Atropizomerija
Atropizomeri su stereoizomeri koji su posledica otežane rotacije oko jednostruke veze. Kod njih je sterna barijera rotacije dovoljno visoka da omogući izolaciju konformera.[1] Reč atropizomer je izvedena iz grč. a sa zanačenjem ne, i grč. tropos - okretanje. Ovo ime je formirao Kuhn 1933.[2] Atropizomerizam privi put detektovao Kristi 1922. kod 6,6’-dinitro-2,2’-difenilne kiseline.
Po jednoj definiciji atropizomeri su konformeri koji prelaze jedan u drugi sa poluživotom dužim od 1000 sekundi na datoj temperaturi.[3] Atropizomeri su klasa jedinjenja koja manifestuje aksijalnu hiralnost. Oni se razlikuju od drugih hiralnih jedinjenja po tome što su oni u termičkoj ravnoteži, dok druge forme hiralne izomerizacije imaju čisto strukturnu osnovu.
Najvažnija klasa atropizomera su biarili poput difenilne kiseline, koji su derivati bifenila sa kompletnim setom orto supstituenata. Drugi su dimeri naftalenskih derivata kao što je 1,1'-bi-2-naftol. Slično tome, sistemi alifatičnih prstena kao što su cikloheksani vezani jednostrukom vezom mogu da manifestuju atropizomerizam ukoliko su prisutni masivni supstituenti.
Primeri prirodnih atropizomera su vankomicin i nifolon, koji su nađeni u korenima Kniphofia Foliosa iz familije Asphodelaceae.
- ↑ Bringmann G, Mortimer AJP, Keller PA, Gresser MJ, Garner J, Breuning M (2005). „Atroposelective Synthesis of Axially Chiral Biaryl Compounds”. Angewandte Chemie International Edition 44 (34): 5384–5427. DOI:10.1002/anie.200462661. PMID 16116589.
- ↑ Kuhn R (1933). „Molekulare asymmetrie”. Stereochemie. Frendenberg, K. Ed.; Franz Deutike. str. 803.
- ↑ Oki, M; Topics in Stereochemistry 1983, 1
- Ernest L. Eliel, Samuel H. Wilen (1994). Stereochemistry of Organic Compounds (1 izd.). Wiley, John & Sons, Incorporated. ISBN 0471016705.
- Ernest L. Eliel, Samuel H. Wilen, Michael P. Doyle (29. 3. 2001.). Basic Organic Stereochemistry. Wiley-Interscience. ISBN 0471374997.
- Kurt Martin Mislow Kurt Mislow (15. 1. 2003.). Introduction to Stereochemistry. Dover Publications. ISBN 0486425304.
- D. Nasipuri (1994). Stereochemistry of Organic Compounds: Principles and Applications (2 edition izd.). South Asia Books. ISBN 8122405703.
- Kuhn R (1933). „Molekulare asymmetrie”. Stereochemie. Frendenberg, K. Ed.; Franz Deutike. str. 803.