Главна страна
Карло V, цар Светог римског царства

Карло V Хабзбуршки (Гент, 24. фебруар 1500 — манастир Јусте, 21. септембар 1558), познат и као Карлос I од Шпаније, био је један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама.
Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале америчке колоније).
Карло V је био последњи немачки цар који је гајио средњовековни сан о универзалној монархији. Овој његовој амбицији су се супротставили француски владари Франсоа I и Анри II, продор Османског царства у централну Европу, али и верски потреси који су погодили Европу, 1517, са појавом Реформације. Уморан и обесхрабрен, одрекао се својих владарских прерогатива и повукао у манастир.
Драгутин Калор Милодановић

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847 — Београд, 25. фебруар / 9. март 1883) био је буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (1872—73), а потом и „Суботичког гласника“ (1873—76). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).
О детињству Калора Милодановића мало се зна. Њега је познавао узак круг људи, с којима је заједно радио и који су га подупирали у културно-просветном раду. Потиче из земљорадничке породице. Родитељи су му били веома скромног материјалног стања. Гимназијске дане провео је у више места у Угарској. Прошао је кроз осам латинских школа, па због лошег материјалног стања није могао наставити с даљим школовањем. Неко време је био у Калочи, где га је припомагао бискуп Иван Антуновић. Антуновић је током 70-их година 19. века издавао недељни лист — „Буњевачке и шокачке новине“ са месечним прилогом за забавно штиво са сликама — „Буњевачко-шокачка вила“. На тим листовима је Милодановић радио, а заузврат је био награђен од Антуновића. Милодановић је био одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.
Списак епизода серије Мердокове мистерије

Мердокове мистерије су канадска драмска телевизијска серија с одликама мистерије, комедије и научне фантастике чије је приказивање почело 20. јануара 2008. Серија се темељи на романима Детектив Мердок Морина Џенингса. Радња је смјештена у Торонту крајем 19. и почетком 20. вијека. У средишту дешавања је Вилијам Мердок (Јаник Бисон), детектив Четврте полицијске станице, који ријешава злочине користећи се научним методама и проналасцима који су веома напредни за то вријеме (попут отисака прстију). У рјешавању случајева помажу му полицајац Џорџ Кребтри (Џони Харис), градски патолог доктор Џулија Огден (Хелен Џој) и инспектор Томас Бракенрид (Томас Крејг). Р. Б. Карни, Кал Кунс и Александра Заровни творци су серије, а продуцирао ју је Shaftesbury Films.
Серији су претходила три телевизијска филма који су се приказивали на канадском каналу Bravo! од 2004. до 2005. За разлику од серије глумачка постава је потпуно другачија. У филму су глумили: Питер Аутербриџ као Мердок, Кили Хоз као доктор Огден, Метју Макфадзин као полицајац Кребтри и Колм Мини као инспектор Бракенрид.
Вести
- 21. фебруар — У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
- 9. фебруар — У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
- 4. фебруар — САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
- 2. фебруар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
- 29. јануар — Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.
- 28. јануар — Милош Вучевић је поднео оставку на функцију председника Владе Србије.
- 20. јануар — У пожару у старачком дому у Великом Борку код Барајева страдало је 8 особа, а 7 повређено.
25. фебруар
- 1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и Цркви Енглеске.
- 1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову социјалистичку совјетску републику.
- 1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
- 1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер.
- 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
- 1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.
- 1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.
Да ли сте знали

- … да је Кеопсова пирамида када је изграђена била висока 147 м, али да због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 м?
- … да реч Хималаји на санскриту значи боравиште снега?
- … да је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена трака симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а?
- … да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице?
- … да острига током живота може да мења пол колико год пута то жели?
- … да мува живи у просеку око месец дана?
- … да је стакленој боци потребно више од 4000 година да се распадне, чак и више ако се налази на депонији?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 702.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 408.338 корисника отворило налог, а од тога је 2.441 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице