Jakov Blažević

JAKOV BLAŽEVIĆ
Jakov Blažević
Datum rođenja	24. mart 1912.
Mesto rođenja	Bužim, kod Gospića Austrougarska
Datum smrti	10. decembar 1996. (84 god.)
Mesto smrti	Zagreb Hrvatska
Supruga	Vera Gerovac-Blažević
Profesija	pravnik
Član KPJ od	1928.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Čin	general-major u rezervi
Predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Hrvtske
Period	1974 — 1982.
Prethodnik	niko
Naslednik	Marijan Cvetković
Narodni heroj od	27. novembar 1953.
Odlikovanja	Orden narodnog heroja Orden junaka socijalističkog rada Orden narodnog oslobođenja Šablon:Orden Republike Orden zasluga za narod Orden zasluga za narod Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941.

Jakov Blažević (Bužim, kod Gospića, 24. mart 1912 — Zagreb, 10. decembar 1996), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Hrvatske, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Od 1974. do 1982. godine obavljao je funkciju predsednika Predesedništva Socijalističke Republike Hrvatske.

Biografija

Rođen je 24. marta 1912. godine u selu Bužimu, kod Gospića. Gimnaziju je završio u Gospiću, a 1936. godine je diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu.

Još u gimnaziji je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu, gde je 1928. primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Na fakultetu je aktivno radio u studenskom revolucionarnom pokretu, učestvujući u političkim akcijama zagrebačke partijske organizacije. Zabog revolucionarnog političkog rada bio je proganjan od policije i izvođen pred Sud u Zagrebu i Državni sud za zaštitu države u Beogradu. Godine 1931. proveo je šest meseci u zatvoru.

Posle odsluženja vojske vratio se u Zagreb, gde je rukovodio partijskom tehnikom Pokrajinskog komiteta KPJ za Hrvatsku. Ali već posle godinu dana, po zadatku Partije, odlazi u Gospić, gde kao advokatski pripravnik radi sve do početka rata. U Gospiću okuplja oko sebe radnike, omladinu i đake gospićke gimnazije i učiteljske škole, i veoma aktivno radi na stvaranju i jačanju partijskih organizacija, ne samo u Gospiću, već i na području cele Like.

Na Prvoj okružnoj partijskoj konferenciji za Liku održanoj u leto 1940. godine na Plitvičkim jezerima, Jakov je izabran za sekretara. Na Prvoj konferenciji KP Hrvatske, održanoj 25. avgusta 1940, izabran je za člana CK KPH, a na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj oktobra iste godine, u Zagrebu za člana CK KPJ.

Odmah posle okupacije Jugoslavije, Jakov se posvetio organizovanju oružanog ustanka u Lici. Pod njegovim neposrednim rukovodstvom, u avgustu 1941. godine, od boraca s područja gospićkoga kotara obrazovan je gerilski bataljon „Velebit“, koji je u jesen te godine, prerastao u Prvi lički partizanski odred „Velebit“. Doprineo je formiranju i ostalih partizanskih jedinica u Lici, obrazovanju organa revolucionarne vlasti, stvaranju masovnih antifašističkih organizacija omladine i žena. Na Drugoj okružnoj partijskoj konferenciji, održanoj maja 1942. godine, izabran je za sekretara Okružnog komiteta KPH za Liku. Znajući da je Jakov jedan od glavnih organizatora ustanka i oružane borbe u Lici, italijanski Vojni sud ga je 27. marta 1943. godine osudio, u odsustvu, na smrt.

U toku rata bio je većnik AVNOJ-a i ZAVNOH-a. Od Drugog zasedanja ZAVNOH-a, održanog oktobra 1943. godine u Plaškom, rukovodio je Sudsko-pravnim odsekom ZAVNOH-a. Godine 1946. bio je glavni tužilac na montiranom procesu protiv nadbiskupa Alojzija Stepinca.

Posle oslobođenje Jugoslavije obavljao je niz visokih funkcija u državnim i partijskim organima, bio je:

• javni tužilac NR Hrvatske,
• ministar trgovine i snadbevanja i ministar za državne nabavke u Vladi FNRJ,
• potpredsednik i predsednik Saveta za privredu u Vladi NR Hrvtske,
• predsednik Izvršnog veća sabora NR Hrvatske, od decembra 1953. do jula 1962.
• član i potpredsednik Saveznog izvršnog veća,
• predsednik Sabora SR Hrvatske, od 1967. do 1974.
• predsednik Predsedništva SR Hrvatske, od maja 1974. do maja 1982. godine
• predsednik Savezne privredne komore.

Bio je poslanik u Saboru SR Hrvatske i poslanik u Saveznoj skupštini. Član predsedništva SSRN Hrvatske. Biran je za člana CK SK Hrvatske i člana CK SK Jugoslavije. Bio je član Izvršnog komiteta CK SKH i član Predsedništva CK SKJ, član Saveta federacije i rezervni general-major JNA.

Godine 1982. se, u svojoj 70-oj godini, penezionisao i povukao iz političkog života. Umro je 10. decembra 1996. godine u Zagrebu. Bio je oženjen Verom Gerovac-Blažević, rođenom sestrom Ljubice Gerovac, narodnog heroja.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941, Ordena junaka socijalističkog rada i drugih visokih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

Dela

Grob Jakova Blaževića na Mirogoju

Pored društveno-političkog rada bavio se i pisanjem. Napisao je sledeće knjige:

• „Tražio sam crvenu nit“. „Zagreb“, Zagreb 1976. godina,
• „Bez alternative“. „Mladost“, Zagreb 1980. godina,
• „Historijsko pamćenje“. „Zagreb“, Zagreb 1982. godina,
• „Mač, a ne mir - za pravnu sigurnost građana“. „Zagreb“ Zagreb, „Prosveta“ Beograd i „Svjetlost“ Srajevo, 1980. godina,
• „Povijest i falsifikati“. „Zagreb“, Zagreb 1983. godina i
• „Brazdama partije“ (pripovedač Vera Gerovac-Bakarić). „Zagreb“, Zagreb 1986. godina.

Literatura

• Vojna enciklopedija (knjiga prva). Beograd 1970. godina
• „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.