Владимир Пиштало (1960) један je од најзначајнијих савремених српских писаца. Међу његова најпознатија остварења спадају поетске прозе Сликовница, Манифести, Чајеви Марса / Ноћи; збирке прича Крај века, Витраж у сећању, Приче из целог света; романи Миленијум у Београду, Тесла, портрет међу маскама, Венеција, Сунце овог дана: Писмо Андрићу; и књига есеја Значење џокера.

Роман Тесла, портрет међу маскама – након НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу – ушао је у читанке за основну школу и гимназију; објављен је са успехом у свим бившим југословенским републикама, а у САД је доживео три издања. Крајем 2011. године појавило се и специјално звучно издање у интерпретацији глумца Петра Божовића, а 2015. звучна књига и на енглеском језику, коју је за америчке читаоце/слушаоце прочитао познати глумац Л. Ј. Гансен. Тесла је преведен на 20 светских језика, што овог писца чини и једним од најпревођенијих домаћих писаца, а у Турској је постао бестселер. Роман Миленијум у Београду преведен је на 10 светских језика. На основу оба романа играју се позоришне представе.

Поред ових дела, Пиштало је и аутор две необичне литерарно-биографске књиге – Александриде, бајковите повести о животу Александра Македонског, и новеле Корто Малтезе. У издању Агоре, 2009. и 2010. године су објављена и Одабрана дела овог писца.

Добитник је више значајних књижевних признања, међу којима су: НИН-ова награда, награде „Меша Селимовић”, „Борислав Станковић”, „Тодор Манојловић”, „Григорије Божовић”, „Теодор Павловић”. Као преводилац, добио је награду „Милош Ђурић“ за превод поезије Чарлса Симића.

До фебруара 2021. живео је у Америци, где је предавао светску и америчку историју на Универзитету у Вустеру, у Масачусетсу. Од 2021. је управник Народне библиотеке Србије у Београду.