Pred nasom skolom

Priznajem da sam vise volela `velike odmore` od casova, mada sam bila solidan djak.Skolsko zvono se culo u mojoj sobi do ulice, pa sam retko kasnila na casove.
Prvo zvono, ..., drugo zvono, ..., DRUGO ZVONO, o neeeeeee .......:0
                                                                 

Spremila sam se na vreme ovoga puta i sacekala `drugare` PRED NASOM SKOLOM.

 Pruzamo jedni drugima ruke i pozdrzvljamo se , zagledamo i smesimo .... pa sta se to desilo sa svima nama? Ne verujemo da je proslo toliko godina i osecamo se prevareno.

 Da li smo ocekivali da ce da se desi nekakva carolija u skolskom dvoristu i ucionici  i da cemo ponovo imati 18?
 Nismo, a ipak se desila, :)
 U skolskim klupama smo se setili  prozivke i odgovaranja, popravljanje ocena i  ... svega po redu.
Prazna mesta u klupama su bolela - neka manje, a neka toliko da nam je bilo tesko da o njima i govorimo. Tri suze su zablistale ... za Boska, za Vesnu, za Dubravka ...

Pozurili smo da zauzmemo najbolja mesta `u stvarnosti` i veselili se do dugo u noc sto smo ponovo na okupu. Obecali smo jedni drugima da cemo se videti uskoro i ispricati o svemu jer i ovoga puta nije bilo dovoljno vremena za to ...
Mozda dogodine?
Naravno, <3 br="">3>