Prijeđi na sadržaj

Nitrat

Izvor: Wikipedija

Nitrati (V) su jedinjenja koja u sebi sadrže jon NO3-.

Struktura nitrata (V)

[uredi | uredi kod]

Svi nitrati (V) sadrže NO3- jon. Atom azota je u stanju hibridizacije sp2. Hibridizovane orbitale grade σ veze sa tri atoma kiseonika. Sve N-O veze su iste dužine. Njihova dužina iznosi 124pm, a ugao između njih 120°.

Opšti podaci

[uredi | uredi kod]

Nitrati (V) su kristalne supstancije, rastvorljive u vodi (izuzetci su malobrojni bazni nitrati), imaju jako oksidaciono dejstvo. Ipak u rastvorima ne poseduju te osobine.

Nitrati se dobijaju usled reakcije: azotna kiselina + metal ili kiseonik/vodonik/karbid metala.

U prirodi se mogu javiti u obliku minerala.

Nitrati nalaze primenu kao mineralna đubriva, eksplozivni materjali, u produkciji boja i u medicini.

Za estre azotne kiseline(V) umesto imena "nitrat(V) jedinjenja" (npr. nitrat(V) celuloze) često se koristi ne baš ispravan naziv "nitrojedinjenje" (npr. nitroceluloza)

Primeri

[uredi | uredi kod]