Savezni izbori u Njemačkoj 2017.

Nemački savezni izbori 2017.
Bundestagswahl 2017
Odaziv	75.9%
Kancelar prije izbora; Angela Merkel; CDU	Izabrani Kancelar; /; /

Nemački savezni izbori održani su 24. septembra 2017. godine i na njima su izabrani poslanici u XIX sazivu Bundestaga. Poslanici u Bundestagu će nakon izbora apsolutnom većinom glasova da izaberu novoga kancelara ili kancelarku i toj će osobi biti postavljen zadatak da sastavi novu vladu Nemačke.

Koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU) odnela je pobedu na izborima osvojivši 33.2% glasova, 8.4% glasova manje nego na izborima 2013. godine. U parlament je uspela da se vrati i liberalna Slobodna demokratska partija koja je osvojila 9.9% glasova. Ipak njezin povratak neće omogućiti obnovu takozane crno-žute koalicije koja je na vlasti bila pre 2013. zbog značajnog pada broja glasova koalicije CDU-CSU. Zbog toga se očekuje sastavljanje takozvane Jamajka koalicije koja ime nosi po bojama zastave Jamajke koje su ujedno i boje koalicije CDU-CSU, Slobodnih demokrata i Zelenih. Ta koalicija nije postojala na nacionalnom, ali jeste na nižim nivoima vlasti. Veliki uspeh na izborima ostvarila je i ekstremno desna Alternativa za Nemačku koja je po prvi puta ušla u Bundestag i odmah postala treća najjača partija. Druge su partije izjavile da sa njezinim poslanicima neće sarađivati. Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) ostvarila je svoj najlošiji rezultat na izborima još od kraja II svetskog rata, a izbori označavaju i kraj velike koalicije u kojoj je SPD učestvovao.

Koalicija CDU-CSU predvođena od strane Angele Merkel, još od 2013. u ispitivanjima javnoga mišljenja vodila je sa dvocifrenom prednošću ispred glavnoga rivala Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Ta je prednost bila umanjena jedino u periodu upravo nakon što je Martin Schulz izabran za novoga predsednika SPD-a.

Kontekst

Na prošlim je izborima, održanim 2013. godine, koalicija na vlasti koju su tada sačinjavali CDU, CSU i FDP izgubili većinu koja im je trebala u Bundestagu za sastavljanje vlade. Bez obzira na to što su CDU i CSU ostvarili najbolje rezultate još od 1990 godine, FDP je pao ispod 5% čime je pao ispod cenzusa i nije ušao u Bundestag. CDU i CSU su zajedno došle do 42% glasova i tek nešto ispod 50% poslaničkih mesta. Dve su partije uspešno pregovarale sa SPD-om o sastavu velike koalicije po treći put u istoriji.

U martu 2017. SPD je na čelo partije i za kandidata za kancelara izabrao bivšeg predsednika Evropskog parlamenta Martina Schulza. To je u početku dovelo do porasta popularnosti partije, ali je CDU naknadno uspeo da povrati svoju prednost koja se u anketama meri sa dvocifrenim postotcima od 13 do 16%. U pokrajinskim izborima u maju 2017. SPD je izgubio i vlast u Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Datum izbora

Nemački zakon propisuje da izbori za novi saziv Bundestaga trebaju da se organizuju u nedelju ili u dan državnog praznika u periodu od 46 do 48 meseci od prethodnih izbora. U januaru 2017 predsednik Joachim Gauck je sazvao izbore na dan 24. septembar 2017. Po završetku izbora, novoizabrani Bundestag treba da organizuje prvo zasedanje u roku od 30 dana. Sve do toga dana, prethodni saziv Bundestaga nastavlja da zaseda.

Izborni sistem

Nemačka koristi kompleksni kombinovani izborni sistem u kojemu sa jedne stane kombinuje direktni izbor bilo koga od kandidata sa najvećim brojem glasova (uključujući i relativno najveći broj glasova ispod 50%) u jedinicama u kojima se na kraju izabire samo po jedan kandidat, i sa druge strane proporcionalni izbor u kojemu svaka partija dobija približno onoliko mandata u parlamentu koliko je osvojila glasova. U praksi to znači da svaki pojedini glasač ima takozvani prvi i drugi glas. Sa prvim glasom se izabire 299 poslanika u 299 izbornih jedinica u kojima pobeđuje onaj kandidat koji odnese najveći broj glasova bez obzira na to koliko to glasova bilo.

Kako ovakav sistem pogoduje velikim partijama i može dovesti do velikog nesrazmera u postotcima glasova koje partije osvoje i broju mandata u Nemačkoj se koristi i drugi glas. Potencijalni nesrazmer koji može da nastane korištenjem samo prvoga glasa (Kao što je to slučaj u Ujedinjenom Kraljevstvu) može da se vidi u sledećem modelu u kojemu se partija A i partija B takmiče za 10 mandat u 10 izbornih jedinica. Ukoliko partija A osvoji 49% glasova u svim jedinicama, a partija B 51%, partija B će da osvoji svih 10 mandata.

U Nemačkoj se drugi glas koristi kako bi se po principu proporcionalnog izbornog sistema ispravile nepravilnosti koje nastaju kao rezultat prvoga glasa. Glasači sa drugim glasom glasaju za partijsku listu. Načelno sve patije mogu da se takmiče na drugoj listi u svim saveznim državama ako za to sakupe dovoljan broj potpisa pre izbora. Ukoliko kao rezultat prvog glasa partija osvoji manji broj mandata nego bi joj to proporcionalno pripadalo, patija dobija nove mandate sa relevantne liste za tu saveznu državu. Ipak, kako bi se kvalifikovale za mandate sa druge liste, partije moraju da osvoje bar tri mandata putem prvoga glasa, ili bar 5% glasova putem drugog glasa. Načelno se sa drugim glasom Bundestag puni do 598 poslanika. Ipak, kako uz podzastupljene partije postoje i partije koje teoretski prvim glasom mogu ostvariti više mandata nego im to proporcionalno pripada na osnovu drugog glasa, u nemački izborni sistem uvedeni su i takozvani nadilazni mandati kojima se postiže balans dajući dodatne mandate drugim partijama. Tako je XVIII sazviv Bundestaga imao ukupno 631 poslanika.

Partije priznatih nacionalnih manjina izuzete su od izbornog praga od 5% glasova.

Partije

Ukupno se 38 partija nalazi na izbornim listama u bar jednoj od nemačkih saveznih zemalja i tako teoretski mogu da ostvre zastupljenost u Bundestagu. Uz to, na izborima učestvuje i nekoliko neovisnih kandidata za izbore sa prvim glasom na kojima se izabire samo jedan kandidat po izbornoj jedinici koji ostvari najveći broj glasova. Glavne partije koje imaju najveću erovatnoću da će da pređu izborni prag od 5% sa drugim glasom ili da njihov kandidat bude izabran sa prvim glasom su:

	Ideologija	Politički položaj	Vodeći kandidati
CDU	Hrišćanska demokratija, liberalni konzervativizam	Desni centar	Angela Merkel (kancelarka pre izbora)
SPD	Socijaldemokratija	Levi centar	Martin Schulz (kandidat za kancelara)
Die Linke	Demokratski socijalizam, levičarski populizam	Levica do ekstremne levice	Dietmar Bartsch, Sahra Wagenknecht
Savez '90/Zeleni	Zelena politika	Levi centar	Cem Özdemir, Katrin Göring-Eckardt
CSU	Bavarski regionaizam, hrišćanska demokratija, konzervativizam	Desni centar	Joachim Herrmann, podržava Angelu Merkel za kancelarku
Freie Demokraten (FDP)	Liberalizam, klasični liberalizam	Centar do desnog centra	Christian Lindner
AfD	Nemački nacionalizam, desni populizam, evroskepticizam	Desnica do ekstremne desnice	Alexander Gauland, Alice Weidel

CDU/CSU
SPD
AfD
FDP
Die Linke
Zeleni

Istraživanja javnog mišljenja

Istraživanja se provode od izbora 2013. i svaka boja predstavlja po jednu od glavnih partija u zemlji.

Povezano