1485
- Ово је чланак о години 1485.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
| Деценија: | 1450-е 1460-е 1470-е – 1480-е – 1490-е 1500-е 1510-е |
| Године: | 1482 1483 1484 – 1485 – 1486 1487 1488 |
| Грегоријански | 1485. (MCDLXXXV) |
| Аб урбе цондита | 2238. |
| Исламски | 889–890. |
| Ирански | 863–864. |
| Хебрејски | 5245–5246. |
| Бизантски | 6993–6994. |
| Коптски | 1201–1202. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1540–1541. |
| • Схака Самват | 1407–1408. |
| • Кали Yуга | 4586–4587. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4121–4122. |
| • 60 година | Yин Дрво Змија (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11485. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1485 (MCDLXXXV) била је редовна година која почиње у суботу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 4. 1. - Иван Црнојевић у Ободу (Ријека Црнојевића) издао ктиторску повељу Цетињском манастиру, који постаје и сједиште митрополије; Цетиње ће постати Иваново сједиште.
- 29. 1. - Краљ Матија Корвин започео бомбардирање хабсбуршке престонице Беча (цар Фридрих III је у Линцу).
- 16. 3. - Тотално помрачење Сунца, у сх. крајевима прекривено од 96% диска (Међимурје) до 82% (Врање)[1].
- 16. 4. - Умро српски деспот Вук Гргуревић Бранковић, "Змај Огњени Вук", без наследника - краљ Матија ће деспотску титулу дати Ангелинином сину Ђорђу (од 1486).
- 1. 6. - Беч се предао угарскум краљу Матији Корвину после четири месеца опсаде - често ће боравити у њему до смрти 1490.
- Рат се наставља, Матијине војводе харају по горњој Аустрији, Штајерској, Корушкој и Крањској и Истри (бан Матијаш Гереб покушава узети Трст и Ријеку).
- 17. 6. - Млетачка опћина Шибеника уценила главе влашког катунара Кожулића и три брата Висића јер харају у њеном котару; у исто вријеме Хрвати из Клиса нападају котаре млетачких Сплита и Трогира[2].
- 8. 7. - У Инсбруку се венчали Марија Бранковић (Стефанова) и Бонифације III Палеолог од Монферата[3][4], присуствује и цар Фридрих[5].
- ца. 7. 8. - У Енглеској уочена тајанствена болест касније названа "енглески зној".
- 22. 8. - Хисторијска Битка на Босwортхском пољу - погинуо енглески краљ Рицхард III, крај Рата двеју ружа победом куће Ланцастер;
краљ постаје Хенрy VII (вл. 1485-1509), први из династије Тјудор (вл. 1485-1603).
- 26. 8. - Лајпцишка подела: браћа Ернест и Алберт деле земље династије Wеттин.
- 12. 9. - Иван III., московски велики кнез, заузео Твер.
- 17. 9. - Од рана задобијених у катедрали умро Педро Арбуéс, инквизитор за Арагон.
- 2. 11. - Француска: миром у Буржу суспендована непријатељства у "Лудом рату" између феудалних господара и француске монархије.
- 19. 11. - Марцо Барбариго је нови венецијански дужд (влада мање од годину дана).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Станиша Црнојевић, Иванов син, послат у Стамбол где ће прећи у ислам и постати Скендер-бег.
- Столнобиоградски препошт Доминик је нови губернатор града и вароши Сења, након Дубровчанина Мароја Жуњевића.
- Филип Гајо је нови барски надбискуп након Стефана II.
- Основан Новски кадилук.
- Турски попис у Скадарском санџаку.
- Албертијева Де Ре Аедифицаториа је прво штампано дело о архитектури.
- Португалац Диого Цãо стигао до Цапе Цросса у Намибији.
- Почиње градња зидина московског Кремља.
- Завршена корејска хроника Донггук Тонггам.
- 1485-87 - Благајски кнезови у сукобу са сусједима[6].
- Емерик Запоља је нови угарски палатин.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 22. 8. - Беатус Рхенанус, немачки хуманиста († 1547)
- 16. 12. - Катарина Арагонска, краљица Енглеске († 1536)
- Хернáн Цортéс, конкистадор († 1547)
- Гиованни да Верраззано, итало-француски истраживач († 1528)
- Иван Карловић, хрватски бан († 1531)
- ца. Тхомас Цромwелл, енглески државник († 1540)
- ца. Себастиано дел Пиомбо, италијански сликар († 1547)
- ца. Гироламо Романи, италијански сликар († ца. 1566)
- ца. Гргур Будиславић, хрватски филозоф и политичар († ца. 1551)
- ца. Ханибал Луцић, хрватски пјесник и драматичар († 1553)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 16. 3. - Анне Невилле, краљица Рицхарда III (* 1456)
- 16. 4. - Вук Бранковић, српски деспот (* ца. 1440)
- 22. 8. - Рицхард III, енглески краљ, погинуо на Босwортху (* 1452)
- 14. 9. - Гиованни Моцениго, млетачки дужд (* 1409)
- 27. 10. - Родолпхус Агрицола, низоземски учењак (* 1444)
- ца. Серафин Бунић, дубровачки књижевник (* 1440)
Фикција
[уреди | уреди извор]- Прва серија "Црне гује" је написана као "тајна историја" од дана пре Битке на Босwортхском пољу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Тотал Солар Ецлипсе оф 1485 Марцх 16, НАСА
- ↑ V. Клаић, стр. 144
- ↑ V. Ћоровић, Српска деспотовина у Срему, растко.рс
- ↑ Бонифаце IV Палеологуе, генеалогy.линкс.орг
- ↑ Др. Ж. Фајфрић, Света лоза Бранковића, растко.рс
- ↑ V. Клаић, стр. 146
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Група аутора, Историја Црне Горе
