Хистасп
Хистасп (староперзијски: 𐎻𐏁𐎫𐎠𐎿𐎱, Vištāspa — « [онај] који познаје коње », старогрчки: Ὑστάσπης, Hustáspēs, латински: Hystapes; прије 565. - 495. пне.) је био отац великог краља Дарија I. Великог[1], владара Ахеменидске Перзијске Монархије. Хистасп се спомиње у неколико перзијских и грчких повијесних докумената[1].
Хисторијски извори
[уреди | уреди извор]Година Хистаспова рођења претпоставља се према осталим повијесним личностима, попут његова најстаријег сина Дарија I. Великог који је рођен 550. пне. Будући како се сматра да је приликом његова рођења Хистасп био старији од 15 година, претпоставља се како је рођен прије 565. пне. Хистасп је био брат Фарнака I. односно син Арсама који је владао Парсумашом, једним од два перзијска краљевства која су се ујединила тијеком Хистаспова живота. Према грчком повјесничару Херодоту, Хистасп је имао још три сина: Артабана, Артаферна и Артана, те најмање три кћери које су се удале за Отана, Гобриаса, те друге перзијске племиће[1].
Политички живот
[уреди | уреди извор]Према Херодоту, Хистасп се у доба владавине Кира Великог борио у перзијској војсци против номадских Скита у Средишњој Азији. Након смрти Кира Великог 530. пне., на перзијски трон дошао је Киров син Камбиз II. који је именовао Хистаспа сатрапом покрајине Партије. Хистасп је одиграо важну улогу приликом грађанског рата 522. пне. о чему свједочи Херодотова дјела и Бехистунски натписи.
У ожујку 522. пне. медијски свећеник Гаумата дошао је на перзијски трон представљајући се као Камбизов брат Смердис, којег је наводно Камбиз II. отприје дао тајно погубити. Камбиз, који је истодобно водио војне походе у Египту кренуо се обрачунати са узурпатором, но приликом повратка у Перзију је умро од непознатих разлога, због чега је Гаумата несметано наставио владати Перзијским Царством.
Отан, брат Камбизове и Смердисове мајке, уочио је Гауматину превару па је заједно с Хидарном Старијим, Интафреном и Мегабизом I. покренуо завјеру против лажног великог краља. Само неколико мјесеци након доласка на власт, Гаумата је убијен а на трон је постављен Хистаспов син Дарије I., чију су владавину признале све перзијске сатрапије укључујући и Бабилонију која је претходно подигла устанак. Одмах након доласка на власт, Дарије Велики реорганизирао је Перзијско Царство те покренуо бројне градитељске пројекте (нпр. Перзеполис) због чега се памти као један од највећих владара ахеменидске династије.
Након доласка Дарија Великог на власт, о Хистасповом животу се зна врло мало. Претпоставља се како је за вријеме Даријевих похода у Египту и против Скита Хистасп владао као намјесник у Перзији[1]. Задњи документи који спомињу Хистаспа су Даријеви записи из Сузе, па се претпоставља како је умро око 520. пне. Према повјесничару Ктезију, Хистасп је посјетио гробницу Дарија Великог у Накш-и Рустаму што значи како је наџивио властита сина, односно умро у доби од око 70 година (око 495. пне.), док је његов млађи брат Фарнак I. умро двије године раније[1]. Ипак, поузданост Ктезијевих текстова је упитна, посебице зато што су и Дарије I. и његов син Ксерксо имали синове који су се такођер звали Хистасп.
Везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Хистасп (Ливиус.орг) Архивирано 2009-02-26 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хистасп (Хистаспес), АнциентЛибрарy.цом Архивирано 2013-03-02 на Wаyбацк Мацхине-у