Prijeđi na sadržaj

Preporađanje (budizam)

Izvor: Wikipedija
Budistički točak preporađanja

Preporađanje (sanskrit: punarbhava, pali: punabbhava - ponovno bivanje) je učenje da se smrću tok samsare ne završava. Za budizam je preporađanje izrazito loše, jer nas zadržava u krugu patnje.

Buda sadašnji život ne vidi kao izolovanu pojavu, već tek kao jednu kariku u nizu života kroz koje smo do sada prošli. A ono što povezuje jedan život s drugim, jeste karma, odnosno voljni, svesno učinjeni postupci.[1] Buda je učio da sila koja nagoni na preporađanje jeste žeđ (taṇhā), pogotovo žeđ za zadovoljstvima i žeđ za postojanjem. Krajnji cilj čitave budističke prakse jeste prestanak preporađanja.[2]

Buda je usvojio ideju preporađanja iz starije indijske religije. Međutim, u budizmu nema selidbe duša iz jednog života u drugi. Kada čovek umire, njegovo telo, osnova njegove svesti, raspada se, i tako psihički život se završava. Nema nikakve duše koja bi se mogla preseljavati. Nakon smrti produžuje da postoji samo karmička energija njegovih dela, pa jedino zaista besmrtno u čoveku jesu njegova dela.[3]

Sve dok je biće sputano karmičkim posledicama, nužno mora da podlegne ponovnom rođenju. U budizmu su se razvile različite modifikacije shvatanja preporađanja.

Budino učenje

[uredi | uredi kod]
Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Buda redovno govori o preporađanju na srećnom ili lošem odredištu, zavisno od posledica svojih dela.[4] Takođe, Buda je govorio da je preporađanje uzrokovano neznanjem, koje pokreće čitav lanac uslovnog nastanka, čiji je krajnji ishod ponovno rođenje.

Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja.[5]

– Buda

Prema Budinim rečima, ovom krugu patnje i smrti ne može se nazreti početak ni kraj:

Više je suza koje ste prolili lutajući i tumarajući ovim dugim putem, naričući i plačući spojeni sa onim što mrzite i razdvojeni od onog što volite, nego vode u četiri velika okeana.[6]

– Buda

Usled nesagledivo dugog preporađanja, nije lako pronaći biće koje nam u neko trenutku nije bilo majka, otac, brat, sestra, kćer:

Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja majka. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj otac. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj brat. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja sestra. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj sin. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja kćer.[7]

– Buda

Preporađanje i nesopstvo

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Nesopstvo

Budisti su primijetili, da je teorija o karmanu hipoteza. Kad govorimo o tom elementu, konstatiramo zapravo samo činjenicu, da dharme (elementi zbiljnosti) nisu svrstane slu­čajno, nego na određeni način. Tom okolnošću, ipak, ne mo­žemo razjasniti, zašto su dharme uopće svrstane na bilo koji način. To pitanje ostaje otvoreno, pa u tom smislu djelatnost karmana ostaje tajna i nerazjašnjena.[8]

Budizam se suočio sa teškoćom da pomiri verovanja u preporađanje sa doktrinom o nesopstvu.[3] Čuveni budistički učitelj Nagasena, u 2. veku p.n.e. je na pitanje kralja Milinde: "Može li postojati preporađanje, kad nema preseljenja duše?" odgovorio na sledeći način: "Da, poštovani kralju, može. Baš kao što neko može upaliti lampu koristeći neku drugu već upaljenu, a da pri tome ništa ne prelazi sa jedne lampe na drugu ili bas kao što učenik može naučiti stihove napamet od svog učitelja, a da se stihovi ne sele iz učitelja u učenika."[9]

Spoj budističkog učenja o preporađanju i nesopstvu se često doživljava kao protivurečno, jer „ako nema trajnog sopstva ili duše šta onda prelazi iz jednog života u naredni?"[10] Budistički odgovor obično glasi da Buda nije učio da sopstvo ne postoji kao takvo, već da ne postoji trajno metafizičko sopstvo.[10] U budizmu, sopstvo se razume kao jedno jezgro načinjeno od utisaka, sećanja, osobina i sklonosti, koje se neprekidno menja. I upravo je to "sopstvo" ono koje prelazi iz jednog života u drugi.[10]

Nekad se navodi poređenje sa tri bilijarske kugle u jednoj liniji. Kada se četvrta kugla zakotrlja preko stola i udari ih, kugla koja se do tada kretala će se tu i zaustaviti, prva i druga odarena kugla će takođe ostati u mestu, ali će se treća pokrenuti. Energija iz četvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na treću kuglu i pokrenula je da se zakotrlja po stolu.[10] Na sličan način, budisti veruju da mentalna energija, koja čini ono što konvencionalno nazivamo "sopstvom", prelazi iz jednog života u drugi, što upravo omogućuje njena nepostojanost (anića).[10]

Kasniji razvoj

[uredi | uredi kod]

Ideja preporađanja se putem budizma raširila po velikom delu Azije. Kada je budizam dospeo u Kinu, Koreju i Japan, doktrine o karmi i preporađanju, i shvatanje da zaslužni postupci mogu da budu posvećeni pomoći dušama iz nižih ishodišta preporađanja kako bi napredovale do boljih ishodišta, naišle su na širok prijem.[3]

Tibetanski točak preporađanja predstavlja šest vidova postojanja: bogove, polubogove (asure), ljudska bića, životinje, gladne duhove i demone. Duše izuzetno čestitih ljudi ponovo se rađaju kao bogovi; oni koji su živeli dobrim životom vraćaju se na zemlju kao muškarci ili žene, a neki se zbog svojih grehova ponovo rađaju kao životinje, gladni duhovi ili stanovnici pakla.[3] Sva osetilna bića se smatraju okovanim za Točak preporađanja sve dok ne postignu oslobađanje od karmičkog procesa ulaskom u nirvanu.[3]

Prema savremenom tumačenju teravada budizma, posle smrti se um ponovo uspostavlja u novooplođenoj jajnoj ćeliji i time se oživljava novo telo, a novo biće nastaje.[2]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Kovačević 2014: str. 24
  2. 2,0 2,1 Budizam od A do Ž
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Reinkarnacija, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. Mađđhima nikāya 46, Mahā-dhammasamādāna sutta
  5. „Razumevanje”. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-27. Pristupljeno 2018-09-23. 
  6. „Suze”. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-27. Pristupljeno 2018-09-23. 
  7. „Majka”. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-27. Pristupljeno 2018-09-23. 
  8. Čedomil Veljačić, Filozofija istočnih naroda 1 (str. 96), Zagreb 1979.
  9. Milindapanha, V.5
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 „Budizam od A do Z: ĀNATTĀ”. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-28. Pristupljeno 2018-09-23. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.