Dihlor monoksid

Hlor-monoksid
Identifikacija
CAS registarski broj	7791-21-1
PubChem	24646
ChemSpider	23048
MeSH	Dichlorine+monoxide
ChEBI	30198
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	ClOCl
InChI
	InChI=1S/Cl2O/c1-3-2 ; Kod: RCJVRSBWZCNNQT-UHFFFAOYSA-N InChI=1/Cl2O/c1-3-2; Kod: RCJVRSBWZCNNQT-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	Cl2O
Molarna masa	86.9054 g mol−1
Tačka topljenja	−120.6 °C
Tačka ključanja	22 °C
Rastvorljivost u drugim rastvaračima	hidrolizuje
Struktura
Dipolni moment	0.78 ± 0.08 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	+80.3 kJ mol−1
Standardna molarna entropija So298	265.9 J K−1 mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna oksidi	H2O; F2O
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Hlor-monoksid je oksid hlora hemijske formule Cl₂O, gde je oksidacioni broj hlora +1.

Dobijanje

Dobija se prevođenjem suvog hlora preko prethodno zagrejanog merkurioksida na temperaturi od 400 °C^[4]:

\mathrm {2HgO+2Cl_{2}\longrightarrow \;Hg_{2}OCl_{2}+Cl_{2}O}

Svojstva

Na sobnoj temperaturi, hlor-monoksid je bled, narandžastožut gas, koji se lako kondenzuje u crvenomrku tečnost. Ona ključa na 3,8 °C, pri pritisku od 766 mm. Oba agregatna stanja su nepostojana i lako se eksplozivno raspadaju. Gas eksplodira pri dodiru sa sumporom, fosforom ili nekim od jedinjenja ugljenika, a tečnost i pri veoma blagom udaru.^[4]

Može se smatrati anhidridom hipohloraste kiseline, jer reaguje sa vodom u odnosu 1 zapremina vode:200 zapremina gasa na 0 °C^[4]:

\mathrm {H_{2}O+Cl_{2}O\longrightarrow \;2HOCl}

Dokazivanje

Sastav ovog jedinjenja je dokazan zahvaljujući svojstvu da se sa povišenjem temperature raspada na dve zapremine hlora i jednu kiseonika. Gustina pare je oko 43,5 (H₂ = 1).^[4]

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[melor-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[1]

[2]

[3]

[4]