Главна страна
Сјајан чланак

Марсова научна лабораторија (енгл. Mars Science Laboratory), или скраћено МНЛ, роботска је сонда националне аеронаутичке и свемирске администрације. Намена јој је да се помоћу ње дође до сазнања о постојању трагова и услова за живот на Марсу. Главна компонента система је ровер назван Кјуриосити (Радозналост, енгл. Curiosity). Ровер (други назив планетарни ровер) је роботизовано возило за истраживање свемира пројектовано за кретање по површини планете или неког другог небеског тела. Може се користити за транспорт људске посаде (амерички астронаути су их користили током мисија на Месец), или се аутономно кретати без слања команди са Земље. Обично их достављају летелице, које се спуштају према површини планете малом брзином (мекано слетање). Ове летелице се називају лендери.
Лансирање се догодило 26. новембра 2011. у 15.02.00.211 УТЦ, а слетање на површину планете, у Гејл кратер, 6. августа 2012. године у 05.17.57 УТЦ. Уз помоћ нових принципа слетања, ровер се спустио на Марс, већом прецизношћу од досадашњих сонди. Примаран циљ ровера је да покуша да открије да ли је тренутно или у прошлости Марс био погодан за развој живота, мада неће трагати за неким одређеним његовим облицима. Уместо тога, ровер ће хемијски анализирати узорке на различите начине, између осталог скупљати узорке тла, бушити стене и користити ласер и пратеће сензоре.
Добар чланак

Музеј „Рас” у Новом Пазару је основан 1953. године као Градски музеј на иницијативу о оснивању Савета за просвету и културу СО Нови Пазар из 1952. године. Смештен је у центру града, у једној од старих, градских кућа, традиционалне архитектуре из средине 19. века. Музеј је комплексног типа и обухвата области археологије, историје, етнологије, нумизматике, примењене уметности и савременог ликовног стваралаштва. Располаже са 333 m² изложбеног простора и са 5.876 предмета, од чега је археолошка збирка најбројнија и највише обрађена. Године 2013. проглашен је за институцију од националног значаја.
Музеј је под називом Градски музеј радио у изнајмљеним просторијама до краја 1957. године када је променио име у Рашки музеј, који је 1969. године добио зграду, у којој се налазила школа. Зграда је подигнута средином 19. века и у њој је била смештена и руждија (турска гимназија).
Изабрани списак

Мирослав Клозе је најбољи стрелац фудбалске репрезентације Немачке свих времена, са 71 голом у 137 утакмица између 2001. и 2014. Такође је најбољи стрелац у историји фудбалског Светског првенства, са 16 голова у 24 утакмице на четири првенства од 2002. до 2014. године. Током 13 година колико је Клозе играо за репрезентацију, Немачка никада није изгубила утакмицу у којој је постигао гол.
Клозе је постигао гол на свом дебију за Немачку, у победи над Албанијом резултатом 2:1, 24. марта 2001. током квалификација за Светско првенство у фудбалу 2002. Дана 13. фебруара 2002. постигао је свој први репрезентативни хет-трик, у победи од 7:1 над Израелом на, његовом тадашњем клупском терену, Фриц Валтер стадиону у Кајзерслаутерну; ово је испраћено још једним хет-триком 18. маја у победи од 6:2 против Аустрије. На свом првом међународном турниру, Светском првенству 2002. у Јужној Кореји и Јапану, Клозе је постигао пет голова и постао други најбољи стрелац турнира. Сви његови голови постигнути су у групној фази, почевши са хет-триком голова постигнутих главом у победи од 8:0 против Саудијске Арабије.
Вести
- 16. март — У Кочанима у Северној Македонији је погинуло најмање 59 особа док је преко 155 повређено у пожару у дискотеци Пулс.
- 15. март — У Београду је одржан велики протестни скуп.
- 14. март — Марк Карни је наследио Џастина Трудоа на позицији премијера Канаде.
- 3. март — Шумски пожар у префектури Ивате у Јапану, прерастао је у највећи у земљи током најмање претходних пет деценија.
- 2. март — На додели Оскара, филм Анора освојио је пет награда, укључујући Оскара за најбољи филм.
- 28. фебруар — Принц од Врање је победио на Песми за Евровизију ’25 са песмом Мила те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
- 26. фебруар — Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ.
На данашњи дан
- 1600 — Пет саветника пољско-шведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској.
- 1815 — Након бекства са Елбе, Наполеон је ушао у Париз праћен својим следбеницима и започео своју владавину од сто дана.
- 1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.
- 1915 — Алберт Ајнштајн је објавио своју општу теорију релативитета.
- 1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.
- 1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело".
- 2003 — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак.
Да ли сте знали?

- … да се рика лава може чути и на удаљености од 8 км?
- … да је перуански град Ла Ринконада највише насељено место на планети Земљи? Он лежи на надморској висини од 5.100 метара.
- … да у животињском царству трудноћа траје најкраће код женке опосума (12—13 дана), а најдуже код азијског слона (608 дана)?
- … да жаба користи очне јабучице да гурне храну низ грло?
- … да све пчеле на свету дневно произведу око 3.000 тона меда?
- … да када су изграђене, пре више од 4500 година, египатске пирамиде биле су беле као папир и глатке као стакло?
- … да je Аустралија шира од Месеца? Месец има 3400 километара у пречнику, док је пречник Аустралије од истока до запада скоро 4000 км.
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 704.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 412.229 корисника отворило налог, а од тога су 2.434 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице