Пређи на садржај

1697

Извор: Wikipedija
Ово је чланак о години 1697.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 16. вијек17. вијек18. вијек
Деценија: 1660-е  1670-е  1680-е  – 1690-е –  1700-е  1710-е  1720-е
Године: 1694 1695 169616971698 1699 1700
Битка код Сенте
1697. по календарима
Грегоријански 1697. (MDCXCVII)
Аб урбе цондита 2450.
Исламски 1108–1109.
Ирански 1075–1076.
Хебрејски 5457–5458.
Бизантски 7205–7206.
Коптски 1413–1414.
Хинду календари
Викрам Самват 1752–1753.
Схака Самват 1619–1620.
Кали Yуга 4798–4799.
Кинески
Континуално 4333–4334.
60 година Yин Ватра Во(л)
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11697.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1697 (MDCXCVII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
Замишљени изглед владике Данила
  • 4. 4. - Џунгарски кан Галдан Босхугту се убио у бекству од кинеско-ћинговских снага, наследиће га ривал Тсеwанг Рабтан (до 1727).
  • 15. 4. (5. 4. по ј.к.) - Карл XII постаје краљ Шведске (до 1718); биће називан "Шведски метеор" и "Последњи викинг".
  • април - Упућена царска комисија за решавање спора између петрињског оберкапетана Александра Ердедија и хрватских сталежа - кривица за прошле немире приписана официрма, препоручено да се област између Купе и Уне преда Хрватској[2].
  • пролеће[3] - Данило Шчепћевић Његош, након извесних метежа прије избора[4], постаје нови црногорски митрополит (до 1735), први из династије Петровић-Његош.
  • 6. 5. - Напад на Цартагену: француски приватири заузели и опљачкали Цартагену у шпанској Колумбији (тј. Новој Гранади).
  • 17. 5. - Изгорео шведски краљевски замак Тре Кронор, заједно са већим делом националне библиотеке и архиве.
  • липањ - Аустријско-хрватске снаге неуспјешно опсједале Бихаћ.
  • 27. 6. - Аугуст II Јаки, саксонски кнез, изабран за пољско-литванског владара, с подршком Аустрије и Русије, након што је прешао у католичанство (вл. 1697-1706 и 1709-33).
  • 30. 6. - Први познати меч крикета са великим улогом, у Суссеxу.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
Далматински отоци 1697.
  • 1. 7. - Ференц Токаји дигао побуну против Хабсбурга, али изоловани покрет угушен до јесени.
  • 5. 7. - Еуген Савојски је нови командант војске у Угарској.
  • 8. 8. - Французи након опсаде заузели Барцелону.
  • август - У Дубровнику састављен зборник народних пословица[5].
  • 10 - 19. 8. - Велики турски рат: султан Мустафа II у Београду, на трећем походу против Аустријанаца; касније наставља у Панчево, прелази у Бачку након освајања Титела, првобитно жели на Сегедин али се уместо тога упути у Банат, при чему би Тису прешао код Сенте[6].
Споменик Битци код Сенте

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Сарајево (1910-тих)
  • 17. 10. - Завршена Маглајска сахат-кула.
  • октобар - Еуген Савојски, кренуо из Осијека 6. 10. са својом војском, придружује му се и српски одред - окршај код Дервенте[8], заузимају Добој (16. 10.), Маглај (17. 10.), Жепче, Врандук (којег су освојили Срби)[1][6][9].
  • 23. 10. - Аустријска и српска војска опљачкала и запалила Сарајево[1][6].
  • 30. 10. - Француска и Свето Римско Царство потписали мир.
  • 8. 11. - Аустријско-српска војска се вратила у Славонију из Босне, повевши са собом доста православаца и католика (нпр. из Дервенте 23.000 људи)[10].
Катедрала Светог Павла (Цаналетто, ца. 1754)

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1697.
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1697.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ћоровић, Владимир. Срби у Угарској. растко.рс
  2. Историја с. н. IV-1, 64-5
  3. Пантић, Мирослав (1990). Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века. растко.рс
  4. Стаматовић, др Александар. Кратка историја Митрополије Црногорско-приморске (1219-1999). растко.рс
  5. Павић, Милорад. Историја српске књижевности - Барок. растко.рс
  6. 6,0 6,1 6,2 Историја с. н. III-1, 567
  7. Сеттон, 397
  8. "Време", 20. јул 1936
  9. Хисторија н. Ј., 827
  10. Историја с. н. III-1, 567-70
  11. Историја с. н. III-1, 565
  12. Хисторија н. Ј., 1015
  13. Хисторија н. Ј., 1025-6
  14. Ћоровић, Владимир (1925). Књижевност у Босни и Херцеговини. растко.рс
Литература