1697
Изглед
- Ово је чланак о години 1697.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1660-е 1670-е 1680-е – 1690-е – 1700-е 1710-е 1720-е |
Године: | 1694 1695 1696 – 1697 – 1698 1699 1700 |
Грегоријански | 1697. (MDCXCVII) |
Аб урбе цондита | 2450. |
Исламски | 1108–1109. |
Ирански | 1075–1076. |
Хебрејски | 5457–5458. |
Бизантски | 7205–7206. |
Коптски | 1413–1414. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1752–1753. |
• Схака Самват | 1619–1620. |
• Кали Yуга | 4798–4799. |
Кинески | |
• Континуално | 4333–4334. |
• 60 година | Yин Ватра Во(л) (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11697. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1697 (MDCXCVII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 8. 1. - Студент Тхомас Аикенхеад је последња особа у Британији погубљена због бласфемије.
- 18. 2. - Аустријанци склопили савез са руским царем Петром Великим[1].
- фебруар - Откривена завера против руског цара Петра, због чега је 22. 2./4. 3. погубљен племић Иван Циклер.
- март - Креће Велико посланство Петра Великог по Европи, цар путује инкогнито са својим пратиоцима. Учи се бродоградњи у Холандији и Енглеској и упознаје искључиво техничку страну Запада.
- 13. 3. - Завршено Шпањолско освајање Петéна и Јукатана: освојен Нојпетéн, главни град Итзá Маја.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 4. 4. - Џунгарски кан Галдан Босхугту се убио у бекству од кинеско-ћинговских снага, наследиће га ривал Тсеwанг Рабтан (до 1727).
- 15. 4. (5. 4. по ј.к.) - Карл XII постаје краљ Шведске (до 1718); биће називан "Шведски метеор" и "Последњи викинг".
- април - Упућена царска комисија за решавање спора између петрињског оберкапетана Александра Ердедија и хрватских сталежа - кривица за прошле немире приписана официрма, препоручено да се област између Купе и Уне преда Хрватској[2].
- пролеће[3] - Данило Шчепћевић Његош, након извесних метежа прије избора[4], постаје нови црногорски митрополит (до 1735), први из династије Петровић-Његош.
- 6. 5. - Напад на Цартагену: француски приватири заузели и опљачкали Цартагену у шпанској Колумбији (тј. Новој Гранади).
- 17. 5. - Изгорео шведски краљевски замак Тре Кронор, заједно са већим делом националне библиотеке и архиве.
- липањ - Аустријско-хрватске снаге неуспјешно опсједале Бихаћ.
- 27. 6. - Аугуст II Јаки, саксонски кнез, изабран за пољско-литванског владара, с подршком Аустрије и Русије, након што је прешао у католичанство (вл. 1697-1706 и 1709-33).
- 30. 6. - Први познати меч крикета са великим улогом, у Суссеxу.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Ференц Токаји дигао побуну против Хабсбурга, али изоловани покрет угушен до јесени.
- 5. 7. - Еуген Савојски је нови командант војске у Угарској.
- 8. 8. - Французи након опсаде заузели Барцелону.
- август - У Дубровнику састављен зборник народних пословица[5].
- 10 - 19. 8. - Велики турски рат: султан Мустафа II у Београду, на трећем походу против Аустријанаца; касније наставља у Панчево, прелази у Бачку након освајања Титела, првобитно жели на Сегедин али се уместо тога упути у Банат, при чему би Тису прешао код Сенте[6].
- 5. 9. - Битка у Худсоновом заљеву: поморска побједа Француза у Сјеверној Америци, након чега заузимају Yорк Фацторy.
- 11. 9. - Битка код Сенте је одлучујућа победа хабсбуршке војске над султановим трупама у Великом турском рату; велики везир Елмас Мехмед-паша страдао од сопствених војника, погинуо и босански паша[1]. Истакао се Јован Поповић Текелија.
- 17. 9. - Хусеин-паша Ћуприлић је нови велики везир (до 1702).
- 20. 9. - Уговор из Рyсwицка окончава Рат Велике алијансе у Европи и Рат краља Wиллиама у Америци (Француска потписала уговоре са Холандијом, Енглеском и Шпанијом[7]). Француској остала освајања у Алзасу и Страсбоург, иначе углавном повратак на раније стање. Затишје траје само до 1701. и Рата за шпанско наслеђе.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 17. 10. - Завршена Маглајска сахат-кула.
- октобар - Еуген Савојски, кренуо из Осијека 6. 10. са својом војском, придружује му се и српски одред - окршај код Дервенте[8], заузимају Добој (16. 10.), Маглај (17. 10.), Жепче, Врандук (којег су освојили Срби)[1][6][9].
- 23. 10. - Аустријска и српска војска опљачкала и запалила Сарајево[1][6].
- 30. 10. - Француска и Свето Римско Царство потписали мир.
- 8. 11. - Аустријско-српска војска се вратила у Славонију из Босне, повевши са собом доста православаца и католика (нпр. из Дервенте 23.000 људи)[10].
- 2. 12. - Посвећена нова Катедрала Светог Павла у Лондону.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Раванички монаси се населили у манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, са собом су донели и мошти кнеза Лазара. Исте године рачански монаси насељавају манастир Беочин.
- Изасланство СПЦ Стефана Метохијца-Пећанина се вратило из Русије после осмомесечног боравка са многим поклонима и књигама[11].
- Еуген Савојски први власник имања Беље.
- У Хрватској покушано оснивање посебног органа извршне власти, али племићи се уплашили да би то ослабило власт сабора[12].
- Костајнички командант П. Кеглевић даје већој скупини насељеника земљу у котару, уз једини увјет вршења "крајинске службе" (за разлику од властеле која тражи и феудалне обавезе)[13].
- Стихови у Лашванском летопису против православног патријарха, који тера римокатолике да му признају јурисдикцију и дају извесне порезе[14].
- Прво издање Пиерре Баyле-овог утицајног "Хисторијског и критичког рјечника".
- "Приче или бајке прошлих времена" Цхарлеса Перраулта садржи приче Пепељуга, Мачак у чизмама, Црвенкапа, Успавана лепотица и др..
- Емират Планине Либан: крај мушке лозе породице Маан, наставља породица Шихаб (до 1841).
- Откривене прве веће количине злата у Бразилу - доћи ће до Бразилске златне грознице и почетка "Златног века".
Рођења
[уреди | уреди извор]- 9. 3. - Фриедерике Царолине Неубер, глумица († 1760)
- 6. 8. - Карло VII, цар Светог Римског Царства († 1745)
- 18. 10. - Цаналетто, сликар († 1768)
- 10. 11. - Wиллиам Хогартх, сликар, сатиричар итд. († 1764)
- 21. 11. - Матеша Антун Кухачевић, књижевник († 1772)
- ц. - Филип Грабовац, књижевник († 1749)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 8. 1. - Тхомас Аикенхеад, погубљен због бласфемије (* ца. 1678)
- 15. 4. - Карл XI, краљ Шведске (* 1655)
- 4. 9. - Франсоа Дорбеј, француски архитекта (* 1634)
- 30. 5. (20. 5. по ј.к.) - Стефан Пиперски, светитељ
- ? - Сава Очинић, црногорски митрополит
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ћоровић, Владимир. Срби у Угарској. растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 64-5
- ↑ Пантић, Мирослав (1990). Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века. растко.рс
- ↑ Стаматовић, др Александар. Кратка историја Митрополије Црногорско-приморске (1219-1999). растко.рс
- ↑ Павић, Милорад. Историја српске књижевности - Барок. растко.рс
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Историја с. н. III-1, 567
- ↑ Сеттон, 397
- ↑ "Време", 20. јул 1936
- ↑ Хисторија н. Ј., 827
- ↑ Историја с. н. III-1, 567-70
- ↑ Историја с. н. III-1, 565
- ↑ Хисторија н. Ј., 1015
- ↑ Хисторија н. Ј., 1025-6
- ↑ Ћоровић, Владимир (1925). Књижевност у Босни и Херцеговини. растко.рс
- Литература
- Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5 (III-1)
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-I)