Prijeđi na sadržaj

Ikarije

Izvor: Wikipedija

Ikarije (grčki: Ἰκάριος / Ikários) ime je dve ličnosti u grčkoj mitologiji.

Ikarije iz Sparte

[uredi | uredi kod]

Jedan Ikarije bio je sin Perijera i Gorgofone ili pak Ebala i Bateje, brat Hipokoontov i Tindarejev te, preko Peribeje, otac Penelope, Toanta, Damasipa, Imeusima, Aleteta i Iftime.[1] Prema drugim verzijama, bio je otac Penelope, Alizeja i Leukadija, koje mu je sve rodila Polikasta.[2] Kao druge njegove moguće žene spominju se Dorodoha (kći Orsihola) i Asterodija (kći Euripila);[3] Asterodija mu je navodno rodila pet sinova ― Amasiha, Falereja, Toonta, Feremilijada i Perilaja ― kao i ćerku Laodiku[4] ili Laodamiju.[5]

Ikarije je bio spartanski kralj i vrhunski trkač koji nikome nije dopuštao da se oženi njegovom ćerkom osim ako ga prethodno ne pobedi u trci. Odisej je uspeo u tome te se oženio Penelopom.[6] Nakon što su se venčali, Ikarije je pokušao da ubedi Odiseja da ostanu u Sparti. Njih dvoje su ipak otišli iz Sparte, ali Ikarije ih je sledio, moleći ćerku da ostane u rodnom gradu. Odisej joj je rekao da mora odlučiti želi li biti s ocem ili s mužem. Ona nije odgovorila, nego je skromno prekrila svoje lice velom. Ikarije je ispravno to protumačio kao znak njene želje da ode s Odisejem, te ih je pustio da odu, a na tom je mestu podigao kip Aidosi (Skromnosti).[7] Ikarije je očito još bio živ u vreme kad su se odigravali događaji opisani u Odiseji.

Ikarije iz Atine

[uredi | uredi kod]
Ikarije prevozi vino, mozaik s Pafosa, 3. vek

Drugi Ikarije bio je iz Atine i živeo je u doba vladavine kralja Pandiona. Jednom prilikom srdačno je ugostio boga Dionisa, te ga je ovaj podučio veštini spravljana vina. Ikarije je počastio vinom svoje susede i pastire, no kad je vino počelo delovati oni pomisliše kako ih je Ikarije otrovao te ga ubiju. Njegova kći, Erigona, i njena kuja, Mera, pronašle su njegovo beživotno telo. Erigona se od žalosti obesila nad očevim grobom.[8][9] Dionis se razgnevio i kaznio je Atinu bolešću, uzrokujući ludilo kod svih neudatih žena, koje su se sve obesile upravo kao Erigona. Bolest nije prestala sve dok Atinjani nisu uveli verske obrade u čast Ikarija i Erigone. Ikarije je smešten među zvezde kao sazvežđe Volar (Βοώτης).[10][11] U Pafosu na Kipru otkriven je jedan mozaik u rimskoj vili iz 2. veka nove ere nazvanoj "Dionisovom kućom", koji prikazuje Dionisa kako pruža dar vinove loze i vina Ikariju kao nagradu za Ikarijevo nesebično gostoprimstvo.[12] Kliment Aleksandrijski imao je verovatno na umu ovog Ikarija[13] kad ga je nazvao mužem Fanoteje, žene za koju se verovalo da je izumela heksametar.[14]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 10, 3‒6.
  2. Strabon, Geografija, X, 2, 24.
  3. Sholija uz: Homer, Odiseja, XV, 16.
  4. Sholija uz: Homer, Odiseja, I, 275 i 277.
  5. Sholija uz: Homer, Odiseja, IV, 797.
  6. Pausanija, Opis Helade, III; 12, 2.
  7. Pausanija, Opis Helade, III, 20, 10‒11.
  8. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III; 14, 7.
  9. Nono, Dionysiaca, 47. 34.
  10. Higin, Fabulae, 130.
  11. Higin, Astronomija, II, 4.
  12. C. Kondoleon, Domestic and Divine: Roman Mosaics in the House of Dionysos, Cornell University Press, 1995, str. 177.
  13. Kliment Aleksandrijski, Stromateis, I, 16.
  14. William Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1873, s.v. Phanothiea.

Eksterni linkovi

[uredi | uredi kod]