Andreas Vesalius
Andreas Vezalijus, Andrija Vezal [1] (Andreas van Wesel, Andreas Vesal, André Vesalio, Andre Vesale), engleski: Andreas Vesalius; Brisel, 31. decembar 1514 – Zakintos, Grčka, 15. oktobar 1564) je bio je flamanski lekar i anatom, nemačkog porekla koji se često navodi kao reformator i osnivač moderne ljudske anatomije. On je autor jedne od najuticajnijih knjiga o anatomiji ljudskog tela objavljenoj pod nazivom: „Sedam knjiga o građi ljudskog tela“ (latinski: De humani corporis fabrica libri septem). Knjigu je izdao Johanes Oporinus (Johannes Oporinus) u Bazelu, 1543.
Andreas Vezalijus je rođen u Briselu 31. decembra 1514. u bogatoje porodici tradicionalno vezanoj za medicinsku struku.[2] Njegov pradeda je bio lekar Marije od Burgundije i profesor na Univerzitetu u Levenu. Njegov deda po ocu, je takođe bio lekar Marije od Burgundije, i pisac niza komentara Aforizmi o Hipokratu. Konačno i njegov otac, takođe Andreas, bio je takođe lekar i farmaceut kod cara Karla V. Sa ovakvom porodičnom tradicijom, bilo je sasvim prirodno da je i Vezalijus postao jedan od najpoznatijih lekara i anatoma u Evropi.[3]
Vazelijusovo ne tako skromno poreklo, omogućilo mu je da stekne dobro obrazovanje koje je on započeo u Paedagogium Castri , pripremnoj školi za Univerzitet u Luvenu, a zatim u Collegium Trilingue . Studirao je latinski, grčki i hebrejskiji-jevrejski. Njegovo znanje latinskog je bila toliko dubro da je zahvaljujući poznavanju ovog jezika u dvadesetrećoj godini mogao da studira anatomiju u Italiji. Vezalijus je prevodio i grčka tradicijonalna dela Galena. U 1530 Vezalijus je stupio je na Univerziteta u Luvenu, koji je u to vreme bio jedan od najvećih univerziteta u Evropi, verovatno odmah posle Pariza i Bolonje. Vezalijus je paralelno studirao filozofiju i filologiju, ali je sve više pokazivao i interesovanje za anatomiju, i bavio se disekcijama miševa, pasa i mačaka.
Vezalijus se 1533 preselio u Pariz gde je započeo studije medicine, kako bi nastavio porodičnu tradiciju. bavljenja medicinom. Nastavnici su mu bili bili slavni Jakobus Silvius (Jacobus Sylvius) i (Guinterius Andernacus). Vezalijusovim spsobnostima su se divili njegovi nastavnici, ali pošto on nije bio zadovoljan nastavom anatomije koja se u ovom periodu u Parizu sprovodila na tradicionalan način čitanjem radova Galena uz jako malo praktičnog rada (disekcija). Vezalijus je bio daleko više sklon direktnom proučavanju ljudskog tela i zato je koristio je kao i mnogi studenti, „Groblje nevinih“ (Cimitero degli Innocenti) za nabavku ostataka leševa i proučavanje kostiju. U tom smislu on u svom delu (De Humani Corporis Fabrica),[4] on govori o tome kako se na ovom groblju mogla naći velike količine kostiju, koje je on mogao da prepozna i povezanih očimju samo pomoću dodira, jer to iskustvo je bilo potrebno noću na groblju, za istinsko učenje ovog dela medicine. I u ovom periodu Vazelijus je pokazao svoje dobre veštine u disekcijama. U 1536 , nakon invazije na Francusku od strane Karla V , Vazelijus je morao da se vrati u Luven, gde je nastavio studije medicine i praksu iz disekcije. U septembru 1537 otišao je u Bazel, a ubrzo potom se preselio u Padovu. Dana 5. decembra 1537, posle sprovedene provere od strane profesora, univerzitet mu je dodelio titulu doktora medicine.
Od 1543. do 1559 Vezalijus je živeo u Briselu, sa svojom porodicom. Godine 1559. preselio se u Španiju, verovatno da bi ostao bliži Filipu II. Kako su uslovi u Španiji bili nepovoljni Vezalijus je 1564. odlučio da se preseli u Veneciju (sa mogućnošću da ponovo preuzme katedru za anatomiju u Padovi). Iste godine kreće na put prema Palestini i Jerusalimu. Na povratku iz Palestine oboleo je od neke (najverovatnije zarazne) bolesti i iskrcao se u Zakintosu gde je umro 1564.
Uporno se u literaturi pojavljuje legenda o tragičnom putu hodočašća Vezalijus u Svetu zemlju u kojoj se navodi; „da je secirao živog čoveka (koga je smatrao mrtvim) i da je tu pogrešku uočio tek kada je video da srce kuca.“ Kako bi se okajo za svoju pogrešku Vezalijus se odlučio na hodočašće u Jerusalim i na tom putu umro.[5] U Kraljevskom muzeju u Španiji otkriven je sedamdesetih godina 20. veka dokument koji pobija ovu legendu. U njemu se navodi da je Vezalijus putovao pod carskom zaštitom i nosio u Jerusalim carev poklon.
Vezalijus je u početku kao predavač anatomije u Padovi, kao i njegovi pariski učitelji, bio sledbenik Galena, što se može vidi iz njegovih prvih dela; „Tablulae anatomikae“ iz 1538. u kojoj je on predstavi jetru sa pet režnjeva. Tek kasnije on saznaje da je Galen u svojim delima prikazao anatomiju majmuna a ne čoveka, i tako se kao prvi od svih anatoma u istoriji medicine oslobodio dotadašnjeg dogmatizma i počeo „istraživanja građe tela gledajući sve svojim očima“. Kada je započeo istraživanja i pisanje svog glavnog dela Vezalijus je podvrgao reviziji celokupno dotadašnje anatomsko znanje i napisati novo delo inspirisano novim načinom rada i iskustvom stečenim na ljudskim leševima, a imao je svega 26 godina.
Ovaj pionirski korak koji je učinio Vezalijus, u doba kada je trebalo preći preko svih predrasuda, nije bio ni malo lak, ali je imao veliki značaj za razvoj anatomije u budućnosti. U tome i jeste njegova velika zasluga za refeormu anatomije i njen nastanak kao prave naučne anatomije Novog veka.
Vezalijus je samostalno izučavo telo čoveka i tako je nakon nekoliko godina proučio anatomiju celog tela čoveka i objavio je u delu „Sedam knjiga o sastavu ljudskog tela“ (latinski: De humani corporis fabrica libri septem) štampanom u Bazelu 1543. U Padovi je za ono vreme Vezalijus imao idealne uslove za pisanje knjige, dovoljan broj leševa, odgovarajuće radne prostorije, dobru platu, razumevanje kolega, blizinu kvalitetnih slikarskih radionica i do danas još neutvrđen broj ljudi koji učestvovao u izradi ilustracija buduće knjige. Delo je bilo bogato ilustrovano slikama koje je pod njegovom kontrolom načinio veći broj slikara, Ticijanove radionice među kojima se isticao Đovani Stefano Kalkar i koje su se zasnivale na disekcijama a ne na umetničkim predstavama. Drvorezi su izuzetno vešto gravirani u Veneciji i zatim su ploče slane preko Alpa u Bazel gde je poznati štampar Joanes Oporinus štampao po Vezalijusovom uputstvu priručnik anatomije.
Ako se slike iz Vezalijusove anatomije stave jedna uz drugu njihove se pozadine spajaju u zajednički pejzaž Kolia Fuganeija kraj Padove. Posebnu lepotu imaju dva niza Vezalijusovih kostura i niz likova u kojima su postepeno odstranjeni slojevi mišića. Vezalijusovo delo je istovremeno atlas i udžbenik anatomije u kome se ilustracije i tekst uspešno dopunjuju. U naučnom pogledu ovo delo je izuzetan poduhvat u medicini iako ne sadrži velika spektakularna otkrića. Još jedna karakteristika ilustracija u ovom delu je bila tendencija predstavljanja celog tela, a ne njegovih pojedinih delova.
Ovim svojim delom Vezalijus je izazvao žestoke polemike, napade i borbu mišljenja pristalica i protivnika Galena, a posebno napade Bartolomea Eustahija (koji se kasnije oslobođen Galenovog dogmatizma pridržio Vezalijusi i postao najegzaktniji istraživač) i njegovog učitelja u Parizu Sivijusa. Iz ove borbe Vezalijus je ipak izašao kao pobednik, a sa njim i anatomija 16. veka koja u ovom razdoblju zahvaljujući Vezalijusu i njegovim sledbenicima beleži čitav niz otkrića.
Nekoliko nedelja nakon objavljivanja (latinski: De humani corporis fabrica libri septem) izašao je iz štampe kod istog izdavača latinski izvod tog dela (Epitome), koji je odmah preveden i na nemački jezik.
- ↑ Anatomia In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume I. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. str. 146−154.
- ↑ Attualmente i riferimenti più completi e precisi sulla vita di Vesalio sono: C.D. O'Malley, Andreas Vesalius of Brussels, University of California Press 1964 e W. Cushing, A Bio-Bibliography of Andreas Vesalius, Archon Books, 1962
- ↑ James J. Walsh, Popes and Science: the History of the Papal Relations to Science During the Middle Ages and Down to Our Own Time, 1908, ripubblicato nel 2003 da Kessinger Publishing.
- ↑ Libro I, capitolo 39 nell'edizione del 1543; Libro I, capitolo 40 nell'edizione del 1555
- ↑ C.D. O'Malley Andreas Vesalius Pilgrimage, Isis 45:2, 1954
- Page through a virtual copy of Vesalius's De Humanis Corporis Fabrica
- Vesalius College in Brussels Arhivirano 2007-06-09 na Wayback Machine-u
- Anatomia 1522-1867: Anatomical Plates from the Thomas Fisher Rare Book Library
- Translating Vesalius Arhivirano 2016-09-01 na Archive-It-u
- The Vesalius Project
- Some places and memories related to Andreas Vesalius
- Vesalius’s « Anatomies » Introduction by Jacqueline Vons Arhivirano 2011-06-06 na Wayback Machine-u texts digitized by the BIUM (Bibliothèque interuniversitaire de médecine et d'odontologie, Paris), see its digital library Medic@ Arhivirano 2014-10-07 na Wayback Machine-u.
- Vesalius, centrum Niet Aangeboren Hersenletsel Arhivirano 2009-09-17 na Wayback Machine-u
- Some places and memories of Hieronymus Fabricius