Prijeđi na sadržaj

Friedrich Wilhelm II od Pruske

Izvor: Wikipedija
(razlika) ← Starija verzija | Aktualna verzija (razlika) | Novija verzija → (razlika)
Fridrih Vilhelm II
1792. godina
Puno imeFridrih Vilhelm II
Datum rođenja25. septembar 1744.
Mesto rođenjaBerlin
Pruska
Datum smrti16. 11. 1797. (53 godina)
Mesto smrtiPotsdam
Pruska
GrobBerlinska katedrala
DinastijaHohenzollern
OtacAugust Vilhelm od Pruske
MajkaLujza od Braunšvajga
SupružnikElizabeta Kristina od Braunšvajga, princeza od Pruske, Frederika Lujza od Hesen-Darmštata, Julie von Voss, Sophie von Dönhoff
PotomstvoVilhelmina od Pruske (kraljica Holandije), Frederica Charlotte of Prussia, Fridrih Vilhelm III, Ludvig Karl od Pruske, Augusta of Prussia, Vilhelm od Pruske, Marianne von the Mark, Alexander Mark, Fridrih Vilhelm, grof Brandenburga, Julie von Brandenburg, Hendrik van Pruisen, Gustav Adolf Ingenheim
Kralj Pruske
Period1786-1797
PrethodnikFridrik II. Veliki
NaslednikFridrih Vilhelm III

Fridrih Vilhelm II (nem. Friedrich Wilhelm II; 25. septembar 1744 – 16. novembar 1797) bio je pruski kralj od 1786. do 1797. godine. Pripadao je dinastiji Hohenzollern.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Rođen je u Berlinu kao sin Vilijama Avgusta Pruskog, drugog sina kralja Fridriha Vilhelma I i Lujze Amalije od Braunšvajga. Starija sestra njegove majke, Elizabeta, bila je supruga Fridriha Velikog. Nakon očeve smrti (1758), Fridrih II je postao naslednik prestola pošto Fridrih Veliki nije imao dece. Fridrih Vilhelm II se 1765. godine oženio Elizabetom Kristinom od Braunšvajga, ćerkom Karla I od Braunšvajga. Od nje se razveo 1769. godine kada je oženio Frederiku Lujzu, ćerku Ludviga IX od Hesena. Sa njom je imao sedmoro dece. Imao je i ljubavnicu Vilhelminu Enke sa kojom je imao petoro dece. Fridrih se interesovao za umetnost. Bio je mecena Betovena i Mocarta, a njegov privatni orkestar bio je poznat širom Evrope. Takođe je bio i talentovani violončelista. Godine 1786. nasledio je svoga strica. Nije bio upoznat sa diplomatijom niti pripreman za vladavinu, što je izazvalo sumnju u pogledu njegove spremnosti za vladavinu. Na početku vladavine donosi mere kojima je povećao teret obaveza stanovništva. Izgrađuje puteve i kanale, smanjuje carinske dažbine, podstiče trgovinu, uvodi nove poreze. Intelektualni slojevi bili su zadovoljni Fridrihovom merom koja ukida zabranu nemačkog jezika. On vrši prijem nemačkih pisaca na Prusku akademiju i aktivno podstiče rad univerziteta i škola. Ukida državni monopol na trgovinu kafom, duvanom i šećerom. Fridrihov rad na kodifikaciji zakona završen je 1794. godine.

Vojska Pruskog kraljevstva jača tokom vladavine Fridrihovog prethodnika. Prva briga Fridriha Vilhelma II bila je da vrši stalni nadzor nad pruskom vojskom. Fridrih je sebe proglasio "gospodarem rata" (nem. Kriegherr) i stavio se na čelo kolegijuma rata (Oberkriegs-Collegium). Vojne reforme Fridriha pokazale su se neuspešnim. Pruska vojska katastrofalno je poražena kod Jene 1806. godine od Napoleona Bonaparte. U mirnodopskim uslovima, pruska vojska brojala je 189.000 vojnika pešadije i 48.000 konjanika. Pruski kralj pokušava da interveniše u Rusko-austrijsko-turskom ratu, ali nije uspeo da ostvari svoj cilj. Pruska nije dobila nikakve ustupke. Fridrih napušta anti-austrijsku politiku.

Fridrih i austrijski car Leopold 1791. godine ulaze u rat protiv revolucionarne Francuske. Avgusta te godine izdali su Plinicku deklaraciju u kojoj su pozvali francuske revolucionare da prekinu sa kršenjem prava kralja Luja XVI. Fridrih lično učestvuje u kampanjama 1792. i 1793. godine, a Pruska izlazi iz rata 1795. godine nakon potpisivanja Bazelskog mira kako bi mogla da učestvuje u podeli Poljske. Fridrih je umro 1797. godine. Nasledio ga je Fridrih Vilhelm III.

Porodično stablo

[uredi | uredi kod]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Fridrih Vilhelm
 
 
 
 
 
 
 
8. Fridrih I od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Luise Henriette of Nassau
 
 
 
 
 
 
 
4. Fridrih Vilhelm I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ernst Avgust, izbornik Braunšvajg-Lineburga
 
 
 
 
 
 
 
9. Sofija Šarlota Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sofija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
2. August Vilhelm od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ernst Avgust, izbornik Braunšvajg-Lineburga (=18)
 
 
 
 
 
 
 
10. Džordž I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Sofija Hanoverska (=19)
 
 
 
 
 
 
 
5. Sofija Doroteja Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Georg Vilhelm, vojvoda od Braunšvajga-Lineburga
 
 
 
 
 
 
 
11. Sofija Doroteja od Cele
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eleonora Dezmir d'Olbruz
 
 
 
 
 
 
 
1. Fridrih Vilhelm II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Augustus the Younger, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Ferdinand Albert I, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elisabeth Sophie of Mecklenburg-Güstrow
 
 
 
 
 
 
 
6. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Friedrich Landgraf von Hessen-Eschewege
 
 
 
 
 
 
 
13. Christine von Hessen-Eschewege
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Eleanor Catherine Pfalzgräfin von Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
3. Lujza od Braunšvajg-Volfenbitela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Anthony Ulrich, Duke of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
14. Ludvig Rudolf od Braunšvajg-Volfenbitela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Elisabeth Juliana von Schleswig-Holstein-Sonderburg in Norburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Duchess Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Albrecht Ernst I Prinz von Oettingen
 
 
 
 
 
 
 
15. Kristina Lujza od Etingena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Christine Friederike von Württemberg-Stuttgart
 
 
 
 
 
 

Izvori

[uredi | uredi kod]