Пређи на садржај

Vulkanska kupola

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Vulkanski čep)
Riolitska lavna kupola vulkana Čajten| tokom njegove erupcije 2008–2010
Jedan od Injo kratera, primer riolitske kupole
Nea Kameni višen sa Tere, Santorini

U vulkanologiji, vulkanska kupola ili lavna kupola je kružna izbočina u obliku nasipa koja je rezultat sporog izbacivanja viskozne lave iz vulkana. Erupcije formiranja kupole su uobičajene, posebno pri podešavanjima granica konvergentnih ploča.[1] Oko 6% erupcija na zemlji dovodi do formiranja lavnih kupola.[1] Geohemija lavnih kupola može da varira od bazalta[2][3][4] (npr. Semeru, 1946) do riolita[5][6][7][8][9] (npr. Čajten, 2010), iako je većina srednjeg sastava (poput Santijaguita, dacit-andezita, danas).[10] Karakterističan oblik kupole se pripisuje visokoj viskoznosti koja sprečava lavu da oteče daleko. Ova visoka viskoznost može se ostvariti na dva načina: visokim nivoom silike u magmi, ili otpuštanjem gasa iz tečne magme. Budući da viskozne bazaltne i andezitne kupole brzo stare i da se lako raspadaju daljim unosom tečne lave, većina sačuvanih kupola ima visok sadržaj silike i sastoji se od riolita ili dacita.

Postojanje vulkanskih kupola je pretpostavljeno za neke kupolaste strukture na Mesecu, Veneri i Marsu,[1] npr. marsovska površina u zapadnom delu Arkadija Planitija i unutar Tera Sirenum.[11][12]

Dinamika kupole

[уреди | уреди извор]
Lavna kupola u krateru planine Sent Helens

Lavne kupole se razvijaju nepredvidivo, usled nelinearne dinamike izazvane kristalizacijom i ispuštanjem visoko viskozne lave u kanalu kupole.[13] Kupole podležu raznim procesima kao što su rast, kolaps, očvršćavanje i erozija.

Lavne kupole rastu endogenim ili egzogenim uvećavanjem kupole. Prvo podrazumeva proširenje vulkanske kupole zbog priliva magme u unutrašnjost kupole, a drugo se odnosi na diskretne režnjeve lave na površini kupole.[10] Visoka viskoznost lave sprečava je da teče daleko od oduška iz koga izlazi, stvarajući kupolasti oblik lepljive lave, koji se polako hladi na mestu. Vrhovi i tokovi lave su uobičajeni ekstruzivni proizvodi lavnih kupola.[1] Kupole mogu dostići visine od nekoliko stotina metara i mogu polako i postojano rasti mesecima (npr. vulkan Unzen), godinama (npr. vulkan Sufrier Hils) ili čak vekovima (npr. vulkan Merapi). Bokove ovih struktura čine nestabilni kameni ostaci. Zbog povremenog porasta pritiska gasa, eruptivne kupole često mogu doživeti epizode eksplozivne erupcije tokom vremena. Ako se deo lavne kupole uruši i izloži magmu pod pritiskom, mogu se stvoriti piroklastični tokovi.[14] Ostale opasnosti povezane sa lavnim kupolama su uništavanje imovine tokom lave, šumski požari i lahari izazvani ponovnom mobilizacijom rastresitog pepela i ostataka. Kupole od lave jedna su od glavnih strukturnih karakteristika mnogih stratovulkana širom sveta. Lavne kupole su sklone neobično opasnim eksplozijama, jer mogu sadržavati lavu bogatu silikom.

Karakteristike erupcije vulkanske kupole uključuju plitku, dugotrajnu i hibridnu seizmičnost, što se pripisuje prekomernim pritiscima tečnosti u ispusnoj komori. Ostale karakteristike vulkanske kupole uključuju njihov hemisferični oblik kupole, cikluse rasta kupole tokom dužih perioda i iznenadne nalete nasilne eksplozivne aktivnosti.[15] Prosečna stopa rasta kupole može se koristiti kao grubi pokazatelj opskrbe magmom, ali ne daje indikacije o sistematskom odnos hronologije ili karakteristika eksplozija u vulkanskoj kupoli.[16]

Gravitaciono urušavanje kupole lave može stvoriti blok i tok pepela.[17]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Calder, Eliza S.; Lavallée, Yan; Kendrick, Jackie E.; Bernstein, Marc (2015). The Encyclopedia of Volcanoes. Elsevier. стр. 343—362. ISBN 9780123859389. doi:10.1016/b978-0-12-385938-9.00018-3. 
  2. ^ Le Bas, M. J.; Streckeisen, A. L. (1991). „The IUGS systematics of igneous rocks”. Journal of the Geological Society. 148 (5): 825—833. Bibcode:1991JGSoc.148..825L. CiteSeerX 10.1.1.692.4446 Слободан приступ. S2CID 28548230. doi:10.1144/gsjgs.148.5.0825. 
  3. ^ „Rock Classification Scheme - Vol 1 - Igneous” (PDF). British Geological Survey: Rock Classification Scheme. 1: 1—52. 1999. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-03-29. г. 
  4. ^ „CLASSIFICATION OF IGNEOUS ROCKS”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. 
  5. ^ Blatt, Harvey; Tracy, Robert J. (1996). Petrology : igneous, sedimentary, and metamorphic. (2nd изд.). New York: W.H. Freeman. стр. 55, 74. ISBN 0716724383. 
  6. ^ Le Bas, M. J.; Streckeisen, A. L. (1991). „The IUGS systematics of igneous rocks”. Journal of the Geological Society. 148 (5): 825—833. Bibcode:1991JGSoc.148..825L. CiteSeerX 10.1.1.692.4446 Слободан приступ. S2CID 28548230. doi:10.1144/gsjgs.148.5.0825. 
  7. ^ „Rock Classification Scheme - Vol 1 - Igneous” (PDF). British Geological Survey: Rock Classification Scheme. 1: 1—52. 1999. 
  8. ^ „Classification of igneous rocks”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. 
  9. ^ Philpotts, Anthony R.; Ague, Jay J. (2009). Principles of igneous and metamorphic petrology (2nd изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9780521880060. 
  10. ^ а б Fink, Jonathan H., Anderson, Steven W. (2001), „Lava Domes and Coulees”, Ур.: Sigursson, Haraldur, Encyclopedia of Volcanoes, Academic Press, стр. 307—319. 
  11. ^ Rampey, Michael L.; Milam, Keith A.; McSween, Harry Y.; Moersch, Jeffrey E.; Christensen, Philip R. (28. 6. 2007). „Identity and emplacement of domical structures in the western Arcadia Planitia, Mars”. Journal of Geophysical Research. 112 (E6): E06011. Bibcode:2007JGRE..112.6011R. doi:10.1029/2006JE002750. 
  12. ^ Brož, Petr; Hauber, Ernst; Platz, Thomas; Balme, Matt (april 2015). „Evidence for Amazonian highly viscous lavas in the southern highlands on Mars”. Earth and Planetary Science Letters. 415: 200—212. Bibcode:2015E&PSL.415..200B. doi:10.1016/j.epsl.2015.01.033. 
  13. ^ Melnik, O; Sparks, R. S. J. (4. 11. 1999), „Nonlinear dynamics of lava dome extrusion” (PDF), Nature, 402 (6757): 37—41, Bibcode:1999Natur.402...37M, doi:10.1038/46950 
  14. ^ Parfitt, E.A.; Wilson, L (2008), Fundamentals of Physical Volcanology, Massachusetts, USA: Blackwell Publishing, стр. 256 
  15. ^ Sparks, R.S.J. (avgust 1997), „Causes and consequences of pressurisation in lava dome eruptions”, Earth and Planetary Science Letters, 150 (3–4): 177—189, Bibcode:1997E&PSL.150..177S, doi:10.1016/S0012-821X(97)00109-X 
  16. ^ Newhall, C.G.; Melson., W.G. (septembar 1983), „Explosive activity associated with the growth of volcanic domes”, Journal of Volcanology and Geothermal Research, 17 (1–4): 111—131, Bibcode:1983JVGR...17..111N, doi:10.1016/0377-0273(83)90064-1 )
  17. ^ Cole, Paul D.; Neri, Augusto; Baxter, Peter J. (2015). „Chapter 54 – Hazards from Pyroclastic Density Currents”. Ур.: Sigurdsson, Haraldur. Encyclopedia of Volcanoes (2nd изд.). Amsterdam: Academic Press. стр. 943—956. ISBN 978-0-12-385938-9. doi:10.1016/B978-0-12-385938-9.00037-7. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Vulkanska kupola на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vulkanska_kupola&oldid=28665348”