Himačal Pradeš
| Himačal Pradeš | |
|---|---|
| Himačal Pradeš - हिमाचल प्रदेश | |
| Država: | Indija |
| Glavni grad: | Šimija |
| Površina: | 55.673 km² |
| Stanovništvo: | 6.077.248 (2001) |
| Gustina stanovništva: | 109 stan./km² |
| Jezik: | hindi, pahari |
| Religija: | |
| Veb-sajt: | himachal.nic.in |
| Mapa | |
 | |
Himačal Pradeš je savezna država Indije sa površinom od 55.673 km² i 6.077.248 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Uglavnom je planinska država u severnoj Indiji, a pre se zvala Država pendžabskih planina. Graniči sa Džamu i Kašmirom na severu i severozapadu, sa Pendžabom na jugozapadu, Harajanom i Utar Pradešom na jugu i Utarančalom na jugoistoku. Sa Kinom (tj. Tibetom ) se graniči na istoku.
Nalazi se na visinama od 450 metara do 6500 metara. Fizikogeografski postoje tri zone: vanjski Himalaji, manji Himalaji i veliki Himalaji. Vanjski Himalaji predstavljaju manja brda oko 600 metara nadmorske visine. Veliki Himalaji imaju planinske prelaze na velikim visinama. Postoje mnogi glečeri u tom području. Himašal obezbeđuje vodu u slivu Gangesa i Inda. Velike rijeke toga područja su Beas, Čenab, Ravi Čandrabaga, Sutlej i Jamuna. Klima je jako različita zbog različitih visina. Na nižim visinama do 900 metara klima je subtropska , pa prelazi u toplu do 1800 metara, a od 1800 do 2400 je hladna umerena, a preko 2400 metara je hladna alpska klima. Kiše počinju u junu, a u julu i augustu pada jako mnogo kiše, što izaziva eroziju i klizanja terena.
Indo-arijevska plemena stižu u drugom milenijumu pre Hrista. Himačal se spominje i u Mahabharati, Ramajani , Vedama i Purani. Veći deo Himačala postaje deo Gupta carstva u doba Čandragupte, a Ašoka proširuje vlast na Himalaje. Ašoka je doneo i budizam. Malo kraljevstvo je bilo posle 7. veka nezavisno sve do muslimanskih invazija. Većinom bi osvajači osvajali delove nižih Himalaja, a viši delovi bi ostajali slobodni. Jedno ratničko pleme Gurka došlo je na vlast u Nepalu 1768. Gurke su osvojile delove Himačala, ali bili su poraženi 1809. kad su pokušali da zauzmu Kangra. Posle su Gurke došle u sukob sa Englezima, koji su ih pobedili. Posle toga granica u Pendžabu između Engleza i Sika postala je jako osetljiva. Siki su napali Engleze 1845., a vladari mnogih brdskih državica ulaze u savez sa Englezima nadajući se da će im Englezi vratiti teritorije koje su im Siki oduzeli. Posle rata sa Sikima Englezi zadržavaju te teritorije za sebe. Godine 1858. te teritorije postaju deo Britanske imperije.
Pod britansku vlast je došao u 19. veku. Jedan deo su Britanci anektirali 1846. na kraju Prvog anglo-sikskog rata. Ostatak Himačal Pradeša je bio sastavljen od prinčevskih država. Pod Britanskim Radžom, Kangra distrikt je bio u sastavu Pendžaba, a i prinčevske države su bile pod Pendžabom do 1930. Pendžabske planine se razdvajaju od Pendžaba 1936. Indija postaje nezavisna 1947. Bilo je preporuka 1956. da Himačal Pradeš postane deo Pendžaba, ali narod Himačal Pradeša se tome protivio. Savezna teritorija postaje 1956. Pojedini distrikti Pendžaba priključuju se Himačal Pradešu 1966. Himačal je 1971. postao 18. indijska država
Himačal Pradeš jako zavisi od turizma. Pošto ima mnoštvo reka ima višak električne energije, koju prodaje ostalim indijskim državama. Stanovništvo Himačal Pradeša ima jedan od najviših standarda u Indiji.
| Države |  | |
|---|---|---|
| Unijske teritorije | ||