Murat IV
 Murat IV | |
|---|---|
| Osmanski sultan | |
| Kalif | |
 | |
 | |
| Vladavina | 1623–40 |
| Period | Uspon Osmanskog Carstva |
| Puno ime | Sultan Murad IV |
| Rođenje | 26. 7. 1612. |
| Smrt | 9. 2. 1640. (dob: 27) |
| Prethodnik | Mustafa I |
| Nasljednik | Ibrahim I |
| Kraljevska kuća | Kuća Osmanova |
| Dinastija | Osmanska dinastija |
Murat IV (osm. مراد رابع Murād-ı Rābi‘; 27. jul 1612 — 8. februar 1640), osmanski sultan 1623—1640.
Bio je sin sultana Ahmeda i Mahpejker Kosem sultanije. Sultan Murat IV je stupio na vlast 1623. godine, sa svega 11 godina. Prvih nekoliko godina (1623-1632) kroz njega vlada njegova majka Kosem jer je sultan bio neiskusan. Kada je bio sposoban da konačno vlada sam, odmah je povratio vojnu disciplinu u redovima janičara i spahija. Zabranio je sve kuće u kojima se pila kafa, radnje u kojima se držao alkohol, konzumirao duvan i opijum. Bio je izuzetno religiozan čovek, te je težio ka tome da očuva moral svog naroda.
Rodio se 1612. godine u Topkapi palati. Bio je sin sultana Ahmeda I i Kosem Mahpejker sultanije. Oduvek se interesovao za poeziju, kao i za mačevanje. Nakon iznenadne smrti sultana Ahmeda dolazi do krize u carstvu. U strahu od pogubljenja svoje dece, Kosem inicira postavljanje Ahmedovog brata Mustafe na presto, kako bi sačuvala živote svojih sinova Murata i Ibrahima. Međutim, Mustafina vladavina bila je kratkog veka (1617-1618), te je presto nasledio Ahmedov stariji sin Osman, poznatiji kao Osman II Mladi (1618-1622). Ni on se nije proslavio kao vladar, te su ga 1622. godine zadavile spahije i janičari. Nakon toga Muratov stric Mustafa je ponovo došao na presto (1622-1623). Pošto se Mustafino mentalno zdravlje nije popravilo u međuvremenu, Murat ga je nasledio i postao je sedamnaesti sultan osmanskog carstva, poznatiji kao Murat IV.
Pošto je došao na presto sa samo 11 godina, nije imao nikakvog vladarskog iskustva. Njegova majka Kosem Mahpejker sultanija vladala je kroz njega. U to vreme došlo je do pojave korupcije u samom državnom vrhu i tiranije kod okolne vlastele. Korupcija je bila toliko prisutna da su u nekim mestima vladale i čitave familije. Bilo je skoro nemoguće zaustaviti je. Ratovi sa Austrijom su se nastavili, kao i ratovi sa Safavidima. Murat je 1628. godine naredio pogubljenje svog zeta i bivšeg guvernera Egipta Kara Mustafa-paše zbog ,,kršenja zakona Božijih".[1]
Čim je počeo da vlada sam odmah je zaveo vojnu disciplinu, pogotovo kod spahija i janičara. Radio je na očuvanju morala svog naroda, koji se dosta izmenio tokom vladavine njegovih prethodnika. Murat IV nije vodio sarajski život kao njegovi prethodnici. Naime, bio je poslednji ratnički sultan. Lično je kažnjavao one koji se nisu povinovali njegovim zakonima. Murat je povratio ugled tituli sultana. Preduzeo je pohod protiv Safavida u kome je bio pobedonosan, osvojio je Bagdad i proširio državne granice. Sultan je zabranio narodu alkohol i odlazak u kafane. Znao je da se iskrade iz palate noću i ode u grad da vidi da li njegovi podanici poštuju njegov zakon. Oni koji to ne bi uradili bili bi pogubljeni istog momenta. Kontrolisao je apsolutno sve.
Mnogi njegovi savremenici nazivali su ga ,,Velikim osmanskim maršalom" jer je bio izuzetan vojni zapovednik, reformator i vladar. Murat IV je iskoristio tridesetogodišnji rat kako bi izgradio mornaricu koja je bila najmoćnija mornarica na svetu tog doba. Osmanska armija je takođe bila modernizovana. Njegova čvrsta ruka je vratila carstvo na noge. Kada je sultan Murat IV preminuo, njegovoj sahrani prisustvovao je dobar deo carstva. Mnogi su govorili da je carstvo ostalo bez svog najvećeg vladara i da je njegova smrt jedna od najvećih tragedija koje su snašle osmansku imperiju.
Murata je proslavio rat sa Safavidima (1623-1639). Osmanska vojska je uspela da osvoji Azerbejdžan, kao i tvrđave Tebriz, Hamadan i na kraju Bagdad 1638. Sultan je lično komandovao invazijom na Mesopotamiju i pokazao se kao brilijantan strateg i vojnik. Zuhabski sporazum je utvrdio granice između Osmanlija i Safavida. Persija je zadržala Azerbejdžan, istočnu Jermeniju, istočnu Gruziju i Dagestan, dok je zapadna Gruzija i zapadna Jermenija pripala Turcima. Neki izvori kažu kako je Murat naredio da se pogubi hiljadu ratnih zarobljenika i da je Murat uživao u tome. Pripisuje mu se da je rekao: ,, Osvajanje Bagdada bilo je lepše nego sam Bagdad". Bio je drugi sultan koji je preuzeo direktnu kontrolu nad vojskom nakon smrti njegovog pretka Sulejmana Veličanstvenog. Tokom svog pohoda na Persiju do noku je potukao pobunjenike u Anadoliji i time konačno povratio red u carstvu. Po povratku u Istanbul naredio je državnom vrhu da pripreme ekonomski i politički projekat kako bi povratio stari sjaj imperije.
Murat je imao neverovatnu fizičku snagu. O njemu je posebno pisao Evlija čelebija, koji je u jednom od svojih dela naveo kako je Murat nosio buzdovan od 60 kilograma u jednoj ruci bez problema. Buzdovan je bio Muratovo omiljeno oružije. Pored buzdovana omiljena oružja bili su mu dugi luk i mač težak 50 kilograma. To je bilo jako čudno s obzirom da su mačevi tada bili teški svega 5 kilograma, a oni ceremonijalni najviše 10 kilograma. Murat je tražio da se oružje posebno izrađuje za njega. Njegovo oružje danas se čuva u posebnim uslovima u muzeju Topkapi palate i u odličnom je stanju. Bio je najveći ratnik u istoriji osmanske dinastije.
U njegovo vreme umetnost je cvetala. Jedno od većih dela je Mejdan džamija. Bio je u odličnim odnosima sa indijskim sultanom Šah Džahanom. Slao je arhitekte, učenike Kodže Mimar Sinana age (sagradio Sulejman džamiju), u Indiji. Oni su i izgradili današnji Tadž Mahal. I sam Murat je bio pesnik pod pseudonimom Muradi. Bio je odličan kaligraf. Njegove pesme, kao i kaligrafija i danas postoje u Topkapi palati.
Indijski car Džahangir počeo je da sklapa savez sa Osmanlijama protiv Safavida. To se tek realizovalo nakon njegove smrti 1627. Ipak, njegov sin naslednik Šah Džahan je u tome uspeo. Nakon osvajanja Bagdada indijski ambasadori su dali Muratu hiljadu najfinijih odela, čak i oklope. Dali su mu i štit za koji su govorili da je otporan na strele i metke. Sultan je uspeo da ga polomi golim rukama. Za uzvrat, Murat im je dao najfinije oružje, sedla i kaftane.
Iako je bio odličan vladar, njegovu vladavinu prekinula je smrt 1640. godine. Murat IV je umro od ciroze jetre. Poslednje godine svog života Murat je počeo da pije vino, te je vrlo verovatno da je tako dobio cirozu. Međutim, neki tvrde da je cirozu izazvao hepatitis C koji je dobio tokom pohoda na Bagdad. Na samrtnoj postelji izdao je naređenje da se zadavi njegov mlađi brat Ibrahim, ali ta naredba nije izvršena zato što bi to označilo kraj muške linije osmanske dinsatije jer Murat IV nije imao preživelih muških potomaka.
Supruga
- Haseki sultanija Ajše
Muška deca
- Princ Ahmed
- Princ Numan
- Princ Orhan
- Princ Hasan
- Princ Sulejman
- Princ Mehmed
- Princ Osman
- Princ Aleadin
- Princ Selim
- Princ Abdul Hamid
- Princ Mahmud
Ženska deca
- Sultanija Ismihan Kaja (1633 - 28. februar 1659) - udata 1644. za Melek Ahmed-pašu.
- Sultanija Gevherhan (februar 1630 - 1647) - udata 1645. godine za Haseki Mehmed-pašu.
- Sultanija Hanzade (februar 1631 - 1680) - udata 1653. godine.
- Sultanija Esmahan (umrla 1633)
- Sultanija Hafsa (umrla 1636)
- Sultanija Safije (1634 - 1685) - udata 1659. godine
- Sultanija Fatma (umrla 1640)
- Sultanija Rabija
- Sultanija Rukije (1639 - mart 1696/1716) - udata prvi put 1663. godine, udata drugi put 1693. godine
- ↑ Accounts and Extracts of the Manuscripts in the Library of the King of France. 2. R. Faulder. 1789. str. 51. »The sultan Morad put him to death in the year 1037 [AH], for some action which was contrary to the law of God.«
Murat IV Rođen/a: 16. jun 1612 Umro/la: 9. februar 1640
| ||
| Kraljevske titule | ||
|---|---|---|
| Prethodi: Mustafa I |
Sultan Osmanskog Carstva 10. sep. 1623 - 9. feb. 1640 |
Slijedi: Ibrahim I |
| Sunitske titule | ||
| Prethodi: Mustafa I |
Kalif islama 10. sep. 1623 - 9. feb. 1640 |
Slijedi: Ibrahim I |