроскопску грађу коже и видљивих слузница,
  • Макроскопску грађу коже и видљивих слузница,
  • Функције коже,
  • Обољења коже,
  • Лечење обољења коже.

Венерологија

[уреди | уреди извор]

Венерологија је наука о полним болестима. Венерологија проучава:

  • Болести које се преносе полним путем, (енгл. sexually transmited diseases, STD),
  • Лечење СТД,
  • Епидемиологију СТД.[8]

Дерматовенерологија

[уреди | уреди извор]

Дерматовенерологија је повезана са многим другим гранама медицине, и то:

Козметологија

[уреди | уреди извор]

Уз дерматовенерологију, као посебна грану медицине, изучава се медицинска козметологија, наука која се бави негом и улепшавањем здраве коже.

У скоро свим срединама постоји резервисаност према оболелима коже, нарочито STD болестима. Међутим, према оболелима од кожних или полних болести треба се односити као и према свим другим болесницима. Због тога је потребно активно организовати здравствено – просветни рад у свим срединама, и тако указивати на овај проблем.

Ово се нарочито односи на STD, где се често не може прекинути ланац заразе, због тога што оболели свесно прикривају постојање заразе и / или идентитет партнера. Правовремено лечење је важно у сузбијању саме болести, као и због могућих каснијих компликација.

Козметички техничар

[уреди | уреди извор]

За козметичког техничара је неопходно да познаје основне кожне болести, њихову клиничку слику и начин лечења. Нарочита пажњу треба се посвећује изучавању обољења коже лица. Осим кожних обољења локализованих на лицу, важно је познавање и кожних болести које се могу директним или индиректним контактом преносити (гљивична обољења, шуга, вашљивост, СТД). Последица непознавања ових болести јесте њихово ширење директним контактом или преко материјала са којим се у козметичком, педикирском или фризерском послу ради.

Постоје кожна обољења код којих се ниједан козметички третман не сме вршити, и која лечи искључиво лекар специјалиста.

Медицинска козметологија

[уреди | уреди извор]

У медицинској козметологији, новој научној дисциплини, проучавају се проблеми неге и улепшавања здраве коже и естетског поправљања неких кожних мана.

Развој медицинске козметологије је условљен развојем:

Сједињене Државе

[уреди | уреди извор]

Након стицања медицинске дипломе (M.D. или D.О.), дужина обуке у Сједињеним Државама за општег дерматолога да испуњава услове сертификационих одбора од стране Америчке академије за дерматологију, Америчког одбора за дерматологију или Америчког остеопатског одбора за дерматологију је укупно од четири године. Ова обука се састоји од почетне медицинске, прелазне, хируршке или педијатријске приправничке године, након чега следи трогодишњи дерматолошки специјалистички стаж.[3][10][11] Након ове обуке, једногодишња или двогодишња пострезиденцијална обука је доступна у имунодерматологији, фототерапији, ласерској медицини, Мосовој микрографској хирургији, пластичној хирургији, дерматопатологији или дечјој дерматологији. Током последњих неколико година, дерматолошке позиције специјалистичког стажа у САД-у биле су међу најконкурентнијих за добијање.[12][13][14]

Сједињене Државе већ више од једне деценије доживљавају национални недостатак дерматолога. Студија коју је објавио Journal of the American Medical Association izvestila je o manje od 3,4 dermatologa na svakih 100.000 ljudi.[15]

  1. ^ Random House Webster's Unabridged Dictionary. Random House, Inc. 2001. стр. 537. ISBN 037572026 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  2. ^ „What is a Dermatologist? What is Dermatology?”. 26. 10. 2023. 
  3. ^ а б в „American Academy of Dermatology”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 20. 10. 2010. 
  4. ^ „Australasian college of dermatologist”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2010. 
  5. ^ „Dermatology Procedures - American Osteopathic College of Dermatology (AOCD)”. www.aocd.org. 
  6. ^ „What is a dermatologist; what is dermatology. DermNet NZ”. Dermnetnz.org. 2009-06-15. Приступљено 2012-10-28. 
  7. ^ „What is a Dermatologist”. Dermcoll.asn.au. Архивирано из оригинала 2012-05-25. г. Приступљено 2012-10-28. 
  8. ^ Peterson AR, Nash E, Anderson BJ. Infectious Disease in Contact Sports. Peterson, A. R.; Nash, E.; Anderson, B. J. (2019 Jan/Feb). „Infectious Disease in Contact Sports”. Sports Health. 11 (1): 47—58. PMC 6299350Слободан приступ. PMID 30106670. doi:10.1177/1941738118789954.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  9. ^ Portillo A, Ruiz-Arrondo I, Oteo JA. Arthropods as vectors of transmisible diseases in Spain. Portillo, A.; Ruiz-Arrondo, I.; Oteo, J. A. (децембар 2018). „Arthropods as vectors of transmisible diseases in Spain”. Med Clin (Barc). 151 (11): 450—459. PMC 7094594Слободан приступ. PMID 30170738. doi:10.1016/j.medcli.2018.06.021. .
  10. ^ „American Board of Dermatology”. Abderm.org. Архивирано из оригинала 2013-06-10. г. Приступљено 2012-10-28. 
  11. ^ Creative Innovations. „American Osteopathic College of Dermatology - Qualifications Overview”. Aocd.org. Архивирано из оригинала 2012-10-15. г. Приступљено 2012-10-28. 
  12. ^ Wu, J. J.; Tyring, S. K. „"...has been the most competitive of all specialties for at least the last 5-6 years." This is confirmed by data from the electronic residency application service (ERAS).”. doi:10.5070/D340v593q5. Приступљено 2006-06-23. 
  13. ^ Wu, J. J.; Ramirez, C. C.; Alonso, C. A.; et al. (2006). „"Dermatology continues to be the most competitive residency to enter...". Arch Dermatol (142): 845—850. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 2007-06-25. 
  14. ^ Singer, Natasha (2008-03-19). „For Top Medical Students, an Attractive Field”. The New York Times. Приступљено 2010-05-01. 
  15. ^ Glazer, Alex M.; Farberg, Aaron S.; Winkelmann, Richard R.; Rigel, Darrell S. (2017-04-01). „Analysis of Trends in Geographic Distribution and Density of US Dermatologists”. JAMA Dermatology. American Medical Association. 153 (4): 322—325. PMID 28146246. doi:10.1001/jamadermatol.2016.5411. Приступљено 2020-07-07. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]