Nukleoplazma
Nukleoplazma, karioplazma ili jedrov sok, slično kao i citoplazma u ostatku ćelije, je sadržaj koji, uz hromosome ospunjava jedro. Nukleoplazma je jedna od vrsta protoplazme, a obavijena je jedrovom membranom ili jedarnom ovojnicom.[1][2][3]
Nukleoplazma uključuje hromosome i jedarce. U njoj su rastvorene mnoge supstance, kao što su nukleotidi (potrebni za funkcije jedra, kao što je replikacija DNK) i enzimi (koji usmjeravaju aktivnosti koje se odvijaju u jedru). U vodi, tečni dio nukleoplazme zove se nukleosol ili jedarna hijaloplazma.
Termin "nukleoplazma" u nauku uveo je je Van Beneden (1875), dok je termin "karioplazma" uveden prema Flemmingu (1878).[4][5][6]
- ↑ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.
- ↑ Campbell N. A. et al. (2008). Biology. 8th Ed.. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.
- ↑ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1.. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.
- ↑ Beneden, E. van (1875). La maturation de l'oeuf, la fécondation et les premières de développement embryonnaire des Mammiferes d'après les recherches faites chez le lapin. Bull. Acad. Bel. Cl. Sci. 40, 2 sèr.: 686-736, BHL.
- ↑ Flemming, W. (1878). Beiträge zur Kenntniss der Zelle und ihrer Lebenserscheinungen. Arch. f. mikr. Anat., 16: 302-436, p. 360, BHL.
- ↑ Battaglia, E. (2009). Caryoneme alternative to chromosome and a new caryological nomenclature. Caryologia, 62(4), 1.
