Prijeđi na sadržaj

Statin

Izvor: Wikipedija
Statin
Klasa leka
Lovastatin
Lovastatin, ovo jedinjenje izolovano iz Aspergillus terreus je bio prvi stani na tržištu
UpotrebaHiperholesterolemija
Biološki ciljHMG-CoA reduktaza
ATC kod[[ATC kod {{{ATC prefix}}}|C10AA]]
Spoljašnje veze
MeSHD019161
AHFS/Drugs.comKlase lekova

Statini (inhibitori HMG-CoA reduktaze) su klasa lekova koja se koristi za snižavanje nivoa holesterola inhibicijom enzima HMG-CoA reduktaza, koji ima centralnu ulogu u produkciji holesterola u jetri. Povišeni nivoi holesterola su povezani sa kardiovaskularnim bolestima,[1], te se statini koriste za sprečavanje tih bolesti. Istraživanja su pokazala da su statini efektivniji u tretiranu kardiovaskularnih bolesti (sekundarna prevencija).[2][3] Statini imaju retke ali ozbiljne nuspojave, posebno oštećenja mišića, i neki lekari smatraju da se previše koriste.

Statin sa najvećom prodajom je atorvastatin, koji je na tržištu pod imenom Lipitor (Pfizer) i Torvast. Atorvastatin je 2003. postao lek sa najvećom prodajom u istoriji.[4] Pfizer je izvestio da je prodaja 2008. bila USD 12,4 milijarde.[5] Brojni statini su u prodaji (2010): atorvastatin (Lipitor i Torvast), fluvastatin (Leskol), lovastatin (Mevakor, Altokor, Altoprev), pitavastatin (Livalo, Pitava), pravastatin (Pravahol, Selektin, Lipostat), rosuvastatin (Krestor) i simvastatin (Zokor, Lipeks).[6] Nekoliko kombinacija preparata statatina i nekog drugog agensa, kao što je ezetimib/simvastatin, su takođe dostupni.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Lewington S, G, Whitlock, R, Clarke i dr.. (December 2007). „Blood cholesterol and vascular mortality by age, sex, and blood pressure: a meta-analysis of individual data from 61 prospective studies with 55,000 vascular deaths”. Lancet 370 (9602): 1829-39. DOI:10.1016/S0140-6736(07)61778-4. PMID 18061058. 
  2. National Institute for Health and Clinical Excellence (May 2008, reissued March 2010). „Lipid modification - Cardiovascular risk assessment and the modification of blood lipids for the primary and secondary prevention of cardiovascular disease - Quick reference guide” (PDF). Arhivirano iz originala na datum 2011-04-08. Pristupljeno 25. 8. 2010. 
  3. F, Taylor, K, Ward, TH, Moore i dr.. (2011). Taylor, Fiona. ur. „Statins for the primary prevention of cardiovascular disease”. Cochrane Database Syst Rev (1): CD004816. DOI:10.1002/14651858.CD004816.pub4. PMID 21249663. 
  4. Simons, John. "The $10 billion pill", Fortune magazine, January 20, 2003.
  5. "Doing Things Differently" Arhivirano 2013-05-12 na Wayback Machine-u, Pfizer 2008 Annual Review, April 23, 2009, pp. 15.
  6. Sweetman, Sean C., ur. (2009). „Cardiovascular drugs”. Martindale: the complete drug reference (36th izd.). London: Pharmaceutical Press. str. 1155-434. ISBN 978-0-85369-840-1. 

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Sweetman, Sean C., ur. (2009). „Cardiovascular drugs”. Martindale: the complete drug reference (36th izd.). London: Pharmaceutical Press. str. 1155-434. ISBN 978-0-85369-840-1. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]