Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Пад Цариграда, познато и као пад Константинопоља (грч. Άλωση της Κωνσταντινούπολης, осм. тур. فتح قسطنطنیه, тур. Kostantinopolis Kuşatması) или освајање Истанбула (тур. İstanbul'un fethi), опсада је пријестонице Источног римског царства Константинопоља (Цариград), коју је спроводила војска османског султана Мехмеда II од 6. априла до 29. маја 1453. године. Пад Цариграда означио је уништење Источног римског царства, које је познато и као Византија.

Византија је 1453. сведена територијално на Пелопонез, неколико острва у Егејском и Мраморном мору и предграђе Цариграда, а више није могла да издржи растућу моћ Османског султаната. Са почетком од Бајазита I, османски султани су више пута опсједали и блокирали Цариград (1393—1394, 1394—1402, 1411. и 1422). Нису успјели да заузму град, али су стекли контролу над већим дијелом Балкана. Посљедња опсада почела је у априлу 1453. године. Упркос бројним апелима Ромеја према Западу, само је мали италијански контингент стигао у помоћ цару Константину. Заједно са 5.000 Ромеја, укупан број бранилаца Цариграда достигао је 7 или 8 хиљада војника. Османска војска их је знатно надмашила: Мехмед II је имао око 70 хиљада војника и преко 120 бродова. Послије двомјесечног отпора, Цариград је пао 29. маја 1453. године. Посљедњи византијски цар, Константин XI је погинуо у борби. Мехмед II је ушао у освојени и опљачкани град, а у знак сјећања на заузимање добио је надимак Фатих (од арап. فاتح — „освајач”), а Цариград је учинио новом пријестоницом своје државе. Пад Цариграда је дубоко утицао на цио свијет, нарочито на западу Европу. Падом Цариграда, „другог Рима”, настао је концепт континуитета — Трећи Рим. Многи историчари, укључујући Жула Мишлеа, вјеровали су да пад Цариграда представља крај средњег вијека и почетак ренесансе. Међутим, ово гледиште све више оспоравају савремени историчари, који на пад Цариграда гледају само као на крај Римског царства.

Цео чланак 349 сјајних чланака

Добар чланак

Галија у Нишу 2016. године

Галија је југословенска и српска рок група, основана у Нишу 1976. године. Име је добила по истоименој кафани у којој су се чланови бенда првобитно окупљали. Централне личности бенда су браћа Ненад (вокали, акустична гитара и хармоника) и Предраг Милосављевић (вокал). Један су од најтрајнијих састава југословенског и српског рокенрола, а издања групе варирала су од прогресивног рока до мејнстрим оријентисаног звука. Кроз групу је прошао велики број музичара, а садашњи састав чине Ненад Милосављевић, Предраг Милосављевић, Бобан Павловић, Драгутин Јаковљевић, Славиша Павловић, Иван Илић и Горан Антовић.

Група је прву пробу одржала у Дому културе у Нишу, 11. априла 1976. године, а пажњу шире јавности привукла након победе на Зајечарској гитаријади 1978. године и наступом на Омладинском фестивалу у Суботици, где бива проглашена за истинско музичко откриће финала фестивала „Омладина 78”. Након афирмисања на југословенској музичкој сцени уследили су концерти и снимање првог студијског албума за ПГП РТБ, крајем 1978. године. Током каријере објавили су петнаест студијских, један уживо и шест компилацијских албума.

Цео чланак 450 добрих чланака

Изабрани списак

Дискографија америчког рок бенда Rage Against the Machine састоји се из четири студијска албума, два албума уживо, једног компилацијског албума, једног демо-албума, седамнаест синглова, четири видео-албума и петнаест спотова. Основали су га певач Зак де ла Роча, гитариста Том Морело, басиста Тим Комерфорд и бубњар Бред Вилк у Лос Анђелесу, у Калифорнији 1991. године.

Група Rage Against the Machine је 1992. потписала уговор с дискографском кућом Epic Records и објавила истоимени дебитантски албум Албум је заузео 45. место на топ-листи Billboard 200 и Америчко удружење дискографских кућа (RIAA) доделило му је троструки платинасти сертификат за продају више од три милиона примерака. Синглови бенда Killing in the Name, Bullet in the Head и Bombtrack доспели су на топ-листе у УК и неколико других земаља.

Цео чланак 146 изабраних спискова

Вести

25. мај — Фенербахче је по други пут постао првак Евролиге победом у финалу против Монака резултатом 81 : 70.
18. мај — Никушор Дан (на слици) победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
9. мај — На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
8. мај — Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
6. мај — Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
6. мај — Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
5. мај — Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.

Остале вести

На данашњи дан

1381 — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима.
1431 — У Руану спаљена је на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, након што је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица.
1498 — Кристифор Колумбо је испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет.
1854 — Ступио је на снагу закон о Канзасу и Небраски, којим су успостављене америчке територије Канзас и Небраска и дозвољено тамошњим насељеницима да сами одлуче да ли ће дозволити ропство унутар својих граница.
1913 — Закључен Лондонски мир којим је окончан Први балкански рат.
1961 — Доминикански диктатор Рафаел Леонидас Трухиљо је убијен у Санто Домингу.
1992 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је плави кит највећа животиња на планети и да може достићи тежину од 125 тона?
… да је Велики кањон реке Колорадо у Северној Америци на појединим местима дубок 2 км, а широк између 7 и 30 км? Кањон је настао усецањем реке током више стотина хиљада година.
… да се најближа звезда планети Земљи (изван Сунчевог система) зове Алфа Кентаури и да је удаљена 4,4 светлосне године? Најдаље звезде које се могу видети голим оком су удаљене 800.000 сг.
… да је прву скицу падобрана направио Леонардо да Винчи, 1514. године?
… да је прву енциклопедију на свету написао Римљанин Плиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе” и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
… да према студији из 1995. голубови могу разликовати дела Пикаса и Монеа?
… да су се глумци који су давали глас Микију и Мини Маус венчали у стварном животу?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Храм Светог Саве у Београду је највећи српски православни храм и представља другу највећу православну цркву на Балкану. Унутрашњост храма краси један од највећих мозаика на свету а главна купола храма је украшена позлаћеним детаљима. Спољашност храма осветљена је расветом која доминира београдским хоризонтом.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 432.101 корисник отворио налог, а од тога је 2.415 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти