Пређи на садржај

Menjanje oblika

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Metamorfoza (književnost))
Careva žaba (ili Princeza žaba), autora Viktora Vasnjecova, govori o žabi koja se pretvara u princezu.

U mitologiji, folkloru i spekulativnoj fikciji, menjanje oblika je sposobnost da se fizički transformiše putem suštinski nadljudske sposobnosti, božanske intervencije, demonske manipulacije, vračanja, uroka ili nasleđene sposobnosti. Ideja prenošenja oblika je u najstarijim oblicima totemizma i šamanizma, kao i u najstarijoj postojećoj literaturi i epskim pesmama poput Epa o Gilgamešu i Ilijadi. Koncept ostaje uobičajeni deo moderne fantazije, dečje književnosti i popularne kulture.

Folklor i mitologija

[уреди | уреди извор]
Louhi, gospodarica Severa, napala je Vajnamojnena u formi džinovskog orla sa svojim trupama na leđima kada je pokušala da ukrade Sampo; u finskoj epskoj poeziji Elijas Lonrotova Kalevala.(The Defense of the Sampo, Akseli Gallen-Kallela, 1896)
Džin Galigantua i zli stari mađioničar pretvaraju vojvodinu ćerku u belu košutu“. Slika Artura Rekama
Loge glumi strah dok se Alberih pretvara u džinovsku zmiju. Votan stoji u pozadini; ilustracija Artura Rakhama za Das Rheingold Riharda Vagnera
Nemački drvorez vukodlačke transformacije iz 1722

Popularna bića u folkloru koja menjaju oblik su vukodlaci i vampiri (uglavnom evropskog, kanadskog i indijanskog/ranoameričkog porekla), huli đing istočne Azije (uključujući japanske kicune i korejski kumiho) i bogovi, boginje i demoni brojnih drugih mitologije, poput nordijskog Lokija ili grčkog Proteja. Menjanje oblika u oblik vuka posebno je poznato kao likantropija, a takva stvorenja koja se podvrgavaju takvoj promeni nazivaju se likantropi. Terijantropija je opštiji termin za menjanja čoveka i životinje,[1][2] ali se retko koristi u tom svojstvu. Takođe je bilo uobičajeno da božanstva pretvaraju smrtnike u životinje i biljke.

Ostali pojmovi za osobe koje menjaju oblik uključuju metamorf, Navaho šetača kože, mimika i terijantropa. Iako je popularna ideja preoblikovača ima fokus na ljudskim bićima koja se pretvaraju u nešto drugo, postoje i brojne priče o životinjama koje se isto tako mogu transformisati.[3]

Grčka i Rim

[уреди | уреди извор]
Vertumno,[4] u obliku starice, dodvoruje se Pomoni, na slici Gerbranda van den Ekhota.

Primeri menjanja oblika u klasičnoj literaturi uključuju mnoge primere u Ovidijeovim Metamorfozama, Kirkeovoj transformaciji Odisejevih ljudi u svinje u Homerovoj Odiseji i Apulejevom Luciju koji postaje magarac u Zlatnom magarcu. Protej je među bogovima bio zapažen po svojim premenama oblika; Menelaj i Aristaj su ga uhvatili da bi od njega dobili informacije i uspeli samo zato što su se držali tokom njegovih raznih promena. Nerej je rekao Heraklu gde da pronađe jabuke Hesperide iz istog razloga.

Iako su grčki bogovi mogli da kazneno koriste transformaciju - poput Meduze, pretvorene u čudovište zbog seksualnog odnosa sa Posejdonom u Atininom hramu - još češće, priče koje to koriste su ljubavne avanture. Zevs se više puta transformisao da bi se približio smrtnicima kao sredstvo za dobijanje pristupa.[5]

Britanija i Iriska

[уреди | уреди извор]

Vile, veštice i čarobnjaci su bili zapaženi zbog svoje sposobnosti menjanja oblika. Nisu sve vile mogle da menjaju oblik, a neke su bile ograničene na promenu veličine, kao kod sprigana, neke na nekoliko oblika, a neke vile su mogle da imaju samo izgled menjanja oblika, zahvaljujući svojoj moći, nazvanoj „glamur”, da bi stvorile iluzije.[6] Međutim drugi, poput Hedli Kova,[7][8] mogli su se promeniti u mnoge oblike, i ljudski i natprirodni čarobnjaci imali su sposobnost za takve promene i za izazivanje toga kod drugih.[9]

Veštice bi se mogle pretvoriti u zečeve i u tom obliku bi krale mleko i puter.[10]

Nordijske zemlje

[уреди | уреди извор]

U Lokaseni, Odin i Loki se podsmevaju se jedan drugom uzevši formu žena i dojilja koje doje svoju novorođenčad. Eda iz 13. veka govori o Lokiju u obliku kobile koja je oždrebila Odinovog ždrebca Slejpnira, koji je bio najbrži konj koji je ikada postojao, kao i oblik žene-vuka koji je okotila Fenrira.[11]

Sadašnjost

[уреди | уреди извор]

Fikcija

[уреди | уреди извор]
  • U delu Princeza i Kardi Džordža Makdonalda (1883) Kardi je obavešten da se mnoga ljudska bića svojim delima polako pretvaraju u zveri. Kardiju je data moć da detektuje transformaciju pre nego što je vidljiva, a pomažu mu zveri koje su bile transformisane i vraćaju se čovečanstvu.[12]
  • L. Frenk Baum je zaključio Divnu zemlju Oz (1904) otkrićem da je princezu Ozmu, koju su protagonisti tražili, kao beba bila pretvorena u dečaka i da je Tip (koji ju je tražio) taj dečak. On pristaje da se preobrazba poništi, ali Glinda dobra veštica ne odobrava magiju promene oblika, pa to čini zla veštica Mombi.[13]
  • Naučno fantastična pripovetka „Ko ide tamo?”, koju je napisao Džon V. Kampbel (kasnije adaptirana za film kao Stvar iz drugog sveta i Stvar) tiče se vanzemaljskog životnog oblika koji menja oblik i može poprimiti oblik i sećanja bilo kog bića koje apsorbuje.[14]
  • T. H. Vajt, u knjizi Mač u kamenu iz 1938. godine, navodi da se Merlin i gospođa Mim bore u čarobnjačkom duelu, u kojem bi se duelisti beskrajno transformisali dok jedan ne bude u formi koja može uništiti drugu.[15] Takođe je Merlin pretvorio Artura u razne životinje kao obrazovno iskustvo.[16]
  • U knjizi K. S. Luisa „Letopisi Narnije“, Justas Skrab se pretvara u zmaja,[17] a ratni huškač Rabadaš u magarca.[18] Justasova transformacija nije strogo kazna - promena jednostavno otkriva istinu njegove sebičnosti. To je poništeno nakon što se pokajao i promenio svoju moralnu prirodu. Rabadašu je dozvoljeno da preokrene svoju transformaciju, pod uslovom da to učini na javnom mestu, tako da će njegovi bivši sledbenici znati da je bio magarac. On je upozoren da će, ako ikada ponovo napusti svoj glavni grad, trajno postati magarac, što ga sprečava da vodi dalje vojne kampanje.
  • Zemaljski majstori i njihovi protivnici u trilogiji Patricije A. Makilip iz 1976. godine Majstor zagonetki od Heda široko koriste svoje sposobnosti prebacivanja oblika zarad moći svojih novih oblika.[19]
  • Knjige savremene fantazije Džejmsa A. Hetlija Zmajevo oko i Zmajev zub usredsređene su na porodicu Morgan iz Stounforta u državi Mejn - današnje Amerikance koji su u tajnosti sposobni da se pretvore u foke po svojoj volji (i tu sposobnost u velikoj meri koriste u borbama sa raznim drugim likovima).

Popularna kultura

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Podolsky, Edward (1953). Encyclopedia of Aberrations: A Psychiatric Handbook. Philosophical Library. 
  2. ^ „Trois Freres”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2006-12-06. 
  3. ^ Terri Windling, "Married to Magic: Animal Brides and Bridegrooms in Folklore and Fantasy Архивирано 2006-11-11 на сајту Wayback Machine"
  4. ^ It is called the first exclusively Latin tale by Charles Fantazzi, "The revindication of Roman myth in the Pomona-Vertumnus tale", in N. Barbu et al., eds. Ovidianum (Bucharest, 1976:288), as Roxanne Gentilcore notes in "The Landscape of desire: the tale of Pomona and Vertumnus in Ovid's 'Metamorphoses'", Phoenix 49.2 (Summer 1995:110-120), p. 110 ("It has also been called the first exclusively Latin tale") and note 1.
  5. ^ Richard M. Dorson, "Foreword", p xxiv, Georgias A. Megas, Folktales of Greece, University of Chicago Press, Chicago and London, 1970
  6. ^ Katharine Briggs, An Encyclopedia of Fairies, Hobgoblins, Brownies, Boogies, and Other Supernatural Creatures, "Glamour", Briggs, Katharine Mary (1976). An Encyclopedia of Fairies: Hobgoblins, Brownies, Bogies, and Other Supernatural Creatures. Pantheon Books. стр. 191. ISBN 0-394-73467-X. .
  7. ^ Katharine Briggs, An Encyclopedia of Fairies, Hobgoblins, Brownies, Bogies, and Other Supernatural Creatures, "Hedley Kow", Briggs, Katharine Mary (1976). An Encyclopedia of Fairies: Hobgoblins, Brownies, Bogies, and Other Supernatural Creatures. Pantheon Books. стр. 218. ISBN 0-394-73467-X. .
  8. ^ Jacobs, Joseph; Batten, John D. (1894). „The Hedley Kow”. More English Fairy Tales (2nd изд.). London: David Nutt. стр. 50—53 & notes: 225. 
  9. ^ Katharine Briggs, An Encyclopedia of Fairies, Hobgoblins, Brownies, Boogies, and Other Supernatural Creatures, "Shape-shifting", Briggs, Katharine Mary (1976). An Encyclopedia of Fairies: Hobgoblins, Brownies, Bogies, and Other Supernatural Creatures. Pantheon Books. стр. 360. ISBN 0-394-73467-X. .
  10. ^ Eddie Lenihan and Carolyn Eve Green, . Lenihan, Edmund (2003). Meeting the Other Crowd: The Fairy Stories of Hidden Ireland. Jeremy P. Tarcher/Putnam. стр. 80. ISBN 1-58542-206-1. .
  11. ^ Gill, N. S. „Loki – Norse Trickster Loki”. about.com. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 2010-06-18. ; Stephan Grundy, "Shapeshifting and Berserkergang," in Translation, Transformation, and Transubstantiation, ed. Carol Poster and Richard Utz (Evanston: IL: Northwestern University Press, 1998), pp. 104–22.
  12. ^ Prickett, Stephen. Victorian Fantasy. стр. 86. ISBN 0-253-17461-9. .
  13. ^ Jack Zipes, When Dreams Came True: Classical Fairy Tales and Their Tradition, pp. 176–7 Zipes, Jack (1999). When Dreams Came True: Classical Fairy Tales and Their Tradition. Routledge. ISBN 0-415-92151-1. 
  14. ^ Steiger, B. (1999). „Werewolf and Shapeshifter Filmography”. The Werewolf Book: The Encyclopedia of Shape-Shifting Beings. Visible Ink Press. стр. 385. ISBN 978-1-57859-078-0. 
  15. ^ This scene is omitted in the story as depicted in The Once and Future King; see L. Sprague de Camp, . Camp, Lyon Sprague De (1976). Literary Swordsmen and Sorcerers: The Makers of Heroic Fantasy. Arkham House. стр. 266. ISBN 0-87054-076-9. .
  16. ^ John Grant and John Clute, The Encyclopedia of Fantasy, "Transformation", Clute, John; Grant, John (15. 3. 1999). The Encyclopedia of Fantasy. Macmillan. стр. 960. ISBN 0-312-19869-8. .
  17. ^ Erik J. Wielenberg, "Aslan the Terrible" pp. 226–7 Gregory Bassham ed. and Jerry L. Walls, ed. . Bassham, Gregory; Walls, Jerry L. (2005). The Chronicles of Narnia and Philosophy: The Lion, the Witch, and the Worldview. Open Court. ISBN 0-8126-9588-7. 
  18. ^ James F. Sennett, "Worthy of a Better God" p. 243 Gregory Bassham ed. and Jerry L. Walls, ed. . Bassham, Gregory; Walls, Jerry L. (2005). The Chronicles of Narnia and Philosophy: The Lion, the Witch, and the Worldview. Open Court. ISBN 0-8126-9588-7. 
  19. ^ John Grant and John Clute, The Encyclopedia of Fantasy, "Shapeshifting", Clute, John; Grant, John (15. 3. 1999). The Encyclopedia of Fantasy. Macmillan. стр. 858. ISBN 0-312-19869-8. .
  20. ^ Meyer, Stephenie (2008). Breaking Dawn. Little, Brown and Company. ISBN 9780316032834. 
  21. ^ „The Doctor Who Reference Guide: The Zygon Who Fell to Earth”. 
  22. ^ „Transmogrification”. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Menjanje oblika на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Menjanje_oblika&oldid=28522862”