Kontrakultura
Kontrakultura (eng. Counter Culture) predstavlja skup vrednosti, radikalno suprotstavljen glavnim vrednostima dominantne kulture. Ona se zalaže za drugačije načine života, drugačije oblike porodice, drugačije forme rada i „ne-karijerizam” kao način odnosa prema radu i životu.
Za razliku od podkultura koje mogu relativno mirno koegzistirati sa vrednostima vladajuće kulture, vrednosti kontrakulture su im potpuno suprotstavljene i teže njihovom ukidanju.
Kontrakulturna omladina se suprotstavlja vladajućoj kulturi i politici na razne načine, protestima, marševima, svirkama, proglasima, grafitima, načinom života. Kontrakultura razvija svoje alternativne “institucije”: andergraund štampu (vidi fanzini), komune, skvotove, alternativne kulturne i socijalne centre, zadruge.
Međutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da u potpunosti ostvari svoj alternativni koncept življenja, obzirom da ne može zahvatiti društvo u celini već samo neke aspekte društvenog života. Ona najčešće zahvata područja tzv. duhovne kulture (poezije, muzike, pozorišta, slikarstva, alternativne umetnosti uopšte) ne zahvatajući pri tome celokupnost načina proizvodnje života (ekonomske i političke strukture).
Kontrakultura, kakvu danas poznajemo, je nastala u SAD u decenijama posle II svetskog rata (iako Arnold Tojnbi piše o hipicima u starom Rimu), kao odgovor na rastuće socijalne nejednakosti, nepravde američkog kapitalističkog sistema i rata u Vijetnamu. Nasuprot tome, američki sociolog Rošak (Roszak) smatra da je kontrakultura samo omladinski bunt protiv kulture odraslih.
Kontrakultura 1960-ih u najširem smislu obuhvata pokret bitnika, novu levicu, hipi pokret, antiratni i pacifistički pokret, feminizam, seksualnu revoluciju, pokrete za gej i lezbejska prava, anarho-komune, ekološki pokret, esid kulturu i rok muziku, iako rok muzikom počinje prelazak od kontrakulture ka masovnoj kulturi. Vremenom rok muzika postaje sve više etablirana tako da muziku kontrakulture 1980-ih predstavlja pank.
Iako je kontrakultura 1960-ih predstavljala politički promašaj (nije ostvarila željenu promenu sveta) ona je znatno uticala na liberalizaciju mnogobrojnih sfera života.
- Roszak, Theodore (1978) Kontrakultura, Zagreb, Naprijed.
- Sen-Žan-Polen, Kristijana (1999) Kontrakultura, Beograd, Clio.
