Seksualno obrazovanje
Seksualno obrazovanje u širom smislu obuhvata sve vrste obrazovanja o ljudskoj seksualnoj reprodukciji i seksualnom ponašanju. Uključuje i formalno obrazovanje u školama, ali i neformalne uticaje tokom seksualnog razvoja. U smislu reproduktivnog zdravlja, planiranja porodice ili prevencije seksualno rizičnog ponašanja, seksualno obrazovanje je deo velikog broja socijalnih usluga i ima za cilj pre svega, zdravo potomstvo i smanjenje seksualno prenosivih bolesti.
Zagrebačke novine Srbobran 1910. godine u članku Srpska velika gizmnazija novosadska i seksualna higijena navode podatak da se u italijanske škole uvodi predmet seksualna higijena, pa autor članka kritikuje novosadsku gimnaziju zbog oskudnog predavačkog rada gimnazijskog liječnika. Autor navodi da je ušao u trag jednoj žalosnoj pojavi, koju kao đak nižih razreda mađarske gimnazije nije imao prilike ni čuti ni vidjeti. Ta je pojava iz Seksualne higijene, a pozanata pod imenom onanija, koju oni vrše u skladu sa čitanjem lascivne literature (pornogorafije). Autor konstatuje da je to opasno po duševni napredak školske mladeži i dalje navodi: Ali je još opasnije i užasnije sa druge strane, kad pouzdano znam, da se to vrši ne samo kod kuće, nego i u školi na času, za vrijeme nastavnikova predavanja... [1]
- ↑ Србобран, бр. 167., уторак 10. (23.) августа 1910., Срп. вел. гимназија новосадска и сексуална хигијена. Загреб. 1910..
Ovaj članak, ili jedan njegov segment, izvorno je preuzet iz knjige Ivan Vidanović "Rečnik socijalnog rada" uz odobrenje autora.