Секстант

Ово је главно значење појма Секстант. За друга значења, в. Секстант (разврставање).

Секстант.

Дијелови секстанта.

Начин кориштења секстанта.

Секстант (према латинском сеxтанс, генитив сеxтантис: шести дио) је ручни мјерни инструмент за мјерење кутне висине небеских тијела, најчешће се примјењује у навигацији брода или зракоплова. Развио се из квадранта Тхомаса Годфраyа (1731.) и Јохна Хадлеyа (1732.). Тијело секстанта носи ручку, далекозор, кружну плочу (лимб) подијељену на ступњеве, оквир малога зрцала (у којем је једна половица обично стакло), помичну ручицу (алхидаду) и затамњена стакла (умјетни обзор). На алхидади се налазе помично велико зрцало и нониус или микрометарски бубњић. Кроз далекозор и стакло малога зрцала мотри се морски обзор (хоризонт), а помицањем алхидаде окреће се велико зрцало све док се слика небеских тијела не преклопи с обзор. На алхидади се тада очита кутна висина. Њиме се у ствари могу мјерити кутови до 120°.

Либелни секстант употребљава се на зракопловима; кутна се висина мјери од средине зрачнога мјехурића у либели, који надомјешта морски или умјетни обзор. Перископски секстант служи за мјерење кутне висине на подморницама и зракопловима (перископ). Радарски секстант с емисијско-пријамном антеном употребљава се за мјерење кутне висине и азимута Мјесеца. Електромагнетски валови емитирани према Мјесецу одражавају се с Мјесечеве површине и враћају на антену. Мјерењем кута елевације и прамчанога кута брода добивају се кутна висина и азимут Мјесеца (радар). Радиосекстант аутоматски прати Сунце и за магле, јер је осјетљив на микровалове с валном дуљином од приближно 0,8 цм, што их зрачи Сунце.

Хисторија

Исаац Неwтон (1642. - 1727.) изумио је начин рада навигацијског инструмента с двоструком рефлексијом зраке свјетлости и израдио скице октанта, који су међутим остали необјављени до 1742. Двојица знанственика су независно и скоро истовријемено (око 1730.) радили на изради октанта: енглески математичар Јохн Хадлеy и американац Тхомас Годфреy. Октанти су замијенили до тада кориштене мјерне инструменте. Међутим, испоставило се да максимални кут од 90° који октант може мјерити није довољан, па се појавио инструмент с већом скалом - секстант. Први секстант с кутом од 120° направио је Јохн Бирд 1757.

Примјена

Секстант се првенствено користи као навигацијски инструмент за одређивање географских координата проматрача мјерењем кутне висине различитих небеских тијела (Сунца и неких звијезда) у датом тренутку (астрономска навигација). У прошлости био је широко кориштен у поморству, али је с појавом модернијих сустава навигације (нпр. сателитска навигација) добио улогу причувног инструмента, који не треба електричну струју.

Мјерење секстантом

Начин рада секстанта веома је једноставан. Оптичким путем, уз помоћ двају зрцала, истодобно се проматра обзор (хоризонт) и небеско тијело (обично Сунце). Прибором се изравно мјери кут између зраке која стиже с точке на обзору и зраке с небеског тијела. Прво се поставе оба зрцала у равнину окомиту на обзор. Доње зрцало је непомично и по ширини раздијељено на двије половице, непропусну и пропусну. Држећи секстант у руци, треба га намјестити тако да се кроз далекозор угледа обзор; то допушта пропусна половица непомичног зрцала. Тиме је мјерни инструмент хоризонтиран. Ако се обзор не види, инструмент се мора хоризонтирати неким другим путем, на примјер либелама. Обзор се може проматрати и уз помоћ горњег, помичног зрцала, али само ако се то зрцало закрене и постави успоредно с доњим зрцалом. Из оптике је познато да два паралелна зрцала не мијењају смјер зраке, већ доводе до успоредног помака зраке. Зраку која је стигла с помичног зрцала одбит ће у далекозор непропусна половица непомичног зрцала.

Након тога у далекозору треба угледати небеско тијело које се налази на некој висини х изнад обзора, што се постиже закретањем помичног зрцала. Ако се зрцало закрене за 90°, одбијена зрака ће описати лук од 180°. Одбијена се зрака увијек закреће за двоструки кут закрета зрцала. То значи, ако се зрака одмакне од обзора за кут х, зрцало треба закренути за двоструко мањи кут х/2. Одбијена зрака и даље ће погађати непомично зрцало и у далекозору ћемо истодобно угледати слику небеског тијела, преклопљену постранце са сликом обзора, која стиже изравно кроз непомично зрцало. Помак покретног зрцала х/2 мјери се положајем његове ручке на рубу кутомјера (лимбу). Но умјесто да се положаји ручке означују у ступњевима закрета зрцала, одмах се означују у двострукој мјери или ступњевима висине х. Висина над обзором није исправно измјерена ако се проматрач налази изнад морске разине, јер се онда куту изнад водоравне равнине х додаје депресија обзора ϑ која настаје због закривљености Земље. Депресија обзора овиси о надморској висини и треба је узети у обзир.

Начин кориштења секстанта:
1. Држећи секстант у руци, треба га намјестити тако да се кроз далекозор угледа обзор,
2. Вијак се отпусти да се горње зрцало закрене,
3. У далекозору треба угледати Сунце
4. Поравнати Сунце с обзором,
5. Њихањем потврдити точан положај Сунца у односу на обзор,
6. Очитавање кутне висине.

Повезано

• Квадрант (инструмент)
• Октант

Литература

Секстант на Wикимедијиној остави

• "Војна енциклопедија", друго издање, књига 8, страна 498. Војноиздавачки завод Београд, 1974.
• "Хрватска опћа енциклопедија", књига 9, стр. 669, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб 2007. ИСБН 978-953-6036-39-4