17. 7.

(Preusmjereno sa stranice 17.7.)

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartčt.

17. jul/juli/srpanj (17. 7.) je 198. dan godine po gregorijanskom kalendaru (199. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 167 dana.

Događaji

uredi
  • 1453. — u bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima, koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
  • 1762. — ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina Velika, koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
  • 1890. — Cecil Rhodes, po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
  • 1917. — britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
  • 1936. — Pokušajem vojnog udara protiv republikanske vlade započeo španski građanski rat.
  • 1945. — u Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. 8. predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. 7. zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
  • 1968. — u Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo Baath partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.
  • 1969. — u Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Juan Carlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
  • 1973. — u Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha. Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.
  • 1975. — američki i sovjetski vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“ spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
  • 1979. — diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.
  • 1981. — više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
  • 1984. — lansiran je sovjetski svemirski brod „Sojuz T12“, a član posade Svetlana Savitskaya postala je prva žena koja je „prošetala“ svemirskim prostorom izvan letelice.
  • 1994. — Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
  • 1996. — američki putnički avion „Boing 747“ na liniji Njujork-Pariz eksplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma „Kenedi“. Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
  • 1998. — posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
  • 1998. — džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifik odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
  • 1998. — na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
  • 2000. — Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
  • 2001. — na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
  • 2001. — nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.

.

Rođenja

uredi

.

Smrti

uredi

.

Praznici i dani sećanja

uredi

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar