5. 6.

5. липањ/јун (5. 6.) је 156. дан године по грегоријанском календару (157. у пријеступној години). До краја године има још 209 дана.

Догађаји

1806. — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.
1827. — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке.
1837. — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи).
1873. — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова.
1900. — Британске трупе у бурском рату заузеле Преторију.
1915. — Жене у Данској добиле право гласа.
1941. — Други светски рат: Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави узроковавши смрт више хиљада људи и рушење више стотина кућа.
1945. — Други светски рат: Представници СССР-а, САД, Велике Британије и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком и њеној подели на четири окупационе зоне.
1947. — Државни секретар САД Џорж Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату.
1967. — Почео Шестодневни рат.
1968. — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија.
1972. — У Стоцкхолму је почела Прва свјетска конференција о заштити човјекова околиша.
1975. — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај.
1992. — Рат у БиХ: Југословенска народна армија напустила касарну "Маршал Тито" у Сарајеву, чиме је формално завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.
2000. — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту.
2000. — Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима.
2001. — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата.
2001. — Уједињене нације обележиле 20-тогодишњицу појаве АИДС-а.
2002. — Дражен Петровић је изабран у кошаркашку "Кућу славних".
2003. — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју.
2006. — Србија се формално одвојила од Србије и Црне Горе.

.

Рођења

1727. — Адам Смитх, шкотски економиста и етичар.
1739. — Ђуро Гвозденица Ферић, дубровачки књижевник, пјесник и преводитељ.
1805. — Јацоб Ницлас Ахлстрöм, шведски складатељ.
1819. — Џон Кауч Адамс, енглески астроном и математичар.
1862. — Аллвар Гуллстранд, шведски окулист и оптичар.
1878. — Панцхо Вилла, мексички револуционар.
1883. — Џон Мајнард Кејнз, енглески економиста.
1884. — Ралпх Бенатзкy, аустријски складатељ оперета.
1887. — Коста Тодоровић, српски лекар, инфектолог и микробиолог, члан Српске академије наука и уметности и Националне академије за медицину у Паризу.
1898. — Федерицо Гарцíа Лорца, шпански пјесник и драматичар.
1932. — Аффан Рамић, босански сликар († 2015.).
1933. — Велимир Бата Живојиновић, српски глумац.
1941. — Мартха Аргерицх, аргентинска пијанистица.
1948. — Сергио Абреу, бразилски музичар.
1949. — Кен Фоллетт, британски књижевник.
1954. — Алберто Малесани, талијански ногометни тренер.
1954. — Ратко Танкосић, српски глумац.
1955. — Аки Рахимовски, македонско-хрватски пјевач.
1955. — Даниел Антонио Јукиц, војни пилот Аргентинског ратног зракопловства у чину првог поручника, хрватског подријетла († 1982.).
1968. — Мицхаел МацЛеннан, канадски сценариста и продуцент.
1971. — Марк Wахлберг, амерички глумац.
1973. — Исидора Минић, српска филмска, телевизијска, позоришна и гласовна глумица.
1974. — Цхад Аллен, амерички глумац.
1982. — Звјездан Мисимовић, босанскохерцеговачки фудбалер.
1984. — Дени Фиорентини (Јовановић), талијански ватерполист, хрватског подријетла.
1991. — Кент Робин Тøннесен, норвешки рукометаш.

.

Смрти

754. — Бонифације, назван Апостол Немачке, мисионар папе Гргура II.
1826. — Царл Мариа вон Wебер, њемачки складатељ (* 1786.).
1916. — Лорд Хорејшо Херберт Киченер, британски фелдмаршал ирског порекла освајач Судана и министар рата у првом светском рату.
2004. — Роналд Реган, бивши амерички председник
2012. — Раy Брадбурy, амерички писац хоррор и криминалистичког жанра (* 1920.).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.
- Светог Михаила - епископа синадског.
- Преподобног мученика Михаила.
- Преподобну Ефросинију - кнегињу Полоцку

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар