Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Смртност, изазвана психофизичким исцрпљивањем (страх од погибије, недостатак хране, чести маршеви и лоши метеоролошки услови), и лошим хигијенским условима, током албанске голготе
Смртност, изазвана психофизичким исцрпљивањем (страх од погибије, недостатак хране, чести маршеви и лоши метеоролошки услови), и лошим хигијенским условима, током албанске голготе

Српски војни санитет у албанској голготи је хронолошки приказ догађаја у Првом светском рату кроз који је прошла санитетска служба српске војске, заједно са борбеним јединицама и делом народа у борби за опстанак, током повлачења, 1915/1916. године, ка албанском приморју и њене евакуација на Крф. Албанска или Српска голгота устаљен је назив за повлачење Војске Краљевине Србије и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/1916. године, у којој је од септембра 1915. до марта 1916, погинуло или умрло 144.098 лица.

Дана 28. јула 1914. почео је Први светски рат. Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не желећи да се преда српска војска се повукла преко Албаније. Тако је почела албанска голгота у току које је српска војска и њена Влада, заједно са једним делом становништва евакуисана на Крф и Северну Африку, где се одморила, залечила ране, наоружала, опремила и реорганизовала. Потом је пребачена на Солунски фронт где је већ 1916. године забележила прве војне успехе. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Добар чланак

Иво Андрић 1961. године
Иво Андрић 1961. године

Иво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.

Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”. Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.

У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.

Изабрани списак

Клозе прославља свој рекордни 16. погодак светском првенству у фудбалу против репрезентације Бразила
Клозе прославља свој рекордни 16. погодак светском првенству у фудбалу против репрезентације Бразила

Мирослав Клозе је најбољи стрелац фудбалске репрезентације Немачке свих времена, са 71 голом у 137 утакмица између 2001. и 2014. Такође је најбољи стрелац у историји фудбалског Светског првенства, са 16 голова у 24 утакмице на четири првенства од 2002. до 2014. године. Током 13 година колико је Клозе играо за репрезентацију, Немачка никада није изгубила утакмицу у којој је постигао гол.

Клозе је постигао гол на свом дебију за Немачку, у победи над Албанијом резултатом 2:1, 24. марта 2001. током квалификација за Светско првенство у фудбалу 2002. Дана 13. фебруара 2002. постигао је свој први репрезентативни хет-трик, у победи од 7:1 над Израелом на, његовом тадашњем клупском терену, Фриц Валтер стадиону у Кајзерслаутерну; ово је испраћено још једним хет-триком 18. маја у победи од 6:2 против Аустрије. На свом првом међународном турниру, Светском првенству 2002. у Јужној Кореји и Јапану, Клозе је постигао пет голова и постао други најбољи стрелац турнира. Сви његови голови постигнути су у групној фази, почевши са хет-триком голова постигнутих главом у победи од 8:0 против Саудијске Арабије.

Вести

Принц од Врање

На данашњи дан

Електрана Фукушима 1 после несреће

Да ли сте знали?

Банане
Банане

Изабрана слика

Белоглави суп је врста лешинара средње величине. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm. Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.
Белоглави суп је врста лешинара средње величине. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm. Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 703.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 410.918 корисника отворило налог, а од тога је 2.427 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти