Главна страна
Сјајан чланак

Геноцид над Јерменима (јерм. Հայոց ցեղասպանություն, тур. Ermeni soykırımı), у јерменској историографији познат и као Велики злочин (јерм. Մեծ Եղեռն; изговор Медз јегерн), представља систематско и континуирано етничко чишћење, протеривање и масовна убиства извршена над припадницима јерменског народа на подручју Османског царства током Првог светског рата, извршена по налогу тадашњих Отоманских власти. Иако су отоманске власти спроводиле континуирану политику прогона и депортација јерменског становништва, нарочито на подручју Мале Азије, од 1894. па све до 1923, највећи обим протеривања и убистава десио се током 1915. године. Према разним проценама, у овом злочину је убијено између 800.000 и 1.500.000 припадника јерменског народа са подручја Отоманске империје, а паралелно са прогонима Јермена отоманске власти вршиле су и прогоне над другим хришћанским народима, попут Асираца и понтских Грка. Потомци протераних Јермена из Отоманског царства данас представљају основу савремене јерменске дијаспоре разасуте широм света. У данашњој Турској је широко распрострањено негирање геноцида над Јерменима.
Добар чланак

Виљем Шекспир (енгл. William Shakespeare, крштен 26. априла 1564, умро 23. априла 1616) био је енглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа. Опус његових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.
Шекспир је рођен и одрастао у Стратфорду на Ејвону. Кад је имао 18 година, венчао се са Ен Хатавеј (енгл. Anne Hathaway), која му је родила троје деце: Сузан и близанце Хамнета и Џудит. Између 1585. и 1592. започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Вратио се у Стратфорд вероватно око 1613. где је умро три године касније. Мало писаних сведочанстава је остало о Шекспировом приватном животу, те постоје многобројна нагађања око његове сексуалности, верских убеђења и да ли су дела која му се приписују стварно његова. Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. У том периоду су настали „Хамлет“, „Краљ Лир“ или „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику.
Изабрани списак

Кристофер Нолан (1970) британско-амерички је филмски редитељ, продуцент и сценариста. Његов филмски редитељски деби био је нео-ноар крими трилер Following (1998) који је направљен са скромним буџетом од 6.000 долара. Две године касније режирао је психолошки трилер Мементо (2000). Критичари су хвалили филм и био је изненађујући комерцијални успех. Нолан је за филм добио прву номинацију за награду Удружења америчких режисера за најбољу режију – играни филм, а за писање сценарија номинован је за Оскара за најбољи оригинални сценарио. Затим је режирао римејк мистериозне трилера Несаница (2002).
Године 2005. Нолан је режирао суперхеројски филм о постанку суперхероја Бетмена за компанију Warner Bros, Бетмен почиње, у којем је главну улогу тумачио Кристијан Бејл. Његов следећи филм био је наставак филма Бетмен почиње, Мрачни витез. Филм је глобално зарадио преко милијарду долара, и имао је највећи приход у 2008. години. Године 2010. режирао је акциони филм Почетак. Добио је номинације за најбољи филм на додели Оскара, БАФТА и Златног глобуса; сам Нолан је добио трећу номинацију на наградама Удружења америчких режисера. Две године касније, режирао је Успон Мрачног Витеза (2012). Након тога је продуцирао суперхеројски филм Зака Снајдера Човек од челика (2013) и режирао научнофантастични филм Међузвездани (2014). Нолан је 2017. режирао хваљени ратни филм Дункирк. Његов следећи филм је био Опенхајмер, биографски филм о Џеј Роберту Опенхајмеру, који је објављен у биоскопима 2023. године.
Вести
- 13. април — У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
- 9. април — Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
- 8. април — У урушавању крова дискотеке у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
- 5. април — САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
- 1. април — Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
- 28. март — Око 5.000 људи је погинуло у земљотресу који је погодио Мјанмар јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали. Потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
- 21. март — Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
На данашњи дан
- 1815 — На скупу у Такову донета је одлука да се подигне Други српски устанак против турске власти под вођством Милоша Обреновића.
- 1898 — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе.
- 1916 — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику, који су британске трупе угушиле за шест дана.
- 1950 — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.
- 1967 — Совјетски свемирски брод Сојуз 1 се срушио у Сибиру током повратка на Земљу, усмртивши космонаута Владимира Комарова, прву особу која је погинула при лету у свемир.
- 1990 — Лансиран је свемирски телескоп Хабл унутар спејс-шатла Дискавери на мисији STS-31.
- 2013 — 1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу.
Да ли сте знали?

- … да су Канарска Острва добила име по псима?
- … да су венецијанери измишљени у Јапану?
- … да делфин има 260 зуба?
- … да је Венецуела прва држава која је укинула смртну казну 1863. године?
- … да је први музички спот на MTV-у био Video killed the radio star групе The Buggles?
- … да je вероватноћа постојања плавог јастога један према два милиона?
- … да се само слово Q не појављује ни у једном називу државе САД?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 418.149 корисника отворило налог, а од тога је 2.431 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице