1747
Изглед
- Ово је чланак о години 1747.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1710-е 1720-е 1730-е – 1740-е – 1750-е 1760-е 1770-е |
Године: | 1744 1745 1746 – 1747 – 1748 1749 1750 |
Грегоријански | 1747. (MDCCXLVII) |
Аб урбе цондита | 2500. |
Исламски | 1159–1160. |
Ирански | 1125–1126. |
Хебрејски | 5507–5508. |
Бизантски | 7255–7256. |
Коптски | 1463–1464. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1802–1803. |
• Схака Самват | 1669–1670. |
• Кали Yуга | 4848–4849. |
Кинески | |
• Континуално | 4383–4384. |
• 60 година | Yин Ватра Зец (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11747. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1747 (MDCCXLVII) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 12. 1. - Француски маршал Маурице де Саxе је именован за генералног маршала краљевих логора и армија - последњи од петорице с тим звањем у време старог режима.
- 2. 2. - Рат за аустријско наслијеђе (РзАН) - Опсада Антиба: пошто су Французи у граду добили појачање, аустро-сардинске снаге прекидају опсаду, касније током године ће поново опседати Ђенову.
- 10 - 11. 2. - Рат краља Георгеа: Битка код Гранд Прé у Новој Скотији је француски успех.
- 12. 3. - Умро је тибетански владар, под qинговским сизеренством, Полханé Сöнам Топгyé, наслеђује га други син Гyурме Намгyал (до 1750), последњи династички владар.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 9. 4. - Лорду Ловату, шкотском јакобитском вођи осуђеном због велеиздаје у Лондону одрубљена глава, те је тако постао посљедња особа на којој је у Уједињеном Краљевству примијењена та метода егзекуције.
- 17. 4. - РзАН: Француска објављује рат холандским Уједињеним провинцијама, убрзо заузимају Зееландску Фландрију и Баријерне тврђаве.
- април - Адел-шах Афшар, нећак персијског владара Надера, заузео је Херат заједно са систанским побуњеницима и навео Курде у тој регији на побуну против Надера.
- пролеће - Погодба грофа Јосипа Драшковића и његових "Влаха": ослобођени су већине кметских обавеза (повластице еродирају већ 1750-тих због задужености Драшковића).[1]
- 1. 5. - Отворена летња палата Фридриха Великог, Санссоуци ("Без бриге").
- 4. 5. - У страху од француске инвазије, Wиллем IV је именован за стадтхолдера низоземских Уједињених провинција (до 1751), чиме се после 45 година завршава период без стадтхолдера у Холандији.
- мај, прва половина - Отмица Гарофалије, удовице гусара Крила Цвјетковића, погубљеног прошле године, из затвора скадарског паше.[2] Млечани кажњавају Пераст да би удовољили Турцима, због чега економски опада.[3]
- 14. 5. - Рат за аустријско насљедство: Прва битка код рта Финистерре у којој британска морнарица наноси тежак пораз француској флоти која је покушала доставити намирнице колонијалним снагама у Новој Француској.
- 20. 5. - Поручник Јамес Линд, бродски лекар на ХМС Салисбурy, започиње експерименте са разним супстанцама, који показују да цитруси лече скорбут - први експеримент са контролним групама (цитруси се користе против скорбута тек од 1790-тих).
- 9. 6. - Јапански цар Сакурамацхи је абдицирао у корист сина принца Тоохита који постаје цар Момозоно (до 1762). Стварни владар је шогун Токугаwа Иесхиге.
- јун - Хенрy Еллис истражује Худсонов заљев не би ли нашао Сјеверозападни пролаз, без успјеха.
- 20. 6. - Персијски владар Надер-шах Афшар, на походу у Хорасану против курдских побуњеника, убијен је од својих дворана, уплашених за своје животе. Наслеђује га нећак Адел-шах Афшар (до 1748), али царство се убрзо распада: осамостаљују се дуранијски Афганистан, канати Бухарски (емират 1785, руски протекторат од 1873, Совјети заузели 1920), Ардабилски (до 1808), Ганџански (до 1805), Нахичевански (до 1828) и Шекински (до 1819).
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 2. 7. - РзАН - Битка код Лауффелда: Французи маршала де Саxа су поразили савезничку војску у Лимбургу. Затим опседају Берген оп Зоом у Брабанту.
- 19. 7. - РзАН - Битка на Ассиетти: Французи су покушали заузети сардинско утврђење у Алпима али су потучени уз 3.700 мртвих, укључујући команданта, витеза од Белле-Ислеа.
- 5. 8. - Илирска дворска комисија постаје депутација (Хофдепутатион ин Транссyлваницис, Банатицис ет Иллyрицис), потчињена непосредно владару, а не Угарској, равноправна другим дворским канцеларијама (укинута 1777) - мађарске власти су биле противне Комисији, изазивале су сукобе компетенција.
- 15. 8. - Санктпетербуршка конвенција: војни савез Русије, Британије и Холандије против Француске и Пруске.
- 24. 8. - Смењен је велики везир Тирјаки Хаџи Мехмет-паша, постављен је Сејид Абдулах-паша (до 1750).
- 18. 9. - Французи заузимају Берген оп Зоом.
- септембар-октобар - Извештаји о урагану или два у Карибима, северноамеричкој обали и на Бермудима. Још један у новембру у Карибима.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 12. 10.? (? 7. шевал 1160.) - Паштунска племенска скупштина, Лоyа јирга, у Кандахару изабире Ахмада Схаха Дурранија за емира, чиме настаје Дуранијско Царство, држава од које потиче сувремени Афганистан. Поред Кандахара, Дуррани за сада има и Газни, Кабул и Пешавар.
- 25. 10. - Рат за аустријско насљедство: Друга битка код рта Финистерре у којој Британци уништавају још један француски конвој за америчке и карипске колоније. Те колоније су на ивици глади, Енглези контролишу Ла Манш па трпи и економија француске метрополе.
- 17 - 19. 11. - Кноwлесови нереди у Бостону, након што је британски адмирал Кноwлес принудио 46 Бостонаца на службу. Неколико дана касније објављен је памфлет у коме се нереди хвале као одбрана природних права, што би било први пут да се идеје Јохна Лоцкеа користе за оправдање отпора властима у Америци.
- 22. 11. - Принцу Wиллему IV је додијељено насљедно стадтхолдерско звање Низоземске Републике чиме је Низоземска постала де фацто насљедна монархија.
- 29. 11. - Фра Филип Грабовац заточен у Венецији због књиге "Цвит разговора народа и језика илиричкога алити рвацкога", инквизиција је у просинцу наредила спаљивање примерака књиге.
- 17. 12. - Државни прокуратор Марко Фосцарини износи у Великом вијећу недостатке и неправилности млетачке управе и власти у Далмацији: ситуација је тешка, домаћи и страни функционери користе положаје за богаћење.[4] Отпор колона траје већ десетак година - након нереда на Рабу, Пагу и Шолти, у Каштелима и околици Задра, млетачке власти хапшењем истакнутијих људи 1747-48. за сада заводе мир.[5]
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Али-паша Хећимоглу поново долази за везира у Босну, поново да би утерао порезе, с истим резултатом као и 1745. У Босни до 1756 преовлађују немири и буне. Ове године, муслимански сељаци тузланског кадилука дижу побуну због вишег пореза, таксита (оброка) и кулука, непосредно због подизања града.[6]
- Сејид Мехмед-паша Силахдар је београдски мухафиз 1747-48.[7] Шејх Мехмед-паша из Ужица га оптужује да је "уништио вилајет" јер су његови зулумћари узели стотине кеса гроша од сиротиње (2.000 харачких глава дугује 42.000 гроша). У Ужицу избија побуна, вођена је битка са чачанским мутеселимом. На београдског везира се жали и крушевачки санџакбег Исмаил-бег, као и на лесковачке спахије[8] У Београдском пашалуку до 1780-их преовлађују "неред, зулум и поквареност".[9]
- Османлије прихватају захтев Марије Терезије за обнову Београдског мира,[10] тј. склопљен је "вечни мир". Мир се наставља још четири деценије, у Шумадију се досељава доста људи из других српских крајева.
- Подмаршал Енгелсхофен започиње регулацију у Славонској и Сријемској крајини - другачија организација, уведена класа "контрибуената", кметова, што изазива незадовољство и неуспех.[11] Нова Градишка (основана сљедеће године) и Славонски Брод сједишта пуковнија.
- У Купинову основана шајкашка чета, од крајишника расформиране Поморишке крајине оснива се 1746-47 земаљска покрајинска милиција.[12]
- Осуђен Фрањо Тренк.
- У Суботици основана католичка латинска школа, под вођством фрањевачког самостана.[13]
- 1747-49 - Организирају се покрајинске владе и судови у свим покрајинама Хабсбуршке монархије.[14]
- Атанасије II Гавриловић је нови пећки патријарх (до 1752).
- I ове године, као прошле, има сукоба између Црногораца и Албанаца у Котору.[15]
- Qианлонгових Десет великих похода — Јинцхуанска кампања, против Слоба Дпона, поглавице народа Гyалронг у Јинцхуану на северу Сечуана.
- Андреас Сигисмунд Маргграф објавио откриће шећера у шећерној репи (његов ученик Франз Карл Ацхард је разрадио практичан метод добијања).
- У Француској основана Национална школа мостова и путева, дан. Éцоле дес понтс ПарисТецх.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 4. 1. - Вивант Денон, први директор Лоувреа († 1825)
- 10. 1. - Абрахам-Лоуис Брегует, хоролог († 1823)
- 19. 1. - Јоханн Елерт Боде, астроном († 1826)
- 13. 4. - Лоуис Пхилиппе II од Орлéанса, француски племић и присталица Револуције († 1793)
- 5. 5. - Леополд II., цар Светог Римског Царства († 1792)
- 2. 7. - Росе Бертин, модна креаторка († 1813)
- 6. 7. - Јохн Паул Јонес, амерички поморац († 1792)
- 26. 10. - Иван Мане Јарновић, виолинист и складатељ († 1804)
- Теодор Поповић, иконописац († 1807)
- 1747-48 - Петар I Петровић Његош, црногорски владика († 1830)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 12. 3. - Полханé Сöнам Топгyé, тибетански владар (* 1689)
- 14. 3. - Јоханн Маттхиас вон дер Сцхуленбург, саски и млетачки часник, колекционар умјетности (* 1661)
- 23. 3. - Цлауде Алеxандре де Бонневал, Хумбараџи Ахмет-паша (* 1675)
- 3. 4. - Францесцо Солимена, сликар (* 1657)
- 20. 4. - Стјепан Бадрић, редовник и вјерски писац (* 1687)
- 19. 6. - Надер-шах Афшар, персијски владар (* 1688)
- 8. 7. - Штефан Фучек, кајкавски писац и свећеник (* ца. 1690)
- Февзи Мостарац, писац (* 1670-77)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја с. н. IV-1, 222
- ↑ Милошевић. Погибија гусара Крила Цвјетковића.... хрцак.срце.хр
- ↑ XVIII век: Доба просвећености. растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1230
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1234
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1327-8
- ↑ Историја с. н. IV-1, 308
- ↑ Историја с. н. IV-1, 309-11
- ↑ Историја с. н. IV-1, 315-6
- ↑ Историја с. н. IV-1, 306
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1046-7
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1158
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1162
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 870
- ↑ Историја с. н. IV-1, 499
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)