Пређи на садржај

Porez na dobit

С Википедије, слободне енциклопедије

Porez na dobit, takođe zvan porezom na dobit pravnih lica ili porezom na preduzeća, direktni je porez koji nameće jurisdikcija na dohodak ili kapital korporacija ili analognih pravnih lica. Mnoge države nameću takve poreze na nacionalnom nivou, a sličan porez može se nametnuti na državnom ili lokalnom nivou. Ovaj porez se takođe može nazvati porezom na dohodak ili porezom na kapital. Partnerstva se uglavnom ne oporezuju na entitetskom nivou. Porez na dobit u zemlji može se primeniti na:

Prihod preduzeća koji podleže oporezivanju često se određuje slično kao i oporezivi prihod pojedinačnih poreskih obveznika. Generalno, porez se nameće na neto dobit. U nekim jurisdikcijama, pravila oporezivanja preduzeća mogu se značajno razlikovati od pravila oporezivanja pojedinaca. Određeni korporativni akti, poput reorganizacija, u nekim slučajevima ne bivaju oporezovani. Neke vrste pravnih lica mogu biti oslobođene poreza.

Zemlje mogu oporezivati korporacije na neto dobit, a takođe mogu oporezivati akcionare kada korporacija isplati dividendu. Tamo gde se dividende oporezuju, od korporacije se može zahtevati zadržavanje poreza pre nego što se dividenda raspodeli.

Poreska stopa je neizvesna.

Ekonomija

[уреди | уреди извор]

Ekonomisti se ne slažu oko toga koliki teret poreza na dobit pada na vlasnike, radnike, potrošače i zemljoposednike, i kako korporativni porez utiče na ekonomski rast i ekonomsku nejednakost.[1] Veći teret verovatno pada na kapital u velikim otvorenim ekonomijama poput SAD-a.[2] Neke studije stavljaju viće opterećuju rad.[3][4][5] Prema jednoj studiji: „Regresijska analiza pokazuje da povećanje granične stope državnog poreza na dobit za jedan procentni poen smanjuje zarade za 0,14 do 0,36 procenata.”[6] Bilo je i drugih studija.[7][8][9][10][11][12] Prema Institutu Adam Smit, tri najbolje recenzije[13] u osnovi zaključuju da većina poreza pada na kapital, a ne na rad.

Stope

[уреди | уреди извор]
Udeo saveznih prihoda iz različitih poreznih izvora (individualnih, obračuna zarada i korporativnih) 1950 - 2010.
Poređenje poreza na dobit preduzeća
Kao procenat GDP
za OECD zemlje, 2008[14]
Zemlja Porez/GDP Zemlja Porez/GDP
Norveška 12,5 Švajcarska 3,3
Australija 5,9 Holandija 3,2
Luksemburg 5,1 Slovačka 3,1
Novi Zeland 4,4 Šveska 3,0
Šeška 4,2 Francuska 2,9
Južna Koreja 4,2 Irska 2,8
Japan 3,9 Španija 2,8
Italija 3,7 Poljska 2,7
Portugalija 3,6 Mađarska 2,6
UK 3,6 Austrija 2,5
Finska 3,5 Grčka 2,5
Izrael 3,5 Slovenija 2,5
OECD pros, 3,5 Nemačka 1,9
Danska 3,4 Island 1,9
Belgija 3,3 Turska 1,8
Kanada 3,3 US 1,8

Stope poreza na dobit uglavnom su iste za različite vrste prihoda, ali SAD su uvele svoj sistem poreskih stopa gde korporacije sa nižim nivoom dohotka plaćaju nižu stopu poreza, sa stopama koje variraju od 15% na prvih 50.000 USD prihoda do 35% na prihode preko 10.000.000 USD, sa postupnim ukidanjem.[15]

Kanadski sistem nameće porez po različitim stopama za različite vrste korporacija, omogućavajući niže stope za neke manje korporacije.[16]

Poreske stope se razlikuju u zavisnosti od jurisdikcije, a neke zemlje imaju jurisdikcije na nivou ispod države poput provincija, kantona, prefektura, gradova ili drugih koje takođe nameću porez na dobit kao što su Kanada, Nemačka, Japan, Švajcarska i Sjedinjene Države.[17] Neke jurisdikcije nameću porez po drugoj stopi na alternativnu poresku osnovicu.

Opšti prihodi države, u BDP %, od poreza na dobit preduzeća. Za ove podatke, varijansa BDP-a po stanovniku sa paritetom kupovne moći (PPP) objašnjava se u 2% poreskim prihodima. Godine 2014-17.

Primeri stopa poreza na dobit za nekoliko zemalja engleskog govornog područja uključuju:

  • Australija: 28,5%, međutim neki specijalizovani subjekti bivaju oporezovani po nižim stopama.[18]
  • Kanada: Savezni 11%, ili Savezni 15% plus provincijalni 1% do 16%. Napomena: stope su aditivne.[19]
  • Hongkong: 16,5%[20]
  • Irska: 12,5% na prihod od trgovine (biznis) i 25% na vantrgovinski prihod.[21]
  • Novi Zeland: 28%
  • Singapur: 17% od 2010. godine, međutim delimična šema izuzeća može biti primenjena na nove kompanije.[22]
  • Ujedinjeno Kraljevstvo: 20% do 21% za period 2014–2015.[23]
  • Ujedinjeno Kraljevstvo: 20% za 2016. godinu
  • Sjedinjene Države: Savezni 15% do 35%.[24] Države: 0% do 10%, što se može odbiti u izračunavanju saveznog oporezivog dohotka. Neki gradovi: do 9%, što se može odbiti u izračunavanju saveznog oporezivog dohotka. Savezni alternativni minimalni porez od 20% nameće se redovnom oporezivom prihodu sa prilagođavanjima.

Međunarodne stope poreza na dobit

[уреди | уреди извор]

Stope poreza na dobit razlikuju se u zavisnosti od zemlje, što dovodi do toga da neke korporacije štite zaradu unutar inostranih podružnica u zemljama sa nižim poreskim stopama.

U poređenju nacionalnih stopa poreza na dobit treba uzeti u obzir poreze na dividende koji se plaćaju akcionarima. Na primer, ukupan američki porez na dobit preduzeća od 35% manji je ili sličan porezu evropskih zemalja poput Nemačke, Irske, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva, koje imaju niže stope poreza na dobit, ali veće poreze na dividende isplaćene akcionarima.[25]

Stope poreza na dobit širom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prikazane su u tabeli.

Zemlja Stopa poreza na dobit preduzeća (2019)[26] Stopa poreza na dividendu (2019)[26] Integrisana stopa poreza na dobit (2019)[26]
 Irska 12,5% 51,0% 57,1%
 Južna Koreja 27,5% 40,3% 56,7%
 Kanada 26,8% 39,3% 55,6%
 Francuska 32,0% 34,0% 55,1%
 Danska 22,0% 42,0% 54,8%
 Belgija 29,6% 30,0% 50,7%
 Portugalija 31,5% 28,0% 50,7%
 Ujedinjeno Kraljevstvo 19,0% 38,1% 49,9%
 Israel 23,0% 33,0% 48,4%
 Nemačka 29,9% 26,4% 48,4%
 Sjedinjene Države 25,9% 29,3% 47,6%
 Australija 30,0% 24,3% 47,0%
 Norveška 22,0% 31,7% 46,7%
 Austrija 25,0% 27,5% 45,6%
 Švedska 21,4% 30,0% 45,0%
 Japan 29,7% 20,3% 44,0%
 Italija 24,0% 26,0% 43,8%
 Holandija 25,0% 25,0% 43,8%
 Finska 20,0% 28,9% 43,1%
 Španija 25,0% 23,0% 42,3%
 Meksiko 30,0% 17,1% 42,0%
 Luksemburg 24,9% 21,0% 40,7%
 Slovenija 19,0% 25,0% 39,3%
 Grčka 28,0% 15,0% 38,8%
 Švajcarska 21,1% 21,1% 37,8%
 Island 20,0% 22,0% 37,6%
 Čile 25,0% 13,3% 35,0%
 Turska 22,0% 17,5% 35,0%
 Poljska 19,0% 19,0% 34,4%
 Novi Zeland 28,0% 6,9% 33,0%
 Češka 19,0% 15,0% 31,2%
 Litvanija 15,0% 15,0% 27,8%
 Slovačka 21,0% 7,0% 26,5%
 Mađarska 9,0% 15,0% 22,7%
 Estonija 20,0% 0,0% 20,0%
 Letonija 20,0% 0,0% 20,0%

Stope poreza na dobit u drugim jurisdikcijama uključuju:

Zemlja Stopa korporativnog poreza
 Indija 22% (2019)
15% (za novoosnovana proizvodna preduzeća)[27]
 Rusija 20% (2015)[28]
 Singapur 17%, uz značajne izuzetke za rezidentne kompanije (2015)[29]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Who benefits from corporate tax cuts? Evidence from local US labour markets | Microeconomic Insights”. Microeconomic Insights (на језику: енглески). 2017-11-02. Приступљено 2017-11-22. 
  2. ^ „Stephen Gordon: Corporate tax cuts won't work in the U.S. The same way they did here | National Post”. 2017-12-04. 
  3. ^ „International Burdens of the Corporate Income Tax” (PDF). cbo.gov. 
  4. ^ Liu, Li (2011). The economic effects of corporate income taxation (PhD Thesis). doi:10.7282/T3765DZR. 
  5. ^ Felix, R. Alison; Hines, R. Alison (2009). „Corporate Taxes and Union Wages in the United States”. National Bureau of Economic Research. doi:10.3386/w15263 Слободан приступ. 
  6. ^ Felix, R Alison (2009). „Do State Corporate Income Taxes Reduce Wages?” (PDF). Economic Review. Federal Reserve Bank of Kansas City. 94 (2): 77—102. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  7. ^ Desai, Mihir A.; Foley, C. Fritz; Hines, James R. „Labor and Capital Shares of the Corporate Tax Burden: International Evidence”. CiteSeerX 10.1.1.364.4867 Слободан приступ. 
  8. ^ „DRAFT” (PDF). www.budget.gov.ie. 
  9. ^ Felix, R. Alison (2007). „Passing the burden: Corporate tax incidence in open economies”. LIS Working Paper Series. hdl:10419/95465. 
  10. ^ „The incidence of corporate taxation and its implications for tax progressivity”. 2017-10-10. 
  11. ^ Arulampalam, Wiji; Devereux, Michael P.; Maffini, Giorgia (август 2012). „The direct incidence of corporate income tax on wages”. European Economic Review. 56 (6): 1038—1054. doi:10.1016/j.euroecorev.2012.03.003. 
  12. ^ Clausing, Kimberly A. (16. 10. 2012). „Who Pays the Corporate Tax in a Global Economy?”. National Tax Journal. 66 (1). SSRN 2213581 Слободан приступ. 
  13. ^ Clausing (2012), Gravelle (2010) and Auerbach (2005)
  14. ^ Bartlett, Bruce (31. 5. 2011). „Are Taxes in the U.S. High or Low?”. New York Times. Приступљено 19. 9. 2012. 
  15. ^ „26 U.S. Code § 11 - Tax imposed”. LII / Legal Information Institute (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-13. 
  16. ^ Canada Revenue Agency (2015-03-25). „Type of corporation - Canada.ca”. www.canada.ca (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-13. 
  17. ^ „Corporation Tax Explained”. Peach Wilkinson Accountants. Архивирано из оригинала 2016-10-06. г. Приступљено 2016-10-04. 
  18. ^ „Company tax rates”. Ato.gov.au. 2012-07-24. Архивирано из оригинала 2013-07-09. г. Приступљено 2012-10-08. 
  19. ^ „Corporation tax rates”. Canada Revenue Agency. 2012-04-03. Приступљено 2012-10-08. 
  20. ^ „Profits Tax”. Ird.gov.hk. Приступљено 2012-10-08. 
  21. ^ „Corporation Tax”. Revenue.ie. 2008-02-04. Приступљено 2012-10-08. 
  22. ^ „Tax rates & tax exemption schemes”. IRAS. 2012-02-17. Архивирано из оригинала 24. 06. 2015. г. Приступљено 2012-10-08. 
  23. ^ „HM Revenue & Customs: Corporation Tax rates”. Hmrc.gov.uk. Приступљено 2012-10-08. 
  24. ^ „26 USC § 11 – Tax imposed | LII / Legal Information Institute”. Law.cornell.edu. Приступљено 2012-10-08. 
  25. ^ „OECD iLibrary”. Organisation for Economic Co-operation and Development. 
  26. ^ а б в „Table II.4. Overall statutory tax rates on dividend income”. stats.oecd.org. 
  27. ^ „Corporate tax rates slashed as govt announces ₹1.45 lakh crore stimulus”. Mint (на језику: енглески). 20. 9. 2019. Приступљено 20. 9. 2019. 
  28. ^ Tax Code of the Russian Federation, Part II, Chapter 25, Article 284
  29. ^ Singapore Corporate Tax Guide

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Porez na dobit на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Porez_na_dobit&oldid=27677301”